среда, 17. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Нема укидања виза због страха ЕУ од веза БиХ са терористима
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Нема укидања виза због страха ЕУ од веза БиХ са терористима

PDF Штампа Ел. пошта
Милорад Додик   
петак, 25. јун 2010.

(Глас Српске, Бањалука, 25.6.2010)

Страх Европе од глобалног тероризма предвођеног исламским фундаментализмом и од тога да БиХ не постане земља - трансмисија исламских терориста и европских исламиста - дефинитивно још задржава одлуку о визној либерализацији.

Изјавио је то у интервјуу Гласу Српске предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик и додао да је један од доказа за ту тврдњу и то што је БиХ остала без визне либерализације иако је испунила свих 167 услова.

- Овим су опет кажњени Срби у РС који не припадају том свијету. Доживио сам да ме са дипломатским пасошем БиХ, који носим, одстране на путу за СAД на аеродрому у једном европском граду. Посљедњи сам ушао у авион само зато што имам БиХ пасош. A онда тврде да локалне власти нису нешто урадиле. Не, ми смо све урадили, а код њих постоји тај скривени страх што опет доводи до апсурда комплетну ситуацију - каже Додик.

Како гледате на притиске америчког државног секретара Хилари Клинтон у вези са војном имовином и амбасадором Управног одбора Савјета за имплементацију мира у вези са буџетима БиХ и ентитета?

Проблем је што су се интеграциони и евроатлантски процеси базирали на концепцији рјешавања питања која задиру у унутрашње односе у оквиру БиХ. Прије неколико година уопште није било важно питање војне имовине, јер је војска и сада у објектима које користи несметано. Одједном се појављује проблем и потреба да војска као има своју имовину. У многим другим земљама чланицама НАТО војска се налази на привременим локацијама. Само се овдје тражи упис те имовине грунтовно и власнички на нивоу БиХ. Представници међународне заједнице су 2000. године прецизно рекли да имовина која се затекла на простору ентитета припада том ентитету, што је била основа за спровођење приватизације привредног сектора у РС. OХР је те године утврдио и да војна имовина припада ентитетима у којима се налази. Касније смо имали трансформацију тог става у оквиру самог OХР, наравно, како је њима одговарало. Многи људи не разумију та питања, али то је суштинско питање односа у оквиру БиХ. Мислим да приједлог Хилари Клинтон иде за тим да се укњижи тих 69 локација, од чега 24 у РС, а да остало рјешавамо послије. Не, то је јединствено питање и оно се не може подијелити. Ми прихватамо да се те 24 локације из РС књиже на Министарство одбране БиХ, али оне не могу да буду прометоване и оне, кад престане војна потреба за њима, морају да буду враћене РС. То мора да пише у закону и споразуму, и с друге стране, да сва преостала имовина изван те 64 локације треба и мора да се књижи на ентитет у коме се налази. То је наш одговор. Исти тај став о књижењу 69 локација чуо сам од неких бошњачких представника, али ми ћемо остати досљедни свом ставу и нећемо га промијенити. Тај проблем ће се ријешити тако или ће остати отворен до краја.

Рекли сте да су резултати Самита ЕУ и земаља западног Балкана одржаног у Сарајеву веома мали. Зашто?

Због евидентног неуспјеха. То је по дефиницији био неформални скуп. Ни по закључцима ту није било ништа спектакуларно. Ево, сад то више нико и не помиње. То је карикатурална прича, претенциозна и препотентна, настојање да се покаже потреба за убрзанији пут у ЕУ, а Европа је суочена са огромним проблемима и нема јединствен приступ о проширењу. Треба да будемо свјесни да Европа више није примамљива млада за удају, као што је то била рецимо за Бугарску или Румунију којима су на располагању стајали огромни фондови. Ми морамо да станемо и тражимо начин на који треба да се крећемо даље. Наравно, цивилизацијска вриједност европске идеје не може да буде спорна, али свјесно учлањење у ЕУ није више тако олакшавајуће и лагано и не доноси само привилегије, него и огромне проблеме.

Зашто и поред испуњења свих постављених услова нема визне либерализације за БиХ?

Да, свих 167 услова је испуњено, а либерализације још нема. Увјерен сам да постоји скептицизам у Европи у вези са бојазни од глобалног тероризма предвођеног исламским фундаментализмом и од тога да БиХ не буде трансмисија исламских терориста и европских исламиста. Тај страх дефинитивно још задржава одлуку о визној либерализацији за БиХ. Тиме смо опет кажњени ми Срби и РС, јер ми не припадамо том свијету. Испунили смо свих 167 услова и нисмо добили визну либерализацију, а раније је Србија уз испуњених 80 одсто услова добила либерализацију. Неки за то криве локалне власти. Зашто? Не одлучујемо ми о визној либерализацији! Јасно је да постоје неки скривени услови или нека скривена свијест или скривени страх.

Доживио сам да ме са дипломатским пасошем БиХ, који носим, одстране на путу за Aмерику на аеродрому у једном европском граду. Посљедњи сам ушао у авион само зато што имам пасош БиХ. Јасно је да у ЕУ постоји скривени страх када је БиХ у питању, а и даље европске структуре траже јачање и централизацију БиХ и настоје да ојачају Сарајево прије свега. Сарајево треба развластити, а не ојачати, јер само тако може на неки начин да се избјегне концентрација исламских терориста.

Чињеница је и да је, прије десет или пет година, када су се неке земље учлањивале у ЕУ, морало да се испуни много мање обавеза или реформи него што се то сада ставља пред нас. Тако изгледа да смо ми кажњени сталним повећањем броја захтјева.

Какви су утисци са боравка на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу?

Тај форум се одржава под покровитељством предсједника Руске Федерације и за њега позивнице добијају они људи за које се мисли да могу допринијети разумијевању и конципирању неких будућих европских и свјетских економских трендова. На форму је важно учествовати да би се могло видјети на који начин се размишља у глобалном смислу и која су свјетска кретања. Оцјена глобалне кризе је да нема економије и земље у свијету која није доживјела посљедице те кризе. Интересантно питање је било процјена тога да ли је криза на врхунцу или је у опадању. Одговор на то питање је веома тешко дати.

Што се тиче директних контаката, састанке уз домаћиново умијеће можете да организујете у тренутку и да размијените информацију. Тамо сам срео људе из нафтне индустрије, односно "Зарубежњефта" и из Владе Русије, потпредсједника, министра економије, министра енергетике, представнике Внешеконом банке која финансира пројекат овдје, представнике "Гаспрома". Разговарали смо о пројектима који се овдје остварују и свјетској економској кризи. Што се тиче нас, ми смо и 2009. године имали продукцију која је била на нивоу 2008. године, а у овом периоду исто је као и прошле године.

Који су разлози сталног продужавања боравка OHR-а овдје, стално се спомиње испуњавање форме "пет плус два"?

Ма то су измишљене ствари. То нигдје не стоји у Дејтону. Уопште не постоји ни ПИЦ. Не постоји ни ОХР на овакав начин као канцеларија, јер високи представник по Дејтонском споразуму је и његова канцеларија. Овдје се канцеларија претворила у константу, само се мијењају високи представници. Проблем је у томе што свијет не зна шта ће са БиХ, јер је заробљеник идеје да БиХ са додатном централизацијом може да буде одговор за европске интеграције и стабилност. Ја смислим да то није исправан пут, али нажалост, још се наш глас и аргументи не чују, него се на њих реагује површно, бурно и са предрасудама. Ми сматрамо да само дејтонска БиХ са три овлашћења која је добила у Дејтону и девет надлежности једина и права мјера за одрживост ове земље. Свака друга прича о томе како због европских или неких других интеграција треба да се додатно централизује БиХ не доприноси дугорочно њеној одрживости и стабилности. Управо због тога сва насилна рјешења која су наметали странци полако западају у кризу и једног дана ће сама по себи постати апсурд. Једини прави концепт, ако тада уопште неко буде желио да спасава БиХ, биће управо враћање изворним принципима Дејтона. Ми смо спремни да то урадимо.

Aналитичари тврде да ЕУ има довољно својих проблема, од Грчке до Шпаније и да је уморна од БиХ. Због тога су предсједници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић добили задатак да нормализују односе у региону. Вјерујете ли да ће се то и остварити?

Овдје нису ненормални односи. У БиХ су потпуно легитимни и легални односи. Они подразумијевају стране у БиХ дефинисане Дејтоном на начин на који је то уредио Aнекс 4 Дејтонског споразума, то јест Устав БиХ. То су односи између страна које се зову Република Српска и Федерација БиХ и заједничке институције. И у оквиру тога ово што имамо овдје је потпуно легитимна ситуација. Лично мислим да та ситуација није добра, али може ли неко да каже да је потпуно добра ситуација у Хрватској, Србији, Турској или Грчкој? Чињеница је да овдје неприкосновено влада мир, и то је јако важно.

 A гдје долази до проблема?

У тренутку када неки покушавају да се интервенишу у политичким односима да би промијенили институционалну и политичку структуру БиХ. Е ту већ настају проблеми, а ти проблеми не могу да буду ријешени интервенцијама са стране. Наравно да је добро да предсједници Хрватске и Србије, као и други предсједници, овдје долазе. Они су на тај начин само демантовали стереотипе који су постојали као онај о РС који постоји у Хрватској. Ми овдје имамо реалан живот и реалне институције, реалне успјехе и реалне проблеме као што их има и Хрватска или било ко други. Нису у праву они који мисле да су Тадић и Јосиповић долазили овдје да нас дисциплинују. Прошла су та времена. Само они који имају снажан поданички менталитет мисле да увијек неко са стране треба да дође овдје и да нешто моделира. Не, они су овдје дошли као пријатељи, примљени су као добри гости у веома партнерским односима. Дан послије боравка Јосиповића у Бањалуци, он је рекао да очекује да Влада РС и Влада Хрватске уђу у рјешавање проблема које имамо. Желим јавно да кажем да сам спреман да са Владом Хрватске рјешавамо те проблеме.

Србија је прихватила укључење Турске кад је у питању регионална сарадња БиХ, Србије и Хрватске. Ви имате другачији став о томе. Може ли Турска да допринесе нормализацију односа?

Наравно да не може, јер се она овдје понаша навијачки. У добре намјере Турске ми овдје не можемо да вјерујемо, нити треба. Неки сматрају да није потребно бити тако директан, јер је Турска једна од моћних земаља у региону. Био сам свједок на мултилатералним састанцима, рецимо на сједници Савјета за примјену мира, гдје учествује Турска као представник Организације исламских земаља, да је та земља увијек заступала идентичан став који има бошњачка страна. И никад се нису усмјерили на то да разумију друге у БиХ и да моделирају сопствене ставове на бази спознаја о позицијама других. Ту је наш став јасан и спремни смо да било коме то објаснимо. Зашто и како Србија комуницира са Турском, то је заиста ствар Србије и немам намјеру, ни жељу, нити имам могућности да утичем на то, а они сигурно имају неке своје разлоге. Aко се Србија сагласи са улогом Турске у БиХ на овај начин, ми ћемо се и њиховом ставу супротставити. И то је веома јасно. Ми ћемо то препознати увијек тамо гдје се то појављује и увијек ћемо веома јасно реаговати на то отворено питање.

Може ли Турска да приземљи политику Хариса Силајџића и да је сведе на демократску мјеру?

Несумњиво да је Силајџић овдје човјек Турске, то се не скрива. У политичким круговима сви знају да Турска нескривено стоји иза политике коју промовише Силајџић, а не рецимо Тихић, Лагумџија или Радончић. Можда би одговор на то зашто је Силајџић такав какав јесте била управо спознаја да га подржава моћна земља Турска.

Каквом процјењујете посјету и разговоре са делегацијом Србије на трећој сједници Савјета за сарадњу и јесте ли дефинисали приоритете сарадње у будућем периоду?

Почео је да се ствара утисак да је однос између РС и Србије на ниском нивоу и да је угрожен. Ми смо, наравно, против декларације која унилатерално третира само Сребреницу, јер сматрамо да треба да се осуде сви злочини, наравно, не искључујући онај у Сребреници. Што се тиче Истанбулске декларације, она је за нас нелегална и нелегитимна и као таква не постоји, јер није било консензуса и није било легитимитета да то потпише Харис Силајџић. Шта је Србија учинила или није учинила, то је њихов проблем. У таквој атмосфери почеле су да се шире приче о сукобима руководства РС и Србије. И све је то демантовано кроз управо тај састанак, који је потврдио снажно јединство по многим питањима. Наравно, уз партнерство које подразумијева да на неким питањима и немамо уједначене ставове. Заинтересованост из Србије коју ми желимо да видимо у оквиру њених дејтонских обавеза у БиХ и у оквиру РС сигурно се одржава. Привредна и свака друга активност се несметано одвија. Ми смо развили односе на нивоу институција и јавних установа на готово свим нивоима и обавезали се да се у идућа три мјесеца потпишу меморандуми о сарадњи. Нама је јасна међународна позиција Србије и ми изван те дејтонске позиције не тражимо никакву другу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер