Srbi i Grci moraju da stvore novu balkansku silu - imamo iste probleme i zajedničke neprijatelje

Dimitris Tousiadis, urednik magazina „Likoreja“, politički aktivista, odranije poznat kao organizator slanja humanitarne pomoći srpskim enklavama na Kosovu, proteklih nedelja imao je i nešto drugačiji angažman, kada je organizovao slanje pomoći i za delove Srbije, nakon razarajućih poplava koje su pogodile našu zemlju.

U intervjuu za NSPM Tousadis govori o odnosu Grka i Srba, ekonomskoj krizi u svojoj zemlji, ali i o problemima i izazovima koje pravoslavne države na Balkanu imaju.

Kako Grci gledaju na problem Kosova i Metohije?

- Posle Srba, Grci najbolje shvataju situaciju na Kosovu. To je zato što smo mi imali istu tragediju na Kipru. Izgubili smo pola ostrva u Turskoj invaziji 1974. Hiljade Grka ubijeno je od turske armije u saradnji sa turskom manjinom. Hiljade Grka je izgubilo kuće i postali su izbeglice, na sopstvenom ostrvu. Čitavi grčki gradovi su u potpunosti napušteni. U nekim selima gde meštani nisu želeli da napuste mesto svog rođenja, oni su se i zadržali, ali su totalno izolovani i ograđeni na okupiranoj teritoriji. To je najveća tragedija u modernoj grčkoj istoriji, gubitak dobrog dela naše otadžbine i krvareća rana za sve Grke. Kada se Srbima desila tragedija na Kosovu, u tome su Grci videli drugi Kipar. To je bilo isto za nas. Osetili smo se isto kao i vi, toliko nas je duboko situacija dirnula, da su mnogi Grci želeli da pristupe srpskoj vojsci kako bi se borili. Takođe, imajte na umu da Grci Srbe smatraju za bratski narod, i da su mnogi naši mladići se već borili u Bosni kao dobrovoljci.

Lično sam bio stacioniran u Uroševcu šest meseci kao deo grčkog kontigenta KFOR-a i posetio sam Kosovsku Mitrovicu 1999, tako da imam i ličnog iskustva sa situacijom na Kosovu. Ovog puta smo odlučili ne samo da pošaljemo pomoć Srbima na Kosovu, već i da informišemo Grke preko medija, o neverovatnoj nepravdi koja je zadesila srce srpske otadžbine. Skoro svi međunarodni zakoni su prekršeni u slučaju Kosova, i Srbija se suočava se ucenama Zapada koje krše sve principe međunarodne pravde. Kao prvo mi ne priznajemo legitimnost delovanja OVK. Zahtevamo povratak celog Kosova i Metohije Srbiji, povratak sve imovine, i uzimanje stanja na terenu pre etničkog čišćenja kao osnove bilo kakvih pregovora. NATO je okupaciona vojska koja sarađuje sa teroristima OVK. To bi trebalo da bude u potpunosti neprihvatljivo za Evropu, a Srbija ne sme da vrši bilo kakve pregovore sa EU, ako EU ne želi da prizna ove činjenice.

Srbi i Grci su tradicionalni saveznici i braća, ali, sada obe nacije imaju problema sa neootomanskom politikom Erdoganove Turske. Kako gledate na ulogu koju Turska igra u geopolitici Balkana? Da li postoji prostor za srpsko-grčku saradnju protiv neootomanske politike?

- Nema sumnje da se nalazimo u globalnom geopolitičkom ratu. Turska ekspanzija na Balkan je velika pretnja ako uzmemo u obzir da oni organizuju i finansiraju ne samo muslimansku populaciju, već i Albaniju, zvanično Skoplje, Moldaviju i druge. To je sila koja deluje danas samo za Turske interese i protiv buduće stabilnosti na Balkanu. Samo jak pravoslavni blok na Balkanu može da garantuje budućnost za istočnu Evropu. Po mom mišljenju Erdogan je verovatno jedan od najvećih lidera moderne Turske. Sa druge strane Evropska unija u svojoj politici prema Balkanu, gotovo u potpunosti sledi interese SAD, tako da za nas nema Evrope. Sami smo.

S druge strane, Balkan je najvažnija strateška tačka u celoj Evropi i istočnom Mediteranu, a možda i ključna oblast za celu Evroaziju. Zbog toga SAD žele da podele i kontrolišu region. Uzimajući u obzir ono što se je desilo Jugoslaviji i jačanje muslimanske populacije, nemamo puno izbora. Pravoslavni narodi dve najveće zemlje na Balkanu, Srbije i Grčke, moraju da se organizuju van državnih aparata i da počnu da vrše ozbiljan pritisak. Ukoliko uspemo da promenimo režime u našim zemljama i da preokrenemo situaciju, a Rusija nam pomogne u tome, mogli bismo da se nadamo velikoj promeni u pravcu formiranja snažne sile na Balkanu, koja bi garantovala stabilnost ijedinstvo, ali i veliki ekonomski napredak Grčke, Srbije, možda i Bugarske. Imamo iste probleme, sami smo, a vreme nam ističe.

Trenutno je Grčka u velikoj ekonomskoj krizi koja je pogodila široke slojeve stanovništva. Koji su društveni efekti krize?

- Ekonomska kriza u Grčkoj je uništila srednju klasu koja je predstavljala stup podrške velikih partija, a ujedno je teško pogodila i omladinu i najsiromašnije. Ovi delovi društva su onda postali radikalni iz više razloga. U poslednje dve godine, ekstremna levica i ekstremna desnica su sakupili sve te besne ljude, a u istom periodu u grčkom društvu je prevladala mržnja, bes i depresija. Moram da kažem da veliki mediji igraju bitnu ulogu u ovome.

U toku je jak psihološki rat protiv grčkog naroda, naročito izražen na televiziji. Fenomen masovne depresije jasno oslikava podatak o 3 hiljade samoubistava samo u toku prošle godine. Ali osim ovoga, ništa se suštinski nije promenilo u grčkom društvu niti u razmišljanju Grka, bar ne ništa na bolje. Što se tiče grčke radničke klase, ona više ne postoji. Najveći deo omladine je nezaposlen i potpuno nezadovoljan stanjem u zemlji, dok imamo velikih problema sa imigrantima. Zbog svega toga, veći deo omladine je postao vrlo radikalan, ili je emigrirao u druge zemlje. Te tenzije predstavljaju bombu koja će, pre ili kasnije, eksplodirati ako se stvari budu nastavile u tom pravcu.

Koji su uzroci grčke ekonomske krize? Ko je krivac za nju?

- Grčka ekonomska kriza je rezultat delovanja korumpirane elite koja diktatorski kontroliše ovu zemlju poslednjih decenija. Nju čine političari, oligarsi, mediji i veliki broj radnika u državnoj administraciji. Ove pomenute grupacije u saradnji sa rukovodstvom EU su uništili ekonomiju, stvorili ogroman dug i obavezali narod da im služi. Kao rak su korumpirali čitavo društvo. Bilo je vrlo jasno još pre nekoliko desetina godina, da ovo društvo ide pravo ka svom uništenju sa bolnim efektom na narod i zemlju.

Jedna od glavnih strategija sistema je uvek bila „zavadi pa vladaj“. Trenutno u Grčkoj otpor prema sadašnjem sistemu je podeljen između levice i desnice. Možete li nam reći nešto o tome? O strategiji odvajanja vas na dva dela? Da li postoji mogučnost nacionalnog pomirenja između različitih političkih snaga u Grčkoj?

- Kao što sam već rekao, levica i desnica u Grčkoj imaju krvavu istoriju. Mi smo imali krvavi građanski rat posle Drugog svetskog rata, a sada se ti duhovi prošlosti ponovo bude. Ako me pitate zašto, jedino što mogu da kažem jeste da su ljudi danas zbunjeni oko toga ko je njihov pravi neprijatelj. Žele da okrive nekog drugog, pa su slepi od želje za osvetom. Mediji i strane sile rade sve da ojačaju ovaj sukob, da bi zbunili i podelili grčki narod, a zatim sa njime vladali.

Ipak, treba reći da je levica ta koja je izgubila građanski rat, postala liberalna, i koja sada ima najveći problem da prihvati drugačije od sebe. Najveća kriza u Grčkoj je ideološka kriza. Stare ideologije su sada mrtve i ne mogu nam doneti viziju budućnosti, ozbiljno formulisano rešenje za današnji svet. Tako u Grčkoj postoji vrlo jak treći deo društva koji niko ne predstavlja, koji nema veze sa starim političarima i koji pokušava da nađe neke nove ideje koje će prevazići stare ideologije. To su uglavnom mladi ljudi, koji imaju sveže ideje, drugačiji način razmišljanja i ponašanja, koji nisu protiv Evrope ali su razočarani u EU, i većina njih uopšte ne glasa, tako da verujem da smo trenutno u procesu velikih promena koje vode ka grčkoj političkoj transformaciji.

Koju poruku bi ste želeli da pošaljete srpskom narodu?

- Mi moramo da formiramo saradnju između srpskih i grčkih društvenih pokreta, ali na jednoj novoj ideološkoj osnovi koja će nas ujediniti i dati nadu za budućnost. Samo mi možemo da promenimo Balkan. Srbi i Grci su bratski narod koji se osećaju kao jedno, a ako mi to ne iskoristimo, i ne nađemo političko oružje da prevaziđemo podeljenosti, onda ništa ne možemo da očekujemo ni od naših vlada. U svakom slučaju, mi ćemo raditi na tome. Zapamtite da sama činjenica da imamo zajedničke neprijatelje i istovetne probleme može dovesti do delovanja koje će nas ujediniti, ali, samo realno delovanje donosi pravo jedinstvo.

(Teša Tešanović – NSPM)