понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Сумња у повећавање војних снага за рат у Авганистану
Савремени свет

Сумња у повећавање војних снага за рат у Авганистану

PDF Штампа Ел. пошта
Џулијан Е. Барнс   
субота, 12. септембар 2009.

Извештај из Вашингтона – Ненси Пелоси, председница [америчког] Конгреса је у четвртак рекла да ни у Конгресу, ни игде у земљи не види велику подршку слању више војних снага у Авганистан, што указује на проблеме по нову стратегију председника Обаме на критичној тачки тог рата.

 Обамина администрација је свесна да мора да покаже напредак пре половине следеће године, а неколико експерата је већ упозорило да администрација мора брже да дела и да боље објасни свој приступ том проблему, јер број мртвих расте, а Авганистан је упетљан у огромне изборне малверзације.

Пелоси, демократа из Сан Франциска, до сада је највиши пласирани законодавни функционер са јавно израженом сумњом у односу на даље повећавање војних ефектива.

Њен коментар дат новинарима је уследио недељу дана после поверљиве процене која – како се сматра, лежи у основи очекиваних захтева за слање додатних војних ефектива, а коју је поднео врховни командант америчких и савезничких снага у Авганистану, генерал армије Стенли Е. МекКристал (Stanley A. McChrystal).

Пелоси, као и остали чланови Конгреса, тек треба да буду обавештени о тој процени, али она је новинарима већ рекла да захтев за повећање војних ефектива неће бити добро прихваћен.

Пелоси је рекла: „Не мислим да, било у земљи или у Конгресу, постоји велика подршка за слање више војних снага у Авганистан.“

Обама је већ одобрио слање додатних 21.000 војника у Авганистан ради повећања броја америчких снага, које се боре против талибана, на 68.000. У Авганистану се налази и 38.000 НАТО војника из других земаља, али ратни напор у земљама као што су Велика Британија, Немачка и Канада бива све мање популаран. После осам година ратовања, МекКристал покушава да пребаци тежиште америчких акција на борбу против устаника, а та стратегија ће вероватно захтевати више војника. Он такође покушава да драстично смањи број цивилних жртава насталих због акција западних снага, јер су те жртве огорчиле авганистанске власти и народ. Званичници нису објавили колико би додатних војника МекКристал могао да захтева. Један виши функционер Министарства одбране је рекао да се сматра да ће МекКристал тежити да повећа америчке снаге до јачине од око 80.000 војника. У том оквиру, како кажу званичници, вероватно ће се повећати број борбених јединица за око 14.000 војника, с тим што ће се помоћне јединице враћати кући, а уместо њих ће долазити борбене јединице.

Број мртвих војника је у порасту. Ове године у Авганистану су, како каже сајт icasualties.org, убијена 192 америчка војника. Од америчке инвазије 2001. године, овогодишњи јули и август су у том погледу били рекордни месеци.

Због тог пораста, многи демократи, па чак и неки конзервативни републиканци, осећају све већу нелагодност.

Демократски конгресмен из Пенсилваније Џон П. Мурта [John P. Murtha], председавајући поткомитета за одбрамбене набавке, казао је да жели да администрација буде „посебно опрезна“ у односу на слање још више војника. Осим тога, и анкете показују опадање подршке ратном напору. Анкета CNN/Opinion Research Corp.-а је прошле недеље показала да је 57% анкетираних против рата, што је у односу на април пораст за 11%.

Док Обамина администрација ради на подешавању и прочишћавању своје политике, она је и на муци због оптужби за изборне преваре током прошломесечних председничких избора у Авганистану, као и због могућности тамошње дуготрајне нестабилности до сређивања изборних резултата. Ове недеље су објављени скоро потпуни резултати, који показују да је садашњи председник Хамид Карзаи прешао праг од 50%, чиме се избегава потреба за понављањем избора уз другопласираног. Међутим, једна група посматрача коју подржавају Уједињене нације нашла је да постоји „јасни и убедљиви доказ подвале“ и наредила делимично понављање пребројавања гласова. Иако је секретар за штампу Беле куће Роберт Гибс (Robert Gibbs) изјавио да је МекКристалова процена део „стриктног процењивања ситуације“, тај процес ипак још није завршен. Гибс је изјавио: „Председник ће донети одлуку на основу онога што мисли да је у најбољем интересу безбедности ове државе“, и додао да ће било који захтеви за војним јединицама и другим потребама бити поднети током следећих недеља. Очекује се да администрација током овог месеца одреди на који начин жели да дефинише напредак у Авганистану, а Пелоси је изјавила да ће та презентација привући широко интересовање. Аналитичари су рекли да Обамину администрацију очекује хладан пријем. „Нема сумње да ће знатан број чланова Конгреса... имати веома озбиљна питања о томе да ли треба да останемо у Авганистану, као и да ли је [за то] потребно више средстава“, рекао је Ентони Х. Кордсман (Anthony H. Cordesman), војни стратег у Центру за стратешка и међународна истраживања (Center for Strategic and International Studies)[1].   Чак и пре ових незгодно замућених избора у Авганистану, неки од истакнутих демократа на Капитол Хилу, укључујући и оне са јаком репутацијом по питању националне безбедности, приватно су изражавали своја лоша предосећања у односу на питања о могућности повећавања броја војних ефектива. Па ипак, Хари Рејд (Harry Reid), демократа из Неваде и вођа сенатске већине, казао је новинарима да он тражи од законодаваца да сачекају и виде шта Обама препоручује.

Рејд је додао „а затим можемо да сецкамо како год желимо“. Међутим, док су демократи изражавали забринутост у односу на војне снаге, група истакнутих конзервативаца, укључујући Карла Роува (Karl Rove), ранијег политичког саветника председника Буша, и Сару Пејлин (Sarah Palin) ранију републиканску потпредседничку кандидаткињу, почетком ове недеље у једном отвореном писму хвалила је Обаму. Они су написали да је нова војна команда сачинила стратегију да „исправи грешке претходних година“. Написали су: „Од вас тражимо да у потпуности омогућите овај напор.“ Званичници Обамине администрације су слали разнолике сигнале у односу на повећавање војних ефектива; неколико врхунских званичника је последњих месеци јавно упозоравало против претерано великог америчког „печата“. Међутим, прошле недеље је министар одбране Роберт М. Гејтс (Robert M. Gates) учинио преокрет, изјавивши да ће бити спреман да повољно размотри такав захтев.

У јулу је Гејтс рекао да САД морају да до следећег лета у Авганистану покажу напредак; у супротном случају ризикују да за тај рат изгубе подршку јавности.

Аналитичари кажу да би неуспех администрације да боље објасни своју стратегију могао довести до проблема ако се одлучи да пошаље више војника. „Осећања америчке јавности су неопходан чинилац за победу у овом рату“, рекла је МекКензи Иглен (Mackenzie Eaglen), истраживач Heritage Foundation-а[2]. „Поверљиви стратегијски планови су од помоћи онима који доносе одлуке, али нису од помоћи јавности. Јавна верзија тог плана би била од велике помоћи. А МекКристалово сведочење о новој стратегији је свакако корисно.“ Аналитичари наглашавају да је, осим августовског Обаминог говора „Ветеранима иностраних ратова“ (Veterans of Foreign Wars – VFW)[3], Бела кућа од марта, када је била најављена нова стратегија, врло мало коментарисала питање Авганистана. Кордсман (Cordesman ) је казао: „Видели сте изборну кризу и пораст насиља, што нико из Беле куће није озбиљно узео... Администрација није припремила никога ни из једне од партија – не у смислу тога да ли постоји нова стратегија којој би се могло веровати, зашто су потребне нове војне снаге, шта ће се тиме постићи. Ово ће му [Обами] бити озбиљан проблем.“

Иглен је казала да ако МекКристал затражи нове војне снаге, и ако то Обама одобри, ипак постоји врло мала вероватноћа да би демократи у Конгресу одбили да одобре финансирање: „Демократе и даље желе да покажу да стоје чврсто у односу на питања одбране... Ако генерал МекКристал отворено затражи додатне војне снаге, Конгрес ће му дати оно што он жели. “

(Превод: Василије Клефтакис)


[1] Center for Strategic and International Studies (CSIS) из Вашингтона, за себе тврди да је „бипартијска (демократско-републиканска) непрофитна организација, која онима у влади који доносе одлуке, као и међународним институцијама, приватном сектору и невладиним организацијама пружа стратешке увиде и политичка решења“. (Прим. прев.)

[2] The Heritage Foundation (Фондација наслеђа) из Вашингтона је конзервативни политички истраживачки институт, који за себе тврди: “Наша мисија је да пропагирамо конзервативну јавну политику засновану на принципима: слободног предузетништва, минималне улоге владе, индивидуалних слобода, традиционалних америчких вредности и снажне националне одбране“. (Прим. прев.)

[3] Veterans of Foreign Wars – VFW: Једна врста америчког „Савеза бораца“, са центром у Вашингтону, има 2,2 милиона чланова и 8100 филијала широм света. За себе тврди: „Наша мисија је да одајемо почаст мртвима, помажући живе, преко пружања бенефиција ветеранима, добровољним услугама, као и помагањем снажне националне одбране.“ (Прим. прев.)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер