уторак, 21. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Убиство иранског генерала и нова ескалација у рату за Црвено море
Савремени свет

Убиство иранског генерала и нова ескалација у рату за Црвено море

PDF Штампа Ел. пошта
Раде Мароевић   
субота, 30. децембар 2023.

Израелско ракетирање Дамаска у коме је убијен високопозиционирани ирански генерал, последица је серије безбедносних проблема са којима се Израел сусреће од почетка рата. Хезболах са југа Либана, проиранске милиције из Сирије и с Голанске висоравни, у жељи да бар мало олабаве притисак на Хамас интензивирали су нападе на Израел; Хути из Јемена су угрозили саобраћај у Црвеном мору и преусмерили поморски транспорт око Рта Добре наде. Уз то, на другом крају света угрожен је саобраћај кроз Панамски канал, што за последицу има поремећај глобалне трговачке мреже. Страх од пројектила Хута у Црвеном мору и недостатак воде у Панами прете да поморски саобраћај преусмере на путеве које су, пре много векова, открили Фернандо Магелан и Васко де Гама.

Ирански генерал Есмаил Гани над ковчегом Сеједа Разија Мосавија, у Техерану, 28. децембра 2023.

Техеран, 28. децембар. Mушкарац седе косе у генералској униформи пао је на колена и пољубио ковчег прекривен иранском заставом око којег је, погнутих глава, стајао крем политичке и војне врхушке Техерана. Када се подигао, командант Револуционарне гарде генерал Есмаил Гани заклео се гневно на освету Израелу због убиства високопозиционираног официра његове формације, Саједа Разија Мoсавија. Узгред, упад Хамаса у Израел описао је као „пупољак мржње која између Јевреја и муслимана траје 75 година“.

Општа жалост у Техерану уследила је пошто су две снажне експлозије у понедељак изјутра у потпуности уништиле наоко неугледне кућице смештене тик уз поља јужно од Дамаска. Када се прашина слегла, из рушевина је извучено угљенисано тело мушкарца чији је идентитет у наредних неколико сати остао тајна.

Од убијеног „драгог брата Саједа Разија Мoсавија” први су се опростили званичници Хезболаха, док је иранска агенција Фарс, недуго затим, најавила да ће „Израел без сумње платити овај злочин”.  

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи поред ковчега убијеног генерала Сaједа Разија Мoсавија, у Техерану, 28. децембра 2023.

„Иран ће адекватно одговорити Израелу због убиства значајног војног саветника у Сирији“, рекао је портпарол иранске Револуционарне гарде, генерал Рамезан Шариф, најављујући освету због смрти официра најелитније иранске војне формације и некадашњег блиског сарадника Касема Солејманија, команданта Револуционарне гарде којег су Американци убили у Багдаду почетком 2020. године.

Вишеструки притисак

Ракетирање иранског генерала у Дамаску, којем Мосад на терет ставља организовање кријумчарских канала за дотурање оружја читавом низу оружаних формација око граница Израела, последица је серије безбедносних проблема са којима се Израел сусреће од почетка рата 7. октобра, од када је притисак на ту државу, са свих страна, непрекидно растао.

У жељи да бар мало олабаве притисак на Хамас, Израел су редом гађали борци Хезболаха са југа Либана, проиранске милиције из Сирије и подручја Голанске висоравни, те на концу и јеменски Хути, који су салвама пројектила и беспилотних летелица засули бродове који су пролазили кроз мореуз Баб ел Мандеб. На мети нове коалиције против Израела нашли су се и амерички војници у Ираку, чије су базе биле гађане пројектилима локалних милиција, наводно после наређења из Техерана.

Хут с маском на којој је слика Абу Убаиде, портпарола Хамасових бригада Из ел-Дин ал-Касам и речима на арапском "поплава Ал-Акса", током протеста у Сани, Јемен, 15. децембра 2023.

Притисак са свих страна, који већ месецима трпи Израел, део је стратегије коју су званичници Директората за војну безбедност израелских оружаних снага објавили неколико месеци пре избијања рата, тврдећи да је „ова земља ближе рату него миру“.

„У овој фази, Иранци нису успели да кризу из Ирака, Сирије, Либана, Појаса Газе и Западне обале пренесу на територију Израела, али је извесно да ће наставити да покушавају“, тврдили су израелски обавештајци пре него што је Хамас упао на територију Израела и покренуо талас криза, које су се у међувремену прошириле од Медитерана до Персијског залива и читав Блиски исток довеле на ивицу свеопштег сукоба.

Ипак, израелски ваздушни напад на предграђе сиријске престонице готово се у сат временски подударио са недовољно разјашњеним саопштењем Револуционарне гарде у којем се упад Хамаса на територију Израела проглашава делом освете за смрт Касема Солејманија, чију су статуу на граници са Либаном израелски авиони разнели још првих дана рата.

Главнокомандујући Корпуса иранске Револуционарне гарде генерал Хосеин Салами говори током церемоније сахране генерала Саједа Разија Мосавија у Техерану, 28. децембра 2023.

Нејасно је шта је Револуционарну гарду навело да се сада изјашњава о акцији Хамаса, али су званичници власти у Техерану недуго затим драматично ретерирали, тврдећи да Иран није имао никакве информације о намерама најубитачније организације међу Палестинцима. Сличним путем пошао је и Хамас, који је објаснио да је инцидент у џамији Ал Акса у Јерусалиму искључиви разлог због којег је покренута акција названа по једном од најзначајнијих верских објеката муслимана.

Развлачење израелских снага

Убијени генерал Мосави, некада блиски сарадник архитекте иранске војне моћи на Блиском истоку Касема Солејманија, наводно је деценијама развијао сложене мреже дотурања свакојаког наоружања свим појединцима и групама у региону које се биле спремне да се боре против Израела.

Мосавијева мрежа наводно обухвата и Хезболахову „Јединицу 4400“, одговорну за пребацивање војне опреме из арсенала иранске Револуционарне гарде у Либан. „Шверцерска јединица“, како је Мосад назвао ово Хезболахово одељење, постала је од посредника у примопредаји оружја веома значајан део проиранских снага у Либану, јер се осим отварања канала за испоруке наоружања претворила у стратешки важну карику заједничких операција Револуционарне гарде и Хезболаха.

Ковчег са телом генерала Саједа Разија Мосавија током погребне церемоније у Техерану, 28. децембра 2023.

Сиријски део операције, наводе обавештајци, вуче корене још из доба ирачко-иранског рата, када су припадници Револуционарне гарде у Сирији обучавани како да користе совјетске пројектиле, које им је поклонио тадашњи либијски лидер Моамер ел Гадафи.

У новим околностима, како се чини, акције Хезболаха и проиранских милиција у Сирији служе више како би принудилe Тел Авив да уз те границе распореди безмало трећину својих расположивих снага, него као припреме за стварни сукоб. Обавештајци Мосада сматрају да се, бар у овој фази сукоба, Хезболах неће озбиљније укључивати у рат у Појасу Газе, већ ће повременим чаркама покушавати да исцрпљује израелску војску.

Да није притиска Американаца, Израел не би дуго трпео акције Хезболаха. Вашингтон, намеран да спречи ширење сукоба на читав Блиски исток, прилично отворено је упозорио владу Бенјамина Нетанјахуа да офанзиву ограничи на Газу и да, бар за сада, рат не пренесе на југ Либана. Американци и Израелци, али и Иранци, готово у потпуности су убеђени да ће стање ниских напетости бити одрживо све док Тел Авив или Вашингтон не одлуче да бомбардују циљеве који се повезују са иранским нуклеарним програмом.

Израелска војска у Појасу Газе

Рат на Црвеном мору

У жељи да сачува ватрену моћ Хезболаха, Иран је у споредни рат укључио јеменске Xуте који су последњих седмица испалили стотине пројектила и беспилотних летелица на бродове око теснаца Баб ел Мандеб. Tо је довело до озбиљних поремећаја у поморској трговини Црвеним морем и натерало Американце да формирају сасвим нови савез, са искључивим циљем да пообарају све пројектиле који са копна лете ка теретним бродовима.

Недуго после серије напада на бродове у Црвеном мору, уследио је напад на пловила и у водама Индијског океана. „Танкер за превоз хемикалија у власништву јапанско-холандске компаније, који је пловио под заставом Либерије, у Индијском океану, око 200 наутичких миља од обале Индије, погођен је дроном лансираним из Ирана у суботу око 10 часова по локалном времену“, саопштио је Пентагон.

Трговачки бродови, чији су власници после двадесетак успешних и осамдесетак јалових напада јеменских Хута одлучили да надаље избегавају Црвено море, променили су маршруту тако да ће од Азије до Европе пловити око Рта добре наде, или око 6.000 наутичких миља дуже него пре почетка рата у Појасу Газе.

Борац Хута на јеменској обали Црвеног мора, у позадини је брод "Галакси лидер" који су Хути отели 19. новембра 2023.

И нафташи из „Бритиш петролеума“, као и гиганти попут „Ем-Ес-Сија“, „Евергрина“, „Хапаг Лојда“ и „Маерска“, обуставили су пловидбу Црвеним морем, што је драматично утицало на брзину и цену транспорта. „ИКЕА“ је обавестила купце да ће, због компликација, транспорт њене робе трајати много дуже, док је и француски „Даноне“ одлучио да производе пут Азије шаље око Рога Африке. 

У овом тренутку, најмање 180 великих бродова за транспорт контејнера је преусмерено на пут око Рта добре наде, или и даље чека инструкције у водама ван домета јеменских пројектила.

Овакви потези великих компанија, сматрају аналитичари, не представљају само реакцију на тренутно стање, већ су део стратешких планова који ће важити и током наредне године. Цена прекоокеанског транспорта сада се учетворостручила и достигла је 10.000 долара по контејнеру. Пре само неколико седмица превоз је по контејнеру коштао 2.500 долара.

Суецки канал

Претње, контрапретње и скок цена транспорта

Израел, чији се губици због компликовања пловидбе Црвеним морем мере у милијардама долара, упозорио је Американце да „зауздају“ Хуте или ће Тел Авив бити принуђен на серију ваздушних удара против те јеменске организације.

Вашингтон је, у покушају да спречи ширење сукоба, окупио коалициону флоту уз учешће 20 држава чији ће ратни бродови, од сада, спречавати ракетне нападе са територије Јемена.

Одбрамбени кишобран ће чинити три америчка разарача, британски ракетни разарач „Дајамонд“, бродови из Бахреина, Канаде, Италије, Холандије, Шпаније и Сејшела, као и аустралијски морнари. Француска ракетна фрегата „Лангдок“ ће номинално бити део ове операције, али ће остати под француском командом.

Амерички разарач "USS O'Kane"

Уз разараче и корвете који плове Црвеним морем, Американци су у Аденски залив послали и носач авиона „Двајт Ајзенхауер“, док се други носач авиона, „Џералд Форд“, налази у Медитерану. За сваки случај, у Јужном кинеском мору спреман и је трећи амерички носач авиона, „Карл Винсон“.

„Све земље дуж обала Црвеног мора имају обавезу да делују против америчке агресије која угрожава међународну пловидбу“, рекао је лидер Хута, Ел Сајед Абдул Малик Бадр ел Дин Хути.

Задатак коалиције за сада је ограничен на пресретање пројектила које Хути испаљују ка трговачким бродовима, што ће бити прилично сложена операција за број пловила који сада има на располагању. Такође, скептици су под знак питања ставили и смисленост испаљивања више милиона долара вредних ракета-пресретача на дронове чија цена не прелази 2.000 долара.

Ватрено крштење ова коалиција имала је већ у уторак изјутра, када су амерички ратни бродови и борбени авиони зауставили бараж пројектила и дронова који су ка трговачким бродовима пуних десет сати испаљивани са обале Јемена.

Хути на паради у Јемену

Авиони Ф-18 са носача авиона „Двајт Ајзенхауер“ и разарач „Лабун“ оборили су укупно 12 дронова, три противбродске ракете и два пројектила земља-земља. У овом нападу није оштећен ниједан брод.

Аналитичари сматрају да је овај напад Хута био пре испипавање способности америчких бродова да зауставе масовније нападе на бродове у Црвеном мору, него покушај да се поморски саобраћај у овом региону сасвим заустави.

Овако дефинисана мисија заштитних поморских снага у Црвеном мору тумачи се страховањем да би нека агресивнија акција, попут напада на базе из којих Хути лансирају пројектиле и беспилотне летелице, могла навести ову групу да угрози нафтна поља у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, или да чак уведе Иран у отворени сукоб са Израелом. „У овом региону су присутне многе земље, али овај регион је наш и ми доминирамо“, рекао је ирански министар одбране, Мохамад Реза Аштијани.

Хути протестују у Сани против међународне операције за заштиту бродова на Црвеном мору, 22. децембра 2023.

Иранску доминацију, како наводе амерички обавештајци, за сада гарантује шпијунски брод „Бехшад“, који пројектиле које испаљују Хути усмерава ка бродовима повезаним са Израелом. Поред „Бехшада“ ту је и „Галакси лидер“, којег су Хути 19. новембра отели и одвели пут луке Ходеида, у инциденту који је и покренуо велику кризу у Црвеном мору. Осим преко шпијунског брода, Иран наводно Хутима дотура и информације које прикупља сателит „Нур“ лансиран пре скоро четири године.

Гужва пред Панамским каналом

И на другом крају света, у Панамском каналу поморски саобраћај је драматично успорен, али из сасвим других разлога. Због суше, капацитет овог канала је смањен са 36 на 22 брода дневно.

До фебруара, Панамским каналом ће моћи да прође свега 16 бродова дневно, док ће остали бити преусмерени на 13.000 километара дужи пут око Огњене земље. Прошле године, Панамским каналом прошло је 14.000 бродова који су робу из Азије превозили до источне обале Сједињених Америчких Држава, или даље ка Европи.

Бродови чекају на улаз у Панамски канал

Али, будућност саобраћаја кроз повезницу Атлантског и Тихог океана сада је под великим знаком питања јер бродови плове уским каналом 26 метара изнад нивоа мора, који се пуни водом из језера Гатун и оближњег резервоара, а вода се затим испушта у море.

Из ова два извора, водом се снабдева и 4,3 милиона становника Панаме, па је изостанак киша и смањен ниво у језеру и резервоару натерао власти ове државе да балансирају између потреба становништва за текућом водом и међународних обавеза у вези са Панамским каналом. Додатне проблеме изазвала је и одлука панамских власти да по цени од четири милиона долара дозволе „прескакање реда“ за улазак у канал. 

Због тога је један број трговачких ланаца на источној обали САД обавестио купце да њихови божићни поклони, највероватније, ове године неће стићи на време.

Ситуација у Панамском каналу се сигурно неће поправити у неколико наредних месеци, пошто ће водостај на језеру Гатун у марту и априлу, како се очекује, бити на најнижем нивоу у историји, због чега ће саобраћај овим каналом бити додатно смањен.

Танкер у Панамском каналу

Када је 1914. године Панамски канал изграђен, сматран је симболом победе човека над природом. Више од века касније, раст нивоа мора и температуре прети да у потпуности овакав опис преокрене.

Недостатак воде у Панамском каналу и страх од пројектила у Црвеном мору прете да поморски саобраћај преусмере на путеве које су, пре много векова, открили Фернандо Магелан и Васко де Гама. Или, како је то описао овај први: „Море је ужасно и страшне су олује, али те препреке никада нису биле довољан разлог за останак на обали.“

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер