Prvi korak ka vojnom uništenju baltičkih država

SAD su 17. juna 2016. godine svečano predale Letoniji dve radarske stanice - AN/MPQ-64F1 Improved Sentinel. Do kraja oktobra ova baltička država dobiće još dva radara tog modela.

Najinteresantnije je to da su ovo naoružanje SAD uručile letonskim oružanim snagama besplatno, prethodno ga naručivši od francusko-američke kompanije Thales Raytheon Systems za 22,7 miliona dolara. U ovom slučaju, SAD i NATO direktno osnažuju oružane snage jedne od baltičkih država, umesto jednostavnog uvećanja prisustva vlastite vojske u državama koje se graniče sa Rusijom.

Prvi korak ka stvaranju nekakvog sistema PVO

AN/MPQ-64F1 jeste savremeni, mobilni trodimenzionalni radarski sistem, bliskog radijusa dejstva. Najsavremenija modifikacija tog radara, koja je i bila isporučena Letoniji, omogućava da se otkrivaju ciljevi na razdaljinama do 75 km, a primetno je poboljšana mogućnost otkrivanja bespilotnih letelica i krilatih raketa. Sistem ima dovoljno male gabarite, i prevozi se običnim vojnim automobilom  Humvee (civilna verzija je poznata kao Hummer).

Vredno pažnje je to da se Sentinel može efikasno koristiti u sprezi sa protivazdušno-raketnim komleksima srednjeg dometa  NASAMS (Norwegian Advanced Surface to Air Missile System) koje proizvodi norveška kompanija Kongsberg zajedno sa američkim vojno-industrijskim gigantom Raytheon.

Radarski sistem AN/MPQ-64F1 kadar je da brzo i precizno otkrije protivničke ciljeve i predaje informaciju poslugama raketnih kompleksa.

Oni, sa svoje strane, imaju mogućnost da obaraju ciljeve na razdaljini do 40 km. Letonski oficiri su još 2015. godine, izrazili želju da dobiju raketne sisteme NASAMS. Sasvim skoro, o želji pribaltičkih država da steknu raketne komplekse tog tipa izvestila je agencija Reuters.

Vrlo je verovatno da je isporuka radara prva etapa u procesu stvaranja sistema protivvazdušne odbrane Letonije, a možda i objedinjene regionalne PVO Poljske, Estonije Letonije i Litvanije. Prirodno, prema rečima oficira i službenih lica tih država, sve su te mere potrebne zarad zaštite od ,,ruske pretnje’’.

Što se tiče sistema PVO Letonije, kao i drugih baltičkih država, njih u ovom trenutku čine samo prenosni protivvazdušno-raketni kompleksi – to jest te države uopšte nemaju mogućnosti da se suprotstave bilo kakvoj ozbiljnoj borbenoj avijaciji, a što se tiče vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, o tome ne može biti ni govora. Tako, američki poklon u vidu AN/MPQ-64F1, a u budućnosti, verovatno i raketnog kompleksa NASAMS, biće prvi mali korak stvaranja PVO Letonije i Pribaltika u celini.

Proces militarizacije Pribaltika teče dalje

Više od 20 godina od momenta raspada SSSR-a pribaltičke države praktično uopšte se nisu bavile jačanjem svojih oružanih snaga. Stoga one su postale verovatno najslabije na postsovjetskom prostoru. Ipak, od 2014. godine ove države su počele da ulažu određena sredstva u svoje armije (u apsolutnom smislu mala, ali procentualno u budžetu – vrlo ozbiljna).

Na primer, Litvanija planira da potpiše ugovor za isporuku 88 borbenih vozila pešadije Boxer iz Nemačke, a iznos ugovora kreće se oko 500 miliona dolara. Uzimajući u obzir vrlo nizak nivo opremljenosti pribaltičkih armija vojnom tehnikom, za stvaranje oružanih snaga, kadrih da barem nekoliko dana odolevaju Rusiji, neophodno je investirati milijarde i desetine milijardi dolara.

Ipak, skupa sa jačanjem armija skandinavskih država, na fonu vrlo žestoke rusofobske kampanje, a takođe i sa uvećanjem broja NATO trupa na granici sa Rusijom, sama tendencija ne može da ne zabrinjava. Pribaltik može da postane placdarm i borbeni teatar, što ne podrazumeva obavezno da armije Litvanije, Letonije i Estonije treba same  da se suprotstave Rusiji, ili pak da ne mogu biti uništene zarad postizanja nekakvih ciljeva.

Za SAD, a u izvesnoj meri i lidere EU, kao što su Nemačka i Francuska, proces militarizacije Pribaltika i Skandinavije pogodan je ne samo u geopolitičkom smislu, već i u materijalnom. Prvi put za dugi period,  članice NATO uvećavaju umesto da smanjuju vojne budžete, što omogućava zapadnim vojno-industrijskim gigantima da ostvare veću proizvodnju. Pitanje žrtava ovde se čak ni ne postavlja.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://regnum.ru/news/polit/2149586.html