четвртак, 20. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Зашто се Украјина ограђује од убиства Захарченка?
Савремени свет

Зашто се Украјина ограђује од убиства Захарченка?

PDF Штампа Ел. пошта
Јуриј Зајнашев, Олег Москвин   
понедељак, 10. септембар 2018.

 Иако је истрага о убиству лидера ДНР-а тек почела, многи већ износе најочигледнију верзију злочина. Тај терористички чин организован је у Кијеву, кажу експерти, и чак именују конкретни део оружаних снага Украјине, који се бави таквим дејствима. Зашто, ипак, Украјина одбија да призна ликвидацију „лидера терориста из Доњецке народне републике“?

Руководилац службе за оперативне информације и међународне везе ФСБ-а Сергеј Беседа, у понедељак је окривио украјинске службе за погибију челника ДНР-а Александра Захарченка.

„Мислимо да је то тако изазвано“, изјавио је он. При томе, он је нагласио, да ће ФСБ помоћи у вођењу истраге, додавши да специјалисти ресора већ раде на „терену“. У руском МИП-у такође су обећали да ће Москва помоћи у истрази.

Ако се верзија о учествовању Украјине потврди, сумња ће да падне, најпре, на самостални 8. пук Снага за специјалне операције (ССО) Главне обавештајне управе министарства одбране Украјине. Он вуче корене од 8. самосталне бригаде специјалне намене ОС СССР-а, која се прославила у борбама у Авганистану. У њен делокруг су спадале обавештајно-диверзантске операције у позадини непријатеља, као и ликвидације командног састава противника.

Јединицом командује пуковник Олег Нечајев. Том пуку, тачније, начелнику његовог обавештајног дела Павлу Балову, приписују се убиства Мотороле и Гивија. Пук се некада назива „Хмељницки спецназ“ по месту сталног боравка у граду Хмељницки.

Ипак, за сада, у министарству одбране Украјине све негирају. Шеф овог ресора Сергеј Полторак којем се потчињава ССО, изјавио је у разговору са руским имитатором који се представио као Порошенко, да ништа не зна о организацији убиства Захарченка (02.09. познати руски имитатори су назвали телефоном Полторака, претходно добро савладавши стил неформалног говора украјинског председника, и аудио запис поставили на Youtube, прим. преводиоца). „Ја не знам ко је шта радио по Доњецку. Ако имате у виду да сам ја данас разговарао са свима. Не знам о чему Ви говорите“. Уосталом, није могуће искључити ни то, да је Полторак одмах докучио да комуницира са имитаторима, и одлучио да им се прилагоди, појачавши верзију о несуделовању свог спецназа.

Шеф Службе безбедности Украјине (СБУ) Василиј Грицак раније је такође негирао учешће свог ресора у експлозији у Доњецку. Грицак је изнео другачије верзије. Према првој, криве су саме руске специјалне службе које, према његовим речима, врше „чистку“ оних који су некада учествовали у стварању самопроглашених република. Грицакова друга претпоставка – Захарченка су уклонили конкуренти из самог Доњецка, незадовољни расподелом криминалног бизниса.

Руководилац фонда „Украјинска политика“ и члан савета председника Украјине Константин Бондаренко, такође је изјавио, да ССО није убила Захарченка. „Уз сво уважавање украјинских специјалних служби, сумњам да су оне способне да припреме извиђачко-диверзантску групу која би могла да тако филигрански, виртуозно изврши такву операцију. Да је у питању било дизање у ваздух аутомобила или пуцањ из снајпера, још бих и могао да поверујем. Али, за тако сложен посао, не могу“, изјавио је кијевски политиколог.

По њему, Украјина и када би из маркетиншких разлога хтела да преузме на себе овај терористички чин, онда би се чак и на Западу он оценио као отворено кршење договора из Минска.

„Постоје обавезе пред америчким партнерима. Јасно је, без њихове сагласности, Кијев не може да спроводи такве нападе“, изјавио је Бондаренко листу Взгляд. „Замислите да у Вашингтону и Бриселу ништа не знају о припреми такве операције, и онда их Кијев стави пред свршени чин. Нормално, да ће се такво понашање схватити као самовоља“.

Извор који је близак руководству некадашње Партије региона изнео је листу Взгляд другачију верзију. По њему, одређени интерес за уклањање Захарченка могао је да има тзв. стародоњецки клан – бизнисмени и посланици који су до 2014. године, контролисали Доњецку област.

Сматра се да су они изгубили знатан део својих послова и капитала, али да се нису помирили са тим и да су све до сада покушавали да се реванширају тзв. младодоњецком клану, чији је један од представника био и сам Захарченко. Присталице те верзије указују на чињеницу, да је после атентата, в.д. председника постао Дмитриј Трапезњиков који је раније био функционер ФК Шахтјор, који још увек припада олигарху Ринату Ахметову.

У украјинској штампи, у својству могућег наручиоца убиства, фигурира и некадашњи саборац Захарченка, шеф телевизијске станице „Оплот ТВ“ Александар Бобков. Он је, вероватно, једини из садашњег руководства ДНР-а, ко је до преврата у Кијеву припадао политичкој елити – био је посланик у Врховној Ради Украјине испред Партије региона, док се сада може условно уврстити у младодоњецки клан. Управо је он, сматра се, финансирао стварање покрета „Оплот“ (културно-спортска организација из Харкова која је знатно допринела стварању Доњецке републике, прим. преводиоца).

После погибије Захарченка, Бобков је сврстан у оне који би теоретски могли да буду нови вођа ДНР-а.

У медијима Украјине, ових дана, управо преовлађују верзије по којима су Захарченка убили ,,његови“. По свој прилици, чини се, да те верзије више иду на руку кијевским политичарима, него да се једноставно припадницима властитих ССО припише још један успех у лову на главешине.

Очигледно је, да је верзија о суделовању руских специјалних служби или супарника из других доњецких кланова кадра да изазове јако превирање у руководству Донбаса, што се очигледно одражава на управљивост територијом и ауторитет лидера који су остали у животу.

„Наведите ми макар један случај када би држава извршила терористички чин и то признала“? реторички се пита у разговору за лист Взгляд доктор правних наука, резервни пуковник ФСБ-а, и бивши заменик начелника ростовске управе ФСБ-а Сергеј Воронцов. Он није изненађен тиме што се Кијев дистанцира од атентата. „Као и увек, окривљују саму Русију“, каже он. Али, принцип староримског права – „коме иде у прилог“ – није укинут.

Воронцов не види никакве принципијелне разлоге да се подозрева у „прсте Москве“. „Зашто би сама Москва слабила проруске снаге“? – пита се он. „И још, Москва се не меша у ствари ДНР-а, то је друга територија“.

Једина држава која често, мада не увек, признаје учешће у ликвидацијама у иностранству, јесу САД. Тако је председник Барак Обама отворено изјавио, да су америчке специјалне јединице убиле Осаму Бин Ладена на територији Пакистана, без одобрења власти те државе. Израел, принципијелно, не преузима на себе одговорност за акције такве врсте. Мосад се одриче своји агената који су хапшени у иностранству због убиства Палестинаца. Али, при томе, Израел чини све да се ти људи врате у отаџбину.

Током рата са сепаратистима, руски безбедњаци су са поносом саопштавали о ликвидацији главешина попут Џохара Дудајева или Аслана Масхадова. Ипак, за ликвидације које су почињене у иностранству, Русија такође није никада преузимала на себе одговорност. На пример, за атентат на трећег лидера сепаратиста Зелимхана Јандарбијева, који се десио у Катару 2004. године.

Уосталом, ССО није имао никаквих правних основа да ликвидира лидере Донбаса. Упркос ономе што се свакодневно слуша из уста кијевских политичара, ни Захарченко, ни други његови саборци нису били осуђивани. Истина, против Захарченка је покренут кривични поступак за стварање терористичке организације каквом се сматра батаљон „Оплот“, али до суда то није дошло. И рејонски суд у граду Сумију, током једног процеса у априлу 2016. године, указао је да се ДНР и ЛНР не могу сматрати терористичким организацијама.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: https://vz.ru/world/2018/9/4/940195.html

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер