среда, 19. јун 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Први корак ка војном уништењу балтичких држава
Савремени свет

Први корак ка војном уништењу балтичких држава

PDF Штампа Ел. пошта
Леонид Нерсисјан   
субота, 02. јул 2016.

САД су 17. јуна 2016. године свечано предале Летонији две радарске станице - AN/MPQ-64F1 Improved Sentinel. До краја октобра ова балтичка држава добиће још два радара тог модела.

Најинтерeсантније је то да су ово наоружање САД уручиле летонским оружаним снагама бесплатно, претходно га наручивши од француско-америчке компаније Thales Raytheon Systems за 22,7 милиона долара. У овом случају, САД и НАТО директно оснажују оружане снаге једне од балтичких држава, уместо једноставног увећања присуства властите војске у државама које се граниче са Русијом.

Први корак ка стварању некаквог система ПВО

AN/MPQ-64F1 јесте савремени, мобилни трoдимензионални радарски систем, блиског радијуса дејства. Најсавременија модификација тог радара, која је и била испоручена Летонији, омогућава да се откривају циљеви на раздаљинама до 75 км, а приметно је побољшана могућност откривања беспилотних летелица и крилатих ракета. Систем има довољно мале габарите, и превози се обичним војним аутомобилом  Humvee (цивилна верзија је позната као Hummer).

Вредно пажње је то да се Sentinel може ефикасно користити у спрези са противаздушно-ракетним комлексима средњег домета  NASAMS (Norwegian Advanced Surface to Air Missile System) које производи норвешка компанија Kongsberg заједно са америчким војно-индустријским гигантом Raytheon.

Радарски систем AN/MPQ-64F1 кадар је да брзо и прецизно открије противничке циљеве и предаје информацију послугама ракетних комплекса.

Они, са своје стране, имају могућност да обарају циљеве на раздаљини до 40 км. Летонски официри су још 2015. године, изразили жељу да добију ракетне системе NASAMS. Сасвим скоро, о жељи прибалтичких држава да стекну ракетне комплексе тог типа известила је агенција Reuters.

Врло је вероватно да је испорука радара прва етапа у процесу стварања система противваздушне одбране Летоније, а можда и обједињене регионалне ПВО Пољске, Естоније Летоније и Литваније. Природно, према речима официра и службених лица тих држава, све су те мере потребне зарад заштите од ,,руске претње’’.

Што се тиче система ПВО Летоније, као и других балтичких држава, њих у овом тренутку чине само преносни противваздушно-ракетни комплекси – то јест те државе уопште немају могућности да се супротставе било каквој озбиљној борбеној авијацији, а што се тиче ваздушно-космичких снага Русије, о томе не може бити ни говора. Тако, амерички поклон у виду AN/MPQ-64F1, а у будућности, вероватно и ракетног комплекса NASAMS, биће први мали корак стварања ПВО Летоније и Прибалтика у целини.

Процес милитаризације Прибалтика тече даље

Више од 20 година од момента распада СССР-а прибалтичке државе практично уопште се нису бавиле јачањем својих оружаних снага. Стога оне су постале вероватно најслабије на постсовјетском простору. Ипак, од 2014. године ове државе су почеле да улажу одређена средства у своје армије (у апсолутном смислу мала, али процентуално у буџету – врло озбиљна).

На пример, Литванија планира да потпише уговор за испоруку 88 борбених возила пешадије Boxer из Немачке, а износ уговора креће се око 500 милиона долара. Узимајући у обзир врло низак ниво опремљености прибалтичких армија војном техником, за стварање оружаних снага, кадрих да барем неколико дана одолевају Русији, неопходно је инвестирати милијарде и десетине милијарди долара.

Ипак, скупа са јачањем армија скандинавских држава, на фону врло жестоке русофобске кампање, а такође и са увећањем броја НАТО трупа на граници са Русијом, сама тенденција не може да не забрињава. Прибалтик може да постане плацдарм и борбени театар, што не подразумева обавезно да армије Литваније, Летоније и Естоније треба саме  да се супротставе Русији, или пак да не могу бити уништене зарад постизања некаквих циљева.

За САД, а у извесној мери и лидере ЕУ, као што су Немачка и Француска, процес милитаризације Прибалтика и Скандинавије погодан је не само у геополитичком смислу, већ и у материјалном. Први пут за дуги период,  чланице НАТО увећавају уместо да смањују војне буџете, што омогућава западним војно-индустријским гигантима да остваре већу производњу. Питање жртава овде се чак ни не поставља.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: https://regnum.ru/news/polit/2149586.html

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће се фудбалска репрезентација Србије квалификовати на ЕУРО 2020?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер