Dodik, Vučić i opozicija u Srpskoj

Izgleda da su sa poslednjeg u nizu sastanaka budućeg premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika obojica otišli sa uverenjem da im je doneo nekakvu korist na njihovim političkim putevima: Vučić se predstavio kao zaštitnik Republike Srpske i poštovalac teritorijalnog integriteta BiH, koji retorički ne iritira Sarajevo, a Dodik se potrudio da ostavi utisak nepokolebljivog branioca interesa RS kojem Vučić u tom procesu neće odmoći.

S treće strane, i Dodikovi politički protivnici u Srpskoj – pogotovo oni kojima je Vučić veliki uzor - ostavljaju utisak da nisu nezadovoljni, pragmatično zaključujući da su neophodni susreti najviših zvaničnika Srbije i Srpske zarad unapređenja saradnje srpskih institucija sa dve strane Drine. Naravno, u opoziciji nije malo onih koji se od ranije neskriveno nadaju da će im Vučić u narednih šest meseci predizborne kampanje nekako pomoći, makar “otkrivanjem” neke afere u kojoj će “zablistati” ako ne Dodikovo ime, ono makar ime nekog njemu bliskog biznismena. To nije nemoguće, ali bi za takav “poklon” morao da se nađe i neko iz Dodikovog bližeg okruženja koji se ne bi previše opirao da bude “upakovan”.

U suprotnom, Dodik bi iz jedne takve situacije mogao da izađe kao pobednik, kao što se već ranije dogodilo: Nakon silaska sa vlasti 2000. godine bio je optužen za kriminal u vreme svoje dvogodišnje vladavine, ali se na sudu uspešno odbranio.

Čini se, dakle, da je verovatnije da će se opozicija morati sama mnogo više potruditi ne bi li uspela u svom naumu da porazi Dodika na izborima, pri čemu će još morati da traga za načinima kako da biračima “upakuje” sve promašaje Dodikovih vlada na unutrašnjem planu u Srpskoj. Ali, i sam Dodik ima nameru da iskoristi promašaje opozicionih partija u opštinama u kojima ovi vladaju poslednju deceniju: Tako je policija pre neki dan podigla krivičnu prijavu protiv dugogodišnjeg SDS-ovog načelnika opštine Bratunac zbog sumnje u nenamensko trošenje 80 000 evra.

Iako opozicija mesecima iznosi tvrdnje da su Dodikovi ljudi odgovorni za kriminal i pljačku miliona evra, Dodik u svojim rukama drži institucionalne instrumente da, kao u slučaju u Bratuncu, predstavnike lokalne vlasti iz opozicionih partija prijavi za pljačku i kriminal gde god pronađe nešto sumnjivo, verovatno računajući na utisak koji ostavlja verodostojnost policijskog pečata na takvim prijavama. No, ta moć može biti dvosekli mač u Dodikovim rukama, jer nema odgovora na pitanje zašto niko od SNSD-ovih funkcionera nije krivično gonjen ni zbog jedne afere sa proneverom novca.

Dalje, “kontraoptužbenu” taktiku Dodikov SNSD primenjuje i u “odgovorima” na opozicione optužbe o velikoj zaduženosti Srpske za vreme osmogodišnje vladavine Dodikove partije, uzvraćajući optužbama o velikoj zaduženosti SDS-ovih dvodecenijskih “tvrđava” lokalne vlasti u Doboju i Bijeljini. Ni od optužbi ove vrste do sada nijedna strana nije pronašla “dobru” odbranu, ukoliko je to uopšte moguće.

Pa, ipak, izgleda da je Dodik uveren da će ovako najlakše uspeti da otupi oštricu optužbi koje opozicione vođe upućuju pre svih u njegovom pravcu, ne bi li osujetio namere opozicije da pridobije na svoju stranu veći broj stranački neopredeljenih birača, koji, zapravo, u svojim rukama drže ključ izborne pobede. Jer, što manje tih birača izađe na izbore, to je Dodikova pobeda izvesnija, naravno pod uslovom da na birališta izvede svoje svoje članove i “sigurne” birače. I obrnuto.

Vučić će gledati da se u tu “igru” što manje lično uključuje, ali će to, umesto njega, a u njegovo ime, činiti drugi. Direktna podrška koju je pružio jednoj od tri “naprednjačke” vanparlamentrane stranke u Srpskoj, Vučiću može doneti politički profit u Srpskoj samo ukoliko uspe da ih on sve objedini, a ovi onda uspeju da – na krilima njegove podrške – uđu u Narodnu skupštinu RS i ako, sticajem okolnosti, budu predstavljali tas na vagi između stranaka koje oko sebe okupi SNSD, sa jedne strane, i SDS, sa druge.

A dok, u međuvremenu, njegovi “naprednjački” favoriti u Srpskoj budu gradili stranačku infrastrukturu, kritikujući Dodika i ne približavajući se suviše SDS-u - ali spremni da daju podršku SDS-ovom kandidatu ta predsednika RS – Vučić će i dalje nastojati da igra ulogu “pomiritelja” Milorada Dodika i Mladena Bosića, kad god proceni da njihovo međusobno predizborno optuživanje može dovesti i do fizičkih sukoba njihovih pristalica. No, imajući u vidu da su se odmah nakon nedavne sesije Vučić-Dodik-Bosić političke strasti u Srpskoj razbuktale, pa tek kasnije primirile, ne bi bilo neobično da Vučić povremeno koristi i daljinski upravljač zarad održavanja “niskog intenziteta” srpsko-srpske predizborne “krize”.

Vučićeva “pomiriteljska” misija sa Sarajevom biće znatno teža, nakon što su SDA, koju polako preuzima Bakir Izetbegović, i SDP BiH Zlatka Lagumdžije rešili da iz vlasti izbace najstrastvenijeg Vučićevog poštovaoca među Bošnjacima, Fahrudina Radončića. Da li će se Radončić lišiti suptilne blagonaklone retorike koju Vučić iskazuje prema “Fahri”, zavisiće od procene samog Radončića u izbornom sudaru sa Izetbegovićem. No, i sam Izetbegović se već preporučio kao prvi pozivar Vučiću da poseti Sarajevo kao novi premijer Srbije, pa je za očekivati da budući kandidat za prvog u Bošnjaka iskoristi susret sa Vučićem kako bi se predstavio maltene kao faktor bošnjačke stabilnosti na čitavom prostoru koji obuhvata dvougao sa RS i trougao Novi Pazar-Sjenica-Tutin.

No, kako BiH nije “nezavisno Kosovo”, a ni RS nije sever Kosova, EU će, uprkos “dobroj volji”, za sada biti uskraćena da u Sarajevu otvori dijalog po “uzoru” na pregovore Beograda i Prištine. Ne toliko zbog toga što se u BiH ne bi moglo naći tačija, vučića i dačića, tim pre jer su se u tim ulogama manje-više oprobale sve sadašnje političke vođe Srba, Hrvata i Bošnjaka, dakako svako na svoj način. Ali, još niko nije ponudio takav “briselski sporazum” za BiH koji bi “zamenio” Dejtonski sporazum, tako da bude zadovoljna ubedljiva većina sva naroda. A ni Vučić, kako sam onomad reče, “nije dovoljno pametan da reši taj problem”. Pa, sad, i svi među Srbima mogu da odahnu: i njegovi sličnomišljenici i protivnici.