понедељак, 23. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Заузимање Мосула неће много променити ствари - осим што ће ојачати Ал Каиду на уштрб Исламске државе
Савремени свет

Заузимање Мосула неће много променити ствари - осим што ће ојачати Ал Каиду на уштрб Исламске државе

PDF Штампа Ел. пошта
Карло Жан   
субота, 12. новембар 2016.

Поновно освајање Мосула не представља одлучујући догађај, нити за окончање радикалног тероризма исламског порекла, нити за будући геополитички поредак региона. У овом чланку биће истражено како ће пораз Исламске државе да утиче на њене односе са ривалском терористичком организацијом – Ал Каидом – која је опрезно остала у тајности, организована у ћелије и заштићена својим ширењем у регионалне мреже, зароњеним у народ.

Поновно заузимање Мосула изазваће пораст значаја Ал Каиде. Од ње је Исламска држава настала и са њом се надмеће, не само због утицаја њихових врхушки, већ такође због усвојених стратегија и тактика. Што се тиче крајњих циљева, они су напротив идентични, као и паратеолошке референтне тачке – јединство ислама, стварање калифата, који га враћа у доба некадашње величине, и владавина шеријата у његовој најрадикалнијој верзији – вехабијској и салафистичкој. Како Ал Каида, тако и Исламска држава су сунитске, и третирају као јеретике и непријатеље шиите, и њихову предводничку државу – Иран.

Оно што радикално раздваја Исламску државу и Ал Каиду јесте време за реализацију таквог коначног циља, и стога стратегија и тактика, као и организација. За Ал Каиду, немогуће је да се уједини ислам и створи калифат докле год „отпаднички режими“ који су на власти у различитим исламским државама, успостављеним зарад интереса западних колонијалних сила, имају подршку „далеке велике Сатане“ то јест Запада. У складу са таквим концептом, приоритет имају терористички напади против САД и Европе. Припадници ове организације су убеђени да ће за краће или дуже време, бити могуће да се (западњаци, додатак преводиоца) убеде да се повуку и препусте својој судбини тренутне исламске савезнике. Тек ће тада бити могуће да се зада завршни ударац и створи калифат који предвиђа политичка исламска теологија.

По ДАЕШ-у, директном наследнику апокалиптичне есхатологије и ектремног насиља којег примењује против сваког свог противника, укључујући такође и оне исламске ел Заркавија, треба напротив одмах успоставити на „ослобођеним“ територијама једну прото-државу, и објавити без околишања калифат, са циљем да се обезбеди један конкретан резултат, који ће да привуче добровољце из васколиког ислама, показујући непосредну изводљивост циља којег „плашљива“ Ал Каида сматра изводљивим тек у неодређеној будућности. Са својим административним капацитетима које је наследила од Ирака Садама Хусеина, Исламска држава показала би своју способност да влада и модернизује исламска друштва која су остала племенски и клановски подељена у међусобној борби за моћ и богатство. Приоритетан циљ Исламске државе, није дакле терористички напад на Запад, већ освајање територија, елиминација ,,блиског непријатеља“ са војним операцијама традиционалног типа, и консолидација свог престижа обезбеђивањем основних социјалних услуга.

Чинило се, да је реализација оваквог плана на дохват руке са великим победама 2014. године, у Сирији и Ираку. У обе земље, успех је био могућ захваљујући, пре свега, гоњењу сунита од стране шиита који су на власти, како у Дамаску, тако у Багдаду. Озлојађеност која се годинама нагомилавала између две верске групе, на бази нечувеног насиља Исламске државе против цивила и унутрашње опозиције, претворила је крволоке из читавог исламског света у прекаљене борце.

Потреба да се гарантује њихова кохезија и покорност калифи, која није више осигурана припадношћу једном племену или клану, објашњава поновљене осуде дезертерима. Упркос репресијама и чврстоћи ,,тврдог језгра“ Исламске државе којег чине следбеници и фанатици, број иностраних бораца опада од када је завршен период брзих освајања, а смањени су и ресурси Исламске државе који су јој омогућавали да богато исплаћује своје борце. Снага Исламске државе је у опадању. Скорашњи говор ,,калифе“ Абу Бакра ел Багдадија како би подстакнуо отпор до крајњих граница бораца који су у Мосулу, показује његову слабост. Делотворна информативна служба Исламске државе покушала је да припреми јавно мнење за пад Мосула, као што је то учинила и када је пао Дабик. Недељник Исламске државе на арапском ел Нада, наставља да понавља како су скорашњи порази привремени, и да ће се ДАЕШ препородити, након склањања у пустињу, као што се већ дешавало од 2006. до 2013. године.

Почињено насиље Исламске државе у Мосулу, није проузроковало нестајање подршке становништва града Исламској држави. Подршка нема само конфесионалне корене – сунити против шиита, већ и етничке (Арапи против мањина – Курда, Јазида, Асираца и Туркмена). То ће закомпликовати освајање овог великог града. Навешће такође шиитске и курдске милиције да изврше одмазде против сунита, оптужујући их, не без разлога, да су подржали Исламску државу.

Врло вероватно, губитак Мосула, уз губитак Раке у Сирији и Сирта у Либији, принудиће Исламску државу да промени стратегију и тактику. Калифат ће изгубити око 30% своје популације и преко 50% својих финансијских ресурса. Прилив добровољаца смањиће се још више. Повећаће се дезертерства. Исламска држава неће више моћи да буде прото-држава са снагама које су у стању да се фронтално супротставе коалицији која је против ње. Биће приморана да прихвати организацију, стратегију и тактику коју следи Ал Каида. Само тако, моћи ће да преживи ватрену моћ коју поседују њени непријатељи. Не треба искључити могућност савеза са регионалним групама Ал Каиде, са којима се жестоко борила од свог настанка 2013. године. То би могло да повећа вероватноћу терористичких напада на Западу и у исламским земљама, попут Турске и Саудијске Арабије, које чине део коалиције против Исламске државе. Обе су приморане на тешку акробатику како би избегле да се уништење Исламске државе претвори у повећање утицаја Ирана на Блиском истоку. 

Све у свему, ако пораз Исламске државе у Мосулу и Раки не промени геополитику региона, он би могао да наговести њен повратак у тајновитост и тероризам. То би, поред свега, увећало већ постојеће ривалитете и конфликте, појачавајући директно уплитање страних актера, који већ одавно спонзоришу и воде праве правцате посредничке ратове.

Карло Жан је италијански генерал у пензији, аутор многобројних књига из геополитике и стратегије.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://formiche.net/2016/11/08/vi-spiego-le-conseguenze-della-riconquista-di-mosul/

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер