уторак, 19. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Двојбена одлука Уставног суда БиХ о укидању дана Републике Српске
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Двојбена одлука Уставног суда БиХ о укидању дана Републике Српске

PDF Штампа Ел. пошта
Матија Шерић   
четвртак, 03. децембар 2015.

У четвртак, 26. студенога, Уставни суд Босне и Херцеговине је донио одлуку која је додатно долила уље на ватру ионако напетим међунационалним односима на Балкану. Одлука о Дану Републике Српске, каква год да је била, изазвала би пријепоре и сукобе. Донесена одлука да је Дан РС 9. сијечња неуставан и протузаконит изазвала је бијес, срџбу и експлозију незадовољства код свих српских странака у БиХ. Једнако су жестоко реагирали иначе ватрени противници Милорад Додик, Младен Босић, Драган Чавић и остали српски лидери. Бошњачки представници ликују, а хрватски трезвено размишљају о смислу Уставног суда.

Одлука страних судаца

И имају право. Какав је смисао у томе да странци донесе важне одлуке у једној држави? Страни суци у Уставном суду су и овај пута пресудили тако да су заједно с бошњачким прегласали хрватске и српске суце. Састав суда (два српска, два хрватска, два бошњачка и три страна суца) омогућује да један народ прегласава остала два уз асистенцију странаца. Лоше и недопустиво за једну сложену вишенационалну државу гдје би се све одлуке требале доносити консензусом свих страна. Уопће назочност страних судаца је примјер да се ради о протекторату и да БИХ је далеко од суверене државе.

Суци Молдавац Тудор Пантиру, Македонка Маргарита Цаца-Николовска и Њемица Констанс Греве донијели су запаљиву одлуку. Иронично, они немају никакве везе с Босном и Херцеговином нити су упућени у збивања на овим просторима. Њих је именовао Еуропски суд за људска права. Одрадили су посао онако како су им наредили њихови страни газде и није их брига какве ће посљедице имати њихова одлука. Уосталом, они у Босни и Херцеговини не живе. А посљедице ће бити веома лоше и за БиХ али и за цијели Балкан.

Што се догодило 9. сијечња 1992.?

Но, вратимо се на саму одлуку да је обиљежавање 9. сијечња као Дана Републике Српске протууставно. 9. сијечња се обиљежава као Дан РС-а у знак сјећања на успоставу тог ентитета 9. сијечња 1992. године. На тај дан Српске аутономне области проглашене тијеком 1991: САО Босанска Крајина, САО Сјеверна Босна, САО Семберија, САО Романија и САО Херцеговина су Декларацијом Скупштине српског народа БиХ (основана 24.листопада 1991. као реакција на прегласавање Срба у Скупштини СР БИХ) уједињене у Републику српског народа Босне и Херцеговине.

Какав је смисао у томе да странци донесе важне одлуке у једној држави? 

Након након успоставе српске републике, 28. вељаче 1992. је донесен њезин Устав. Као реакција на референдум о неовисности БиХ и одлуку о проглашењу неовисности БиХ, које су донесене противно вољи Срба, у травњу 1992. Српска Република БиХ проглашава одвајање од БиХ и останак у крњој Југославији. Како новоуспостављена СР Југославија није себи прикључила Српску, она тијеком рата дјелује као неовисна држава. Но, успркос томе страни и домаћи фактори је признавају као легални и легитимни фактор с којим треба преговарати о рјешењу босанско-херцеговачке кризе. У коловозу је преименована у Републику Српску које име носи и дан данас.

Дан РС је уставан и легалан

Питање је јесу ли ти поступци о формирању српских аутономних области и републике легални и у складу с Уставом? Јесу, ако не прије, барем од 4. студеног 1991. Наиме, тога дана у нацрту Конвенције Лорда Карингтона успостављена су опћа начела за преговоре о Југославији. Међу њима су дефинирана права конститутивних народа Босне и Херцеговине (Хрвата, Срба и Муслимана) на „самоуправу, у мјери у којој је то могуће“, са законодавним тијелом, управном структуром и судством. Након тога српски представници доносе наведене потезе а хрватски представници 18. студеног 1991. успостављају Хрватску заједницу Херцег Босну. Осим тих усвојених начела по тада важећем Уставу СР БиХ конститутивни и државотворни народи су имали право на самоопредјељење, што би значило и право на формирање неких политичко-друштвених цјелина.

Јасно је да је Дан РС-а легалан и уставан јер су Срби право на формирање Српске имали по домаћим стандардима и по стандардима које су предложили странци. Практички свих тих ратних година међународна јавност је уважавала Републику Српску у плановима о унутарњем уређењу БиХ. У свим тим мировним плановима увијек је било планирано да Срби добију своју аутономију унутар БиХ. Тако је нпр. Карингтон-Кутиљеров план Србима нудио саставну конститутивну јединицу, Венс-Овенов план провинције, Овен-Столтенбергов план републику, план Контактне групе ентитет као и коначни Дејтонски споразум.

Осим споменутих разлога Дан РС-а је уставан јер је Република Српска доиста основана 9. сијечња и од тога датума постоји, а не тек од потписа Дејтонског споразума.

Дакле, тијеком цијелога рата од 1992. до 1995. страни и домаћи фактори уважали су Републику Српску и никад нису њезино постојање доводили у питање иако се она прогласила неовисном у односу на БиХ. Нпр. Уставни суд (де фацто муслиманско-бошњачке) Републике БиХ тијеком рата никад није Српску прогласио илегалном. Српски преговарачи у Женеви, и другдје вани на конференцијама о уређењу БиХ, били су прихваћени као равноправни партнери. Странци су им дали легитимитет и није их се сматрало нелегалнима нити неуставнима.

Осим споменутих разлога Дан РС-а је уставан јер је Република Српска доиста основана 9. сијечња и од тога датума постоји, а не тек од потписа Дејтонског споразума. Управо у Дејтону је призната сва ратна сукцесија РС-а. Српска демократска странка (СДС) и други чимбеници су остали на политичкој сцени. Данашња Српска је основана 9. сијечња свиђало се то нама или не.

Одлука с опасним посљедицама

Када имамо у виду да су странци 1991. дали зелено свјетло за формирање РС-а постаје јасно њихово лицемјерје када 2015. њезин дан оснутка проглашавају неуставним. Усто, смијешно је њихово образложење да се тог дана слави православна крсна слава светог Стефана. Па сваки дан у кршћанским календарима је неки благдан.

Нема тога дана које не штује одређеног свеца. Било који дан се обиљежава Дан РС-а бит ће и неки кршћански благдан. По тој логици нити Дан потписа Дејтонског споразума, који се слави у Српској 21. студенога, се не би смио славити јер јер то православни благдан Аранђеловдан. Нити Дан државности БИХ се не би смио славити јер је 25. студенога благдан Свете Кате. Прозирно и неувјерљиво објашњење.

Страни суци: Молдавац, Њемица и Македонка ће отићи мирно живјети у своје државе док својом одлуком су донијели нове пријепоре, сукобе, контроверзе на површину. Таква одлука неће придонијети побољшању међунационалних односа већ ће их дапаче још више нарушити. И да је била супротна било би у коначници исто. Суштина проблема је у томе да су страни суци уопће присутни у Уставном суду БиХ, који успут речено није предвиђен Дејтонским споразумом већ га је наметнуо Високи представник.

Изравна посљедица ове одлуке је уједињење Срба који ће можда провести референдум о овом Дану, а и најављују повлачење из државних институција. Дуго није виђено овакво јединство СНСД- и СДС-а. Изгледа да би се могло додатно нарушити функционирање ионако слабо функционирање бх. државе. Поготово кад су неки СДА-овски политичари најавили апелацију на Дан Херцег-Босне који се слави у неким опћинама и жупанијама. Све скупа на површину ће изаћи нови неред и каос. Такођер, ова одлука ће нарушити међудржавне односе БИХ са њеним сусједима а вјеројатно и шире.

Овакав Уставни суд не смије постојати

Ове одлуке нити њених посљедица не би било да Бакир Изетбеговић није почетком 2013. поднио апелацију Уставном суду о Дану Српске. Он је главни кривац за нови неред и каос. Сватко тко просјечно прати политику могао је предвидјети каква ће одлука суда бити и какве ће то немирне посљедица донијети. Вођи СДА се пуно лакше бавити оваквим стварима него оним битним. БиХ је једна од најсиромашнијих држава на свијету а он и његови сурадници су једни од најзаслужнијих за такво стање.

Уставни суд БиХ је већином био средство једног народа који је уз помоћ страних судаца прегласавао друга два народа.

Уставни суд БиХ је већином био средство једног народа који је уз помоћ страних судаца прегласавао друга два народа. Тако је било кад је наметнут накарадни Закон о конститутивности или кад је спријечено оснивање канала на хрватском језику или кад су резане многе овласти ентитета и преношене на државну разину. Уставни суд овакав какав је не смије постојати или треба постојати тако да нема странаца у њему. Основни предувјет за неки напредак БиХ јест повлачење странаца из њезиног политичког живота. Или ако странци хоће нешто квалитетно направити нека сазову нову велику политичку конференцију о БиХ гдје би се вољом и сугласјем представника сва три народа договорио њезин напредак или распад.    

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер