У нашим крајевима кажу „од старог непријатеља никад новог пријатеља“. У случају Хрватске, нико не очекује да будемо пријатељи. То би било сулудо након ратних злочина, актуелних политика које кокетирају с особама осуђеним за ратне злочине и необјашњиве потребе Хрвата да у Србима траже кривце за све

Наша правна наука и струка до сада је мало, боље рећи готово ништа, учинила да домаћој јавности објасни суштину противправности којима су прибјегавали тужилац и судећа вијећа Трибунала у Хагу у бројним предметима против лица српске националности, па тако и у предмету против др Радована Караџића, како би их осудили.

Република Српска би, због упорног и континуираног непријатељства према њеном имену, а тиме и према самој њеној егзистенцији, требало што хитније да заштити свој назив нормама свог Кривичног законика, као што тим истим нормама треба да заштити и своје уставне надлежности од њиховог неовлашћеног преношења

Можда се доношење декларације отегло због отезања са постизањем "Свеобухватног споразума о нормализацији односа Београда и Приштине" и "растезања" Вучићевог плана о "разграничењу" Срба и Албанаца на Косову и Метохији. 

 Проглашење Републике Српске 9. јануара 1992. било је законски и демократски одговор Срба на разбијање СР БиХ од стране муслиманских и хрватских представника 15. октобра 1991.

На вишестраначким сценама РС и ФБиХ трају два обрнута процеса. У Српској, уз ријетке изузетке, важи правило „сви уз СНСД“, док се кантонима са бошњачком већином у Федерацији, опет уз минимална одступања, окупљање одвија под мотом „сви против СДА“.

Aко буде верно следио политику председника Србије Александра Вучића о "разграничењу" на Космету - и сам често заговарајући "поделу Косова" - онда у неком другом тренутку можда на дневни ред дођу и захтеви из Брисела и Вашингтона за уступцима РС приликом разматрања "драфта" на "путу БиХ ка НАТО

Владајућем блоку у супротставила се, по готово свим параметрима, стара опозиција. У предизборном периоду, СЗП није ни покушао да, повлачећи конце из позадине, уобличи другу опозициону колону, која би могла да уђе у бирачко тијело троугла СНСД – СП – ДНС

Након општих избора, 7. октобра, унутар два блока у Републици Српској доминирају различите емоције, с којима њихови кључни, али и просјечни актери дочекују финиш ове сезоне, обиљежене одмјеравањем снага на гласачким мјестима.

Међутим, од било чега што има везе са чињеницама тренутно је удаљена и скоро једина тачка ДНС-овог предизборног програма – њихова жеља да добију тачно 107 500 гласова, па јој то није препрека да проналази своју публику. Уколико се ова уврнута рачуница ипак покаже тачном, биће дефинитивно јасно да су се категорије садизма и мазохизма измјестиле из међустраначких релација у РС. И да политичке „добровољне даваоце крви“, чији се број мјери у стотинама хиљада, треба тражити искључиво ван партија, међу обичним смртницима.