Zabrana nošenja burki i švajcarska demokratija u praksi

Ubedljivo „da“ na održanom referendumu u kantonu Tićino za zabranu nošenja vela moglo bi postati inicijativa i na federalnom nivou. Veliki broj muslimana i organizacija za zaštitu ljidskih prava ustao je protiv ove odluke, koju vide kao nastavak napada na muslimansku zajednicu u Švajcarskoj posle izglasavanja zabrane izgradnje minareta 2009. godine.

Tićino je krajem septembra postao prvi švajcarski kanton koji je zabranio nošenje vela ili burki na javnim mestima. Predog teksta odredbe je glasio „Niko ne može da pokrije ili sakrije lice, na ulici, javnim mestima i u javnosti (sa izuzetkom bogomolja) ili kada namerava da pruži javnu uslugu“. Građani Tićina su u velikom broju (65,4% birača) prihvatili da unesu novu odredbu u kantonalni ustav. Inicijativa je predložena od strane lidera pokreta „Guastafeste“, Đorđa Giringelija (Giorgio Ghiringhelli) koji je izjavio da „u ovom trenutku pišemo istoriju“. Ogroman pozitivan rezultat na ovu narodnu inicijativu daje vetar u leđa pristalicama ove zabrane na nacionalnom nivou. Ova inicijativa je jako slična inicijativi kantona Argau, koja je odbijena od strane parlamenta 2012. godine, a koja je takođe zahtevala zabranu pokrivanja lica na javnom mestu. Poslanik desničarske UDC Valter Vobman (Walter Wobmann), koji je bio jedan od inicijatora kampanje protiv minareta, istakao je da će 100.000 potpisa neophodnih za uspeh ove inicijative na federalnom nivou, biti prikupljeno i predato na proleće 2014 godine. Tekst inicijative biće sličan zakonima koje su već usvojile Francuska (2010) i Belgija (2011).

Ukoliko skupe dovoljan broj potpisa, glasanje će se u svakom slučaju održati za nekoliko godina, tako da postoji velika mogućnost da to bude jedna od glavnih tema na predstojećim federalnim izborima 2015. Političari iz UDC, najveće stranke u Švajcarskoj, pozdravljaju izbornu volju građana Tićina i ističu da je njihova stranka bila u pravu kada je kritikovala probleme integracije u Švajcarskoj. Takođe navode da u „našem hrišćanskom društvu ne možemo da prihvatimo da su žene primorane da nose takav tip odeće.“ Iz ostalih stranaka desnog centra takođe stižu glasovi da veo nije kompatibilan sa vrednostima savremenog društva i sa ciljevima integracije stranaca u Švajcarskoj.

Sa druge strane poslanici Demohrišćanske stranke (PPD) ističu da treba napraviti razliku između turista i osoba koje žele da se nasele i integrišu u švajcarsko društvo. Oni na taj problem gledaju kao na problem bezbednosti, navodeći da policija mora biti u mogućnosti da legitimiše i proveri identitet, i prema tome lice mora biti otkriveno. Lider pokreta „Dole maske“ i ministar u kantonu Valis Oskar Frejsinger (Oskar Freysinger) oštro osuđuje burku i naziva je „zatvor od tkanine“, koji je samo vidljivi oblik „dogmatskog zatvora“. Ne tako davno, 2010. godine i njegov pokret imao je sličnu inicijativu, ali je odbijen od strane parlamenta, koji je smatrao da su kantoni sami ti koji trebaju da donose zakone o pitanjima bezbednosti.

Sa druge strane razočarane zbog mogućnosti takve nacionalne debate su samo organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje su praktično bile same u borbi protiv inicijative u kantonu Tićino. „Burka je lažni problem, koji je iskorišćen u političke svrhe“, kaže Nađa Bohlen (Nadia Boehlen), portparol švajcarskog Amnesti internešenela, „pristalice zabrane tvrde da je to borba protiv netolerancije, ali ne rade ništa drugo sem što potpaljuju ksenofobiju i islamofobiju“. Reskirajući da tako ponovo „isprljaju“ sliku Švajcarske u muslimanskim zemljama, Poslanici zelenih takođe navode da je to „ideološka i iracionalna kampanja o problemu koji ne postoji“.

Predsednica Kulturne zajednice muslimanskih žena u Švajcarskoj Nađa Karmous (Nadia Karmous) žali se da je na delu „nova vrsta krstaškog rata“. Od svega toga istina je da, osim supruga diplomata muslimanskih zemalja i turista, u Švajcarskoj postoji samo desetak žena koje nose pun veo. Ona navodi primer Francuske i Belgije, gde su žene počele da nose pun veo kao reakcija na stupanje na snagu zakona o zabrani, tako da zabrana u stvari stvara više problema nego što ih rešava. Rad na integraciji u švajcarsko društvo je već podriven nakon glasanja o zabrani minareta, i postaće još teži kada krene debata na nacionalnom nivou o zabrani vela. Mnogi muslimani koji su bili spremni na međureligijiski dijalog, sada su se povukli, zatvarajući se prema ostalima u sebe i svoje porodice. Njima je sada još teže da se integrišu i budu otvoreni prema drugima.

U zaštitu muslimanskih žena u Švajcarskoj stao je i biznismen Rašid Nekaz (Rachid Nekkaz), Francuz, alžirskog porekla koji je obećao da će platiti sve novčane kazne koje budu izrečene ženama koje na ulicama Švajcarske slobodno nose veo. Na taj način on će, posle Francuske i Belgije, proširiti svoju borbu „protiv neobuzdane islamofobije“ na Švajcarsku. On je u ime „slobode i sekularizma“ već osnovao fond od milion evra u julu 2010, za plaćanje kazni muslimanskim ženama u Francuskoj i Belgiji. Od tada Rišad Nikaz platio je 682 novčanih kazni u ukupnom iznosu od 123 hiljade evra. Sebe naziva „aktivistom za ljudska prava“ spremnim da „ismeva svaku vladu ili parlament koji ne poštuje osnovne slobode grantovane Evropskom konvencijom o ljudskim pravima“.

Posledice na sektor turizma treba da budu minimalne, jer su kupci i turisti potpuno pokrivenog lica izuzetak. Tako misle oni koji podržavaju inicijativu, navodeći da je strah od nedolaska turista iz arapskih zemalja preteran. Predstavnici turističke organizacije Švajcarske ipak tvrde da postoji doza straha jer inicijativa može izazvati negativan odjek u muslimansikm zemljama, što će se sigurno odraziti i na broj turista iz tih zemalja koji dolaze u Švajcarsku. Turisti iz arapskih zemalja troše mnogo novca u Švajcarskoj, od prethodne sezone do sada skoro oko milardu i četristo šezdeset miliona franaka. Mnogi luksuzni hoteli, kako bi ublažili eventualne posledice inicijative, odlučili su da u narednom periodu pokrenu jednu „šarmantu inicijativu“ usmerenu direktno ka turistima iz arapskih zemalja. Radi se o ponudi „muslim-frendli“ hotela, koji će u svojoj ponudi imati Kuran u svakoj sobi, mini-bar bez alkoholnih pića, kao i prodaju burki, sve u cilju zadržavanja veoma bogatih turista iz arapskih zemalja.