Ко гарантује Милораду Додику или било којем Србину да Драган Човић и Хрвати у БиХ неће по трећи пут изиграти добру вољу и кратко памћење Срба и да се неће десити нови Јасеновац, Бљесак или Олуја? Онај ко не учи на грешкама из прошлости, тешко да ће имати будућност

Овдје није пресудан један човјек, већ спознаја да политичке елите РС, и владајуће и опозиционе, уопште не прате резоне властитог народа. Рећи за њих да су русофили или русофоби, без обзира на различите системе вриједности, био би комплимент, јер би то значило да је ријеч о људима са увјерењима, а не о калкулантима 

 А управо ти неопредељени бирачи и апстиненти могли би на крају донети одлучујућу превагу у оба дуела, за председника РС и српског члана Председништва БиХ. Зато у наредна четири месеца до избора следи рововска борба, у којој ће у оба српска политичка блока "гинути" за освајање сваког процента на "ничијој земљи" у бирачком телу

Овакво Вучићево (само)приказивање - мало тамо, мало овамо - није, наравно, никаква новост, али још једном упечатљиво говори о његовом "конзистентном" политичком деловању. Додуше, са српским политичарима у Српској му се то може, јер се ни већина "доајена" српске политичке сцене у Српској до сада није много другачије понашала. 

Важно је свједочење Недима Адемовића, шефа кабинета предсједника Уставног суда БиХ, који је поводом изласка Коментара Устава БиХ (издавач Конрад Аденауер штифтунг, Сарајево), 24. априла 2010. године дао интервју сарајевском „Ослобођењу“.

Међутим, у односу на друго важно питање везано за Сребреницу, зачеће „геноцидног плана,“ Младићево веће бира унеколико различит пут. До пресуде Младићу, стандардни наратив је био да се зачетак сребреничког геноцидног плана лоцира на састанку српског војног и политичког руководства у хотелу „Фонтана“ у Братунцу у преподневним часовима 12. јула 1995, мада Крстићево веће признаје да за то нема чврстих доказа.

Иако покушаји политичких странака у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине да исциједе суву дреновину овдашње економије имају иритантан предзнак, један изузетак од овог правила до сада је био трагикомичан, а ускоро би могао да пређе у дирљиву фазу. 

Када у „Станболу на Босфору“ зурле засвирају, а Изетбеговић јуниор се распилави на позлаћеним миндерлуцима, као у сапуници о Сулејману и Рокселани. Уосталом није ли њему најважније да по високој препоруци порте опстане на трону СДА и пет кантона у ФБиХ бар још један мандат. 

Детаљног, писаног образложења ослобађајуће пресуде још нема, али према ономе што је током изрицања пресуде саопштио судија Максумић, трочлано веће је сву одговорност за ослобађање Орића и Мухића свалило на поступајућег тужиоца Тужилаштва БиХ Мирослава Јањића. Иако се тај тужилац трудио да, на бази доказа какви су се много пута и у много случајева појављивали и у Хашком трибуналу, свој посао обави што боље.

Али, ништа им не вриједи. Код старих Римљана има једна пословица која гласи: „Si duo faciunt idem, non est idem“ („Ако двоје чине исто, није исто“). Народ је ову такозвану опозицију свјеже обучену у антизападно националистичко рухо прокужио за сва времена и, како би рекао Матеј, ти вуци у овчјем крзну бит ће, као и до сада, једино статистичке грешке у даљњим политичким збивањима Републике Српске.