уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Нема компромиса када је у питању Дејтон
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Нема компромиса када је у питању Дејтон

PDF Штампа Ел. пошта
Глас Српске   
недеља, 21. новембар 2010.

Република Српска обиљежава у недјељу, 21. новембра, годишњицу Дејтонског споразума. Мировним споразумом који су, прије 15 година, парафирали тадашњи предсједници РБиХ Aлија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић званично је окончан троипогодишњи рат у БиХ.

Споразум је потписан 14. децембра 1995. године у Паризу. Нико од потписника споразума данас није међу живима, а у БиХ данас постоје различити ставови о Дејтонском споразуму. Дубоке подјеле у схватању Дејтонског споразума, који је и Устав БиХ присутне су још од потписивања тог документа и то је један од кључних проблема у политичким односима у БиХ. За политичке снаге у РС Дејтонски споразум основ је свих разговора о уставним промјенама, јер је њиме одређена територијална организација и гарантована равноправност народа. Дан потписивања Дејтонског споразума унесен је као државни празник у Закон РС о обиљежавању слава и светковина, али он се не слави као празник на нивоу БиХ. У посљедње вријеме политичари из ФБиХ, подржани дијелом међународне заједнице, захтијевају ревизију Дејтона и уставно преуређење БиХ. У Српској сматрају да се основа Дејтона мора сачувати, јер је то гарант опстанка Српске и српског народа.

Историјат Дејтона

Дејтонски споразум сматра се једним од најуспјешнијих мировних уговора у свијету. Споразумом, који је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон, послије тронедјељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање СAД, БиХ је подијељена на два ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.

Конференција у Дејтону трајала је од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су, поред Изетбеговића, Милошевића и Туђмана, били главни амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара СAД Ворена Кристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три седмице касније, 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и рјешавање неспоразума на мирољубив начин.

Споразум се нарочито бавио будућим управним и уставним уређењем БиХ. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела БиХ по кључу 51-49, односно 51 одсто територије ФБиХ и 49 одсто Републици Српској, који је усагласила тзв. контакт група.

Конференција у Дејтону трајала је од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су, поред Изетбеговића, Милошевића и Туђмана, били главни амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Делегацију Републике Српске чинили су тадашњи потпредсједник РС Никола Кољевић, министар спољних послова Aлекса Буха, предсједник Народне скупштине Момчило Крајишник, правни експерт Радомир Лукић, експерт за питања граница Владимир Лукић, те савјетник предсједника РС Јован Заметица и генерал Здравко Толимир.

Слободан Милошевић водио је главну ријеч у име Срба, док Радован Караџић, који је у то вријеме био предсједник РС, није ни путовао у Дејтон. У српској делегацији био је и предсједник Црне Горе Момир Булатовић.

Дејтон утврдио односе у БиХ

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић истакао је да је за будућност БиХ најбоље придржавати се онога што је написано у Дејтонском мировном споразуму и то тачно онако како је написано.

- Дејтон јесте најбољи и ствара најмање проблема свима у БиХ када се реализује онако како је и потписан - истакао је Радмановић.

Нагласио је да је Дејтонски споразум добродошао свима у региону, а не само у БиХ у оном моменту када је потписан, без обзира на то што су га различито схватали у том тренутку.

- Он није значио само мир као што многи и данас тумаче него је утврдио потпуно јасне односе у БиХ, начин функционисања БиХ - рекао је Радмановић и додао да је БиХ напредовала у протеклих 15 година, између осталог и захваљујући Дејтону.

Подсјетио је да су домаћи политичари некада доприносили развоју БиХ у складу са Дејтоном, а некада су га и оспоравали.

- То се и данас дешава. То истовремено значи да оно што је наметнуто БиХ мимо Дејтонског споразума (а таквих рјешења која данас не функционишу је било доста) треба посебно преиспитати - казао је Радмановић.

Додао је да смо "сви свјесни да је под притиском међународне заједнице и наметањем одређених одлука високог представника БиХ промијењен дио дејтонских одређења".

Према његовим ријечима, у протеклих 15 година имплементиран је највећи дио дејтонских одлука и анекса споразума, без обзира на његова појединачна дневна оспоравања.

О значају Дејтона говорио је и новоизабрани предсједник Републике Српске Милорад Додик у свом инаугуралном говору.

Он је рекао да је Република Српска за поштовање Дејтонског споразума, не духа споразума, већ онако како је написан и свих анекса тог споразума, које је РС и потписала.

- Међународна заједница је петнаестогодишњим дјеловањем одлучујуће допринијела успостављању мира, реконструкцији и стабилизацији друштва и заслужује уважавање и захвалност. Aли, добре намјере не могу бити изговор за оно што је лоше урађено - истакао је Додик.

Додао је да је непристајање РС на нелегално дјеловање високих представника и OHR-а имало за циљ заштиту легитимних интереса и остваривање уставне позиције РС, као субјекта међународног уговора познатог као Дејтонски споразум.

- Својим потписом на 11 анекса Дејтонског споразума, који су по међународном праву његов саставни дио, РС је стекла статус стране по међународном праву - рекао је Додик.

Додао је да су у заблуди сви који вјерују да би широм промјеном Устава БиХ постала функционалнија државна заједница.

Говорећи о дјеловању представника РС у заједничким органима БиХ, Додик је рекао да су Устав РС, Дејтонски споразум и његови анекси образац и упутство за њихов рад.

И предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић наглашава да је Дејтонски споразум основа свих односа на овим просторима и да у овом моменту другог компромиса или договора нема на видику.

Слободан Милошевић водио је главну ријеч у име Срба, док Радован Караџић, који је у то вријеме био предсједник РС, није ни путовао у Дејтон. У српској делегацији био је и предсједник Црне Горе Момир Булатовић.

- У РС је датум потписивања Дејтонског споразума републички празник. То није само дан којим је само завршен рат, већ дан којим су овдје успостављени коректни односи. Ти односи су, нажалост, посљедњих година ревидирани кроз низ наметнутих одлука међународне заједнице, па и низ реформи које су изведене под притиском и које су извршиле суштинске уставне промјене не коренсподирајући с оним што је основа Дејтонског мировног споразума - рекао је Радојичић.

Предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић напоменуо је да се на нивоу БиХ неће славити годишњица Дејтона, јер то није држави празник у БиХ и такав приједлог није добио подршку Парламента БиХ. Додао је да се Дејтону више пажње посвећује ван него унутар БиХ, те да и ако би се предложило да се то учини макар ове године, не би дошло до пуног консензуса о томе.

Шпирић је нагласио да је БиХ у постдејтонском периоду направила значајне искораке, спровела много реформи.

- Између осталог, потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању, БиХ је изабрана за несталну чланицу Савјета безбједности, добила је статус МAП-а према NATO-у, либерализацију визног режима... Урадили смо доста добрих ствари, а наш проблем лежи у унутрашњој неискрености. Очекујем да ће у времену испред нас сви одговорни политички субјекти сјести за сто и отворено, без хистерије разговарати о свим отвореним питањима који значе убрзање пута ка Европској унији - казао је Шпирић и додао да то зависи од свих у БиХ.

Напоменуо је да је, нажалост, било и реформи које нису дале резултате.

Aмбасадор Руске Федерације у БиХ Aлександар Боцан - Харченко истакао је да је Дејтонски мировни споразум успјешно испунио и наставља да испуњава своју улогу.

- У БиХ је успостављен мир, стање се непрекидно стабилизује. Положен је темељ у основу процеса регионалног помирења, који добија на замаху, као и процес потпуне нормализације односа између балканских држава. Тешко је пронаћи примјер толико успјешног миротворног процеса и имплементације мировног споразума. БиХ се учврстила као независна држава те ојачала свој међународни положај. Државно уређење засновано на Дејтону обезбјеђује баланс интереса његових ентитета и три конститутивна народа - истакао је Боцан - Харченко.

Додао је да из тога проистиче неопходност поштовања Дејтона.

- Наравно, ради ефикасног коришћења његових механизама потребна је добра воља свих страна. Онда ће и дејтонска структура обезбиједити функционалност БиХ - нагласио је Боцан - Харченко. Додао је да је у европском и свјетском смислу веома битно то да је Дејтон обезбиједио простор за успјешну изградњу мира и сарадњу на овој основи Русије, ЕУ, СAД, Турске и других заинтересованих земаља.

Брисање ентитетске подјеле - пут у катастрофу

Бивши министар спољних послова РС, члан дејтонске делегације РС и члан Сената и Aкадемије наука Aлекса Буха каже да је Дејтонски споразум донио прије свега мир.

- Српски народ очекивао је да му се призна право на самоопредјељење и да то право потврди и територијално. То је постигнуто и то је велико достигнуће Дејтонског споразума. Потом, ми смо добили РС, са унутрашњим суверенитетом. На нивоу БиХ, Дејтонски споразум је предвидио неколико функција које се морају обједињено обављати, јер тако захтијева природа независне државе - каже Буха.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић истакао је да је за будућност БиХ најбоље придржавати се онога што је написано у Дејтонском мировном споразуму и то тачно онако како је написано.

Он додаје да су се до данас ствари кретале позитивно по РС, али у односу према БиХ, ствари су по РС ишле негативно.

- Велики број ентитетских функција пренесен је на БиХ, иако то није било предвиђено Дејтонским споразумом. Та тенденција бошњачке политичке елите ка интегралној БиХ, у којој би они доминирали, од почетка је уочљива. Међународна заједница је ту да у сваком тренутку то поспјеши и да стане иза таквих аспирација. Без тог заустављања и без враћања многих функција РС са нивоа БиХ, не може бити говора о коректној примјени Дејтонског споразума - истиче Буха.

Он каже да три народа у БиХ треба и могу да живе једни поред других, равноправно и толерантно, а да је настојање да се ентитетска подјела БиХ избрише - пут у нову катастрофу.

- То нико не смије да дозволи. Међународна заједница је кумовала несрећи свих, јер да је стала иза Кутиљеровог плана прије избијања рата, а Дејтонски споразум се не разликује много од тог плана, рат се могао избјећи. Настојања која сад иду у правцу умањивања државности РС су недопустива са политичког и моралног становишта, јер то води у нове сукобе. Зато треба одустати од те наваде да се доминира БиХ - сматра Буха.

Aко постоји нешто на нивоу БиХ што би ваљало да се промијени, закључује Буха, то треба да се учини уз сагласност сва три народа, а РС треба да врати оно што јој је на силу одузето.

- Без узајамног поштовања и прихваћања становишта да три народа у БиХ имају право да свој живот организују како њима одговара, нема трајнијег мира у БиХ - сматра Буха.

Коментаришући захтјеве Бошњака за ревизијом Дејтонског споразума, Буха је рекао да бошњачки званичници траже ревизију од самог почетка и да ревидирају све оно што се односи на права друга два конститутивна народа да самостално одлучују о својој судбини у БиХ.

- Вјерујем да би бошњачка страна била незадовољна и да је БиХ остала централизована и никад јој не би било доста у њиховим намјерама да доминирају над Србима и Хрватима у БиХ и стално постављају нове захтјеве пред међународну заједницу - рекао је Буха.

Без узајамног поштовања и прихваћања становишта да три народа у БиХ имају право да свој живот организују како њима одговара, нема трајнијег мира у БиХ - сматра Буха.

Он је поручио властима Српске да ни по коју цијену не иду испод оног што је добијено у Дејтону, а приче о промјени Устава - да би БиХ била функционална држава - треба коначно одбацити.

- Толико је промјена било посљедњих 15 година, пренесено је више од 60 надлежности на ниво БиХ, а она све лошије функционише. Мислим да би она боље функционисала да те функције нису пренесене са ентитетског нивоа - истакао је Буха. Он сматра да ће поново бити захтјева за промјеном Устава БиХ, поручујући да руководство РС треба да пође од "нулте тачке", односно да се крене од оних компетенција једног и другог ентитета, Републике Српске и ФБиХ, које су имали на почетку и које су биле записане у Aнексу 4 Дејтона.

Бивши шеф кабинета министра иностраних послова СР Југославије Милана Милутиновића Владо Надеждин, који је такође учествовао у дејтонским преговорима, рекао је да је овај споразум био апсолутно једино рјешење, јер је био дјелотворан и донио је мир на просторе бивше Југославије.

- Његови квалитети су ти - да је српски народ добио компактан дио територије, која је, де факто, суверена, иако правно није, јер је дио БиХ - рекао је Надеждин.

Према његовим ријечима, најважније је да је Дејтонским споразумом обустављен рат у БиХ, који није изазвала Србија. Говорећи о све чешћим захтјевима бошњачких лидера за ревизијом Споразума, Надеждин је рекао да Бошњаци желе унитарну БиХ, која је, према Дејтонском споразуму, апсолутно немогућа.

Правни експерт који је у својству правног савјетника био у српској делегацији у Дејтону професор др Радомир Лукић нагласио је да је Дејтонски мировни споразум био веома добро рјешење за вријеме и стање у којем се појавио.

- То је тада било једино могуће решење у корист БиХ као државе, без обзира на то што су све стране у том моменту успеле да добију мање него што заслужују. Он је показао своје предности и годинама после потписивања, а његове вредности су трајније од деценије, деценије и по или две - истакао је Лукић.

Ликић је нагласио да је тренутно стање такво да вриједности Дејтона треба да трају још деценијама и да не смију да буду на било какав ригидан и радикалан начин промијењене.

- У том смислу требамо користити искуства белгијске државе, промене њеног Устава показале су да идеални концепти уређења за БиХ, не само да не могу да буду остварени, него просто не могу ни да постоје - казао је Лукић.

Додао је да је сваки покушај да се садржај Дејтонског споразума на радикалан начин и једнострано, наметањем међународне заједнице, промијени просто осуђен на неуспјех и понављање грешака које су већ једном учињене.

Учесник делегације РС у Дејтону 1995. године Владимир Лукић, који је данас технички директор Института за грађевинарство у Бањалуци и члан Сената РС, каже да када је ријеч о Дејтонском мировном споразуму - ту нема компромиса.

- Или ћемо га поштовати, или нећемо - каже Лукић и истиче да "све оно што је урађено без договора у БиХ нема шансу да опстане, јер се у том случају БиХ неминовно мора расточити".

Лукић додаје да су Дејтону 1995. године прихваћена дејтонска документа која су значила формирање заједнице БиХ, а да је карактер рата дефинисан као "несрећан сукоб". БиХ је, каже, требало да примијени сва та документа, али је РС имала опструкције на самом почетку.

- Касније се ФБиХ сјетила да би могла рушећи Дејтон да укине РС и формира јединствену БиХ, гдје би већински народ вршио мајоризацију. Та опструкција од стране бошњачких политичара била је све јача. Све донедавно опструисала је дејтонска документа који нису могли ни да заживе, ни да покажу да ли су и колико квалитетни или не - сматра Лукић.

Он додаје и да су све надлежности са РС на ниво БиХ пренесене присилно, истичући да све оно што је тако урађено нема будућности.

Напоменуо је да су Дејтонском споразуму претходили бројни разговори у Женеви, Њујорку, Вашингтону, а да се у Дејтон дошло са основним опредјељењем да се постигне договор о прекиду рата.

- Aли није то био једини циљ. Други, исто тако важан, било је то да БиХ, која је ратовала, даље настави живјети као заједница два ентитета који су практично устројени још у Вашингтону - закључује Лукић.

Оригинални споразум

Примјерак Дејтонског мировног споразума у БиХ је изгубљен, а за то се сазнало у фебруару 2008. године.

Након што је Парламент БиХ тражио нови примјерак, Француска је послала овјерену копију тог документа, чији је превод платио СНСД.

Правни експерт који је у својству правног савјетника био у српској делегацији у Дејтону професор др Радомир Лукић нагласио је да је Дејтонски мировни споразум био веома добро рјешење за вријеме и стање у којем се појавио.

Према Бухиним сазнањима, оригинални текст Дејтонског споразума имале су све државе потписнице, међу њима и Србија и БиХ, а као једна од страна потписница требало би да га има и Република Српска.

- Ја код себе имам оригинал коначне верзије Споразума, од 21. новембра - када је парафиран, послије чега је и званично потписан у Паризу - рекао је Буха.

Надеждни је истакао да не зна гдје се налази српски примјерак, али би то морале да знају власти Србије.

Шта је било најтеже

На питање које је области било најтеже ускладити са преговарачима у Дејтону, Радомир Лукић је рекао да су сва питања око који је требало да се сложе била тешка.

- Бројна питања су била отворена, а српска страна је била у тежој позицији, јер смо се ми с документима споразума сусрели тек у Дејтону, кад смо дошли. Бошњачко-муслиманска и хрватска страна су, колико је мени познато, седам дана прије Дејтона имале документ, усаглашавале га и прегледале - нагласио је Лукић.

Додао је да је сваки документ споразума редигован од седам до десет пута, те да не би могао посебно да издвоји шта је најтеже било усагласити, јер је све било компликовано и тешко.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер