Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Guranje BiH u NATO - sarajevska tehnika zaobilaženja zakonskih procedura i kakav će biti srpski odgovor
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Guranje BiH u NATO - sarajevska tehnika zaobilaženja zakonskih procedura i kakav će biti srpski odgovor

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
četvrtak, 03. januar 2019.

Kako je pre mesec dana NATO dao "zeleno svetlo" BiH za aktiviranje Akcionog plana za članstvo(MAP) u toj vojnoj alijansi, tako su bošnjački i hrvatski političari u Federaciji BiH počeli da traže načine da počnu sa realizacijom MAP-a, dok se srpski političari u Republici Srpskoj trude da na to pronađu adekvatan odgovor. Pritom se ovi prvi, kao što se već zna, vode svojim i stavom ogromne većine Bošnjaka i Hrvata u FBiH da BiH treba da uđe u NATO alijansu, dok se ogromna većina Srba i srpskih političara tome protivi, istovremeno se zalažući za vojnu neutralnost BiH.

Tako su, nekoliko dana nakon ponude NATO-a, na sastanku sa predsednicom RS Željkom Cvijanović, predstavnici i vladajućih i opozicionih stranaka usaglasili 15 zaključaka u kojima se pozivaju na Rezoluciju Narodne skupštine RS o vojnoj neutralnosti, u kojima su ponovili da "RS ne podržava ulazak BiH u bilo koji vojni savez sve do konačnog određenja Srbije, kao potpisnice i garanta Dejtonskog sporazuma, o njenom odnosu prema integracijama u vojne saveze". Naveli su i dva konkretna poteza kojima će pokušavati da spreče prvi korak iz Sarajeva ka prihvatanju MAP-a. "Neophodno je da se svi članovi Komisije za izradu 'Godišnjeg nacionalnog programa o saradnji BiH i NATO za period 2018-2019' iz RS, odmah povuku iz članstva. Zahteva se od ministara u Savetu ministara BiH iz RS da ne učestvuju u donošenju bilo kakvih odluka vezanih za pristupanje BiH NATO-u", navedeno je u zaključcima.
 
Pomenuta komisija ima šest srpskih članova od ukupno 20 i oni su u komisiju delegirani iz nekoliko ministarstava i zajedničkih institucija BiH u okviru kvote koja pripada RS. Niko od tih šest članova nije se pojavio na sednici komisije 20. decembra prošle godine, ali, uprkos tome, predsedavajući komisije Josip Brkić (HDZ BiH) i još 10 prisutnih članova doneli su odluku da dokument "Godišnji nacionalni program o saradnji BiH i NATO za period 2018-2019.godine" upute na usvajanje Savetu minstara BiH , iako to izvršno telo, praktično, radi u tehničkom mandatu. Član komisije i zamenik ministra odbrane BiH Boris Jerinić - koji je, u međuvremenu, podneo ostavku na obe funkcije - rekao je da su bošnjački i hrvatski članovi komisije prekršili proceduru slanjem dokumenta Savetu ministara , a to je zatim potvrdio i jedan od trojice srpskih ministara Dragan Mektić(SDS). " U članu 18. stav 1 Poslovnika o radu Komisije, kaže se da Komisija donosi zaključke natpolovičnom većinom članova, od čega mora biti "za" po jedan predstavnik svakog naroda", rekao je Mektić nakon sednice Saveta ministara BiH na kojoj je trebalo da se raspravlja o dokumentu koji im je, dakle, komisija poslala bez ijednog jedinog glasa "za" sa srpske strane .
 
 Zbog toga se o tome nije ni raspravljalo na sednici 27. decembra prošle godine, a nova sednica Saveta ministara BiH zakazana je za 10. januar ove godine. "Ovo je krupno i važno političko pitanje o kojem bi trebalo da se izjasni novi saziv Saveta ministara, jer smo mi u nekoj vrsti tehničkog mandata", naveli su Mektić i drugi odlazeći srpski ministar Igor Crnadak(PDP), dok se treći među njima Mirko Šarović(SDS) oglasio izjavom u kojoj je naveo da je "potrebno dostaviti i mišljenje Vlade RS" . To, dakle, upućuje da Mektić, Crnadak i Šarović ne nameravaju da se ni na sednici Saveta ministara BiH zakazanoj za 10. januar izjasne za "Godišnji nacionalni program o saradnji BiH i NATO za period 2018-2019.godine", jer se niti jedan od srpskih članova pomenute komisije, a ni Vlada RS nisu izjasnili "za".
Ako, uprkos svemu tome, odlazeći bošnjački i hrvatski ministri(iz SDA i HDZ-a BiH), na čelu sa odlazećim predsedavajućim Saveta ministara BiH Denisom Zvizdićem(SDA) - koji je sada izabran za predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, pa obavlja istovremeno obe funkcije(!?) - usvoje sami pomenuti "godišnji nacionalni program", biće to još jedno kršenje i procedure i zakona, jer za svaku odluku Saveta ministara natpolovična većina mora sadržati najmanje po jedan glas ministara iz reda Srba, Hrvata i Bošnjaka.
 
Toga su svesni i u Sarajevu, pa su, istovremeno, ispostavili zahtev vodećem srpskom političkom bloku na čelu sa SNSD-om Milorada Dodika, srpskim članom Predsedništva BiH, da neće dati "zeleno svetlo" za imenovanje SNSD-ovog kandidata Zorana Tegeltije za mandatara za predsedavajućeg novog Saveta ministara BiH, ukoliko se vodeći srpski politički blok ne obaveže da će učestvovati u aktiviranju MAP-a i daljem putu ka članstvu u NATO-u. To su saopštili i hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH, Željko Komšić(DF) i Šefik DŽaferović(SDA) , mada je vođa SDA Bakir Izetbegović nešto kasnije rekao da će ta stranka "trgovati" sa SNSD-om. „ Mi smo za NATO, kao i hrvatski i građanski segment, isto kao i naši međunarodni partneri. Bez Saveta ministara BiH i državnih zakona ne mogu se ispuniti ni one stvari za koje je SNSD zainteresovan. Pa ćemo trgovati. Pitanje je kada ćemo mi zategnuti i reći ne može. Oni su se predomislili i rade na liniji onoga što želi Rusija koja želi zaustaviti NATO put zemalja regiona", rekao je Izetbegović. Naveo je i da će "trgovina" koju on pominje "zavisiti i od uputa koji će doći od saveznika poput SAD i političkih partnera" .
 
Samo koji dan ranije, zamenik američkog državnog sekretara DŽon Saliven tokom posete Sarajevu rekao je da "SAD primarno zanima članstvo BiH u NATO". "Vlasti BiH su odlučile da žele u NATO i mi to podržavamo. Ne želimo da se iko petlja u unutrašnje stvari BiH", rekao je Saliven nakon sastanka sa članovima Predsedništva BiH . Dodik je, međutim, odgovorio da je Saliven od njega mogao da čuje nešto sasvim drugo. "Na sastanku sa članovima Predsedništva BiH mogao je jasno da čuje, između ostalog, da u BiH ne postoji konsenzus za ulazak BiH u NATO, te da je Narodna skupština Republike Srpske donela Rezoluciju o vojnoj neutralnosti", rekao je Dodik .
 
Posle nekoliko dana stigao je i odgovor ambasadora Rusije u BiH Petra Ivancova. "Ulazak BiH u NATO doveo bi do stvaranja dodatnih linija razdvajanja u Evropi i ne bi doprineo povećanju nivoa bezbednosti i stabilnosti u regionu. U ovom trenutku svedočimo intenziviranju napora da se BiH ugura u tu alijansu. I ovo nesumnjivo predstavlja ne samo mešanje u unutrašnje stvari BiH, već krši i dejtonske principe ravnopravnosti tri naroda u donošenju spoljnopolitičkih odluka, budući da u BiH ne postoji konsenzus o ovom pitanju, o čemu jasno svedoči Deklaracija o vojnoj neutralnosti koju je usvojila Narodna skupština Republike Srpske", rekao je Ivancov .
 
U isto vreme, Dodikov novi savetnik za spoljnu politiku Srđan Perišić izneo je i jedan detalj sa sastanka članova Predsedništva BiH sa Salivenom. "Komšić je rekao nešto čemu smo se svi iznenadili, a to je da Rusija obaveštajno ruši BiH. Pa ovde nije prisutan vojni štab Rusije, nego NATO-a", rekao je Perišić, opisujući zahteve iz MAP-a kao korake ka centralizaciji BiH. "Reforma policije je zahtev NATO-a. To stoji u godišnjem nacionalnom programu. To sam pročitao. Ide se u pravcu jačanja Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH. Veštački se povezuje ovaj slučaj sa reformom policije(....) Predviđeno je da se spoljna politika definiše u skladu sa interesima NATO-a(...)Pored reforme policije, traži se reforma obrazovanja. NATO zahteva reformu nauke, a znamo da je to sada pod ingerencijom entiteta. Ide se ka stvaranju zajedničkih institucija za visoko obrazovanje. Između ostalog da Vojna akademija bude pod kontrolom Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. To vam piše između redova. Traži se da se zakonodavstvo reformiše u skladu sa legislativom NATO-a", izjavio je Perišić .
 
Kompletan dokument pod nazivom "Godišnji nacionalni program o saradnji BiH i NATO za period 2018-2019.godine" još niko od zvaničnika RS i BiH nije obelodanio, što govori i da proces izrade tog dokumenta nije bio tranparentan, baš kao ni tekući proces pokušaja usvajanja u institucijama BiH. A to je sve suprotno svakodnevnom sveopštem "zalaganju" svih političkih aktera u BiH za transparentnost u svim segmentima političkog i društvenog života u ovoj zemlji. A ako u tom dokumentu piše ono što je obelodanio Dodikov savetnik, onda preostaje da vidimo koliko su srpski političari u RS i predstavnici RS u institucijama BiH spremni da zajednički slede proklamovani stav o vojnoj neutralnosti i ostale zajedničke zaključke sa onog sastanka kod predsednice RS. S druge strane, njihovi politički protivnici u ovoj priči, vodeći hrvatski i bošnjački političari, čvrsto su rešili da zajednički nastave sa pokušajima da usvoje pomenuti dokument u institucijama BiH , pritom se obazirući na zakonske procedure tek toliko koliko im je potrebno da nađu način da ih zaobiđu.
 

Ostali članci u rubrici

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da će SAD izvršiti vojnu intervenciju u Venecueli?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner