Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Svetsko prvenstvo i "Bregzit"
Savremeni svet

Svetsko prvenstvo i "Bregzit"

PDF Štampa El. pošta
Mik Hjum   
četvrtak, 05. jul 2018.

Ove nedelje se po medijima moglo čuti mnogo razdraganih priča o tome kako je uspeh Engleske u prvim etapama Svetskog prvenstva „ponovo ujedinio zemlju“. Dajte, molim vas!

Ostavite na trenutak po strani sitni detalj da braća Britanci iz Škotske i Velsa zauzimaju svoj uobičajeni „bilo ko, samo ne Engleska“ odnos prema fudbalu. Podele unutar same Engleske, koje su ogoljene u borbama oko Bregzita, još jednom su naglašene kroz odnos prema Svetskom prvenstvu u Rusiji.

Na jednoj strani terena stoje vođe navijača EU i elita „ostanovaca“ (eng. Remainers— kolokvijalni naziv za pristalice ostanka Britanije u EU, prim. prev.), koji se grče od užasa pred bilo kakvim ispoljavanjem podrške nacionalnom suverenitetu, koji su spremni da slave svaki vid identiteta osim nacionalnog, i koje straši „Engleska navijačka zastava“(inače ranije poznata kao Krst Svetog Đorđa) kao crveno-bela krpa koja podstiče bandoglave rasiste da posle utakmice pođu u pogrom.

Sa druge strane stoji masa navijača Engleske, uglavnom iz radničke klase, od kojih su milioni glasali za izlazak iz EU zalažući se za demokratiju i suverenitet, koji mašu engleskom zastavom zato što vole fudbal, a ne fašizam.

Pre nego što je Svetsko prvenstvo počelo, navijači Engleske dobili su zvanično upozorenje da ne ističu svoju zastavu u javnosti — tj. da javno ne pokazuju podršku za svoju reprezentaciju — jer bi ih to označilo kao rasiste i imperijaliste u Rusiji. Zamenik šefa policije Mark Roberts, zadužen sa fudbalski kriminal u Nacionalnom savetu šefova policije Britanije (ko bi rekao?), izjavio je tom prilikom: „Ljudi moraju zaista da paze sa zastavama. To može da bude shvaćeno kao imperijalistički čin… i može da izazove antagonizam. Zaista apelujemo na sve da budu pažljivi sa isticanjem i mahanjem zastavama u javnosti.“

Liberalni mediji su uskoro i sami potrčali da iskažu svoju zastavofobiju. Jedan komentator „Independenta“ je izjavio da ljudi poput njega ne bi mahali tom zastavom, zbog pretpostavke da „Ako mašeš tom zastavom, ti si jedan od onih „zatvorite-nam-granice“, „vratite-nam-kontrolu“, „ja-nisam-rasista-ali“ Bregzitaša, kome suze na oči pođu nakon prvih tonova nacionalne himne. Ako mašeš tom zastavom, ti si zajapureni matori Srednjeenglez na jedan otkucaj srca od infarkta, kome ide pena na usta dok galami iz četvrtog reda (Bi-bi-sijeve debatne emisije) 'Vreme za pitanja'. Ako mašeš tom zastavom, ti si kratko ošišani „nema crne boje na Junion DŽeku“ (theresnoblackinUnionJack) lik sa tetovažom buldoga koji povremeno prati sport, i koji se paradira po Londonu pod gasom od jeftinog piva i roštilja, tražeći oslobađanje iz zatvora osnivača Engleske lige odbrane (EDL)Tomija Robinsona.“ I posle „izlazače“ (eng. Leavers) prozivaju zbog paušalnih i neracionalnih predrasuda.

Ovo je svakako jedan od razloga što se na nekim mestima moglo primetiti znatno manje engleskih zastava početkom Svetskog prvenstva. To nije bila posledica (razumljivo) sniženih očekivanja od reprezentacije. To je takođe posledica Bregzita.

Elita „ostanovaca“ se oslanja na isfantaziranu verziju skorijih istorijskih događaja, prema kojoj je ona izgubila referendum o ostanku u EU ne zato što je izgubila u toj debati, nego zbog talasa rasizma i ksenofobije koji je zahvatio britansko društvo. Za ove fantaste, crveno-bela zastava Engleske postala je simbol fašizma koji se rađa. Oni umišljaju da je fotografija stambenog bloka u Južnom Londonu, koja se širila društvenim medijima, na kojoj engleska zastava visi sa bezmalo svakog prozora i balkona, simbol „bele moći“ i „privilegija“, umesto simbola marginalizovane tradicionalne zajednice iz radničke klase. Nema veze što ovi ljudi ispoljavaju potpuno daltonističku podršku za englesku ekipu u kojoj su 11 od 23 igrača pripadnici crne ili mešane narodnosti, u poređenju sa njih 6, koliko ih je bilo u engleskoj ekipi na Svetskom prvenstvu 2014. godine.

I sada je Fifa — fudbalsko krilo Zapadne kulturne elite — ispisala ovu vezu sa Bregzitom krupnim slovimau svojoj kampanji da pokaže crveni karton navijačima koji mašu engleskom zastavom. Šefovi iz Fife su navodno zapretili Engleskoj kaznama, ako se navijači usude da prekrše njena autokratska pravila o „ispoljavanju uvredljivih ili političkih slogana u bilo kom obliku“, ili „ispuštanju uvredljivih reči ili zvukova“.

Na koji su to prekršaj upozoreni engleski navijači? Na pevanje pesme „Svi glasamo za Izlazak / Svi glasamo za Izlazak / Odjebi Evropo, odjebi Evropo / Svi glasamo za Izlazak!“ (We’reallvotingOut / We’reallvotingOut / FuckoffEurope, FuckoffEurope / We’reallvotingOut!), koju su pevali na evropskom prvenstvu 2016. godine (gde je, posle referenduma, tekst promenjen u „svi glasasmoza Izlazak“). Do trenutka kada je Fifa izdala upozorenje, nijedan navijač Engleske nije se čuo da tu pesmu peva u Rusiji, ali su se fudbalokrate plašile da bi utakmica protiv Belgije (prestonica Brisel, kapirate?) mogla da posluži kao povod za ispade sa „uvredljivim rečima i zvukovima“, usmerenim protiv EU. Nadajmo se da je zabrana ovu ideju samo promovisala kod navijača.

Nema sumnje da će, ako Engleska nastavi da opstaje na Svetskom prvenstvu, još političara i javnih figura pokušati da uskoče u popularni voz; tabloid „San“ je već objavio peticiju da vlada na svoja zdanja u Vajtholu istakne „Zastavu tri lava“. Ali ovakvi gestovi malo koga mogu da prevare; već dobro znamo šta oni stvarno misle o nama.

Čak i pre glasanja o Bregzitu, laburističku ministarku inostranih poslova u senci Emili Tornberi, jednog od ključnih levičarskih saveznika DŽeremija Korbina, najurio je sa tog položaja bivši lider Laburista Ed Miliband nakon skandala sa njenim podsmešljivim tvitom, u kome je prikazala „vozača belog kombija“ (eng. whitevanman — kolokvijalni pežorativni izraz za male preduzetnike iz britanskih gradova, koji voze kombije, i obično su agresivni i nepristojni vozači, prim. prev.) koji je isticao englesku zastavu. (Tornberi je ove nedelje došla na službeni ručak sa novinarima „Vestminster preskora“, novinari su specijalno zbog nje okitili celu prostoriju u crveno i belo; jedan-nula za slobodnu štampu!“)U poređenju sa ovim političarima koji preziru prole, čak i Toni „Novi Fudbal“ Bler skoro da izgleda kao čovek iz naroda.

Čak i u prošlosti, neki od nas na levici nismo nikada videli protivrečnost u suprotstavljanju britanskim imperijalističkim avanturama u inostranstvu i navijanju za englesku fudbalsku reprezentaciju. Danas mnogi od onih koji podržavaju englesku zastavu deluju kao istinski britanski radikali — glasači za Izlazak iz EU odgovorni su za najveću demokratsku pobunu protiv establišmenta u našoj modernoj političkoj istoriji.

Mogli bismo se čak setiti da je izreku „patriotizam je poslednje utočište bitange“ skovao u jedno drugačije vreme torijevac Semjuel DŽonson, kako bi omalovažio samoproglašene patriote poput engleskogi američkog revolucionara Tomasa Pejna. Danas, kada penale treba da pucaju „ostanovci“ koji preziru demokratiju i suverenitet, i odvratni „izlazači“ sa svojim mahanjem zastavama, ja znam na čijoj sam strani.

Mik Hjum je jedan od urednika časopisa Spiked!, na čijem portalu je izvorno objavljen ovaj tekst. Preveo sa engleskog Nikola Tanasić.

 
Pošaljite komentar