недеља, 20. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Повратак Доналда Рамсфелда у Грузију
Савремени свет

Повратак Доналда Рамсфелда у Грузију

PDF Штампа Ел. пошта
Рик Розоф   
четвртак, 12. јул 2012.

(4. јул, 2012)

Једино је на вебсајту грузијског министра одбране на енглеском језику објављено да је бивши министар одбране Доналд Рамсфелд посетио Грузију на недељу дана крајем јуна.

Државни секретар Хилари Клинтон, заменик секретара НАТО пакта генерал Александар Вершбов, такође Американац, и заменик врховног савезничког комаданта за трансформацију генерал Миечислав Биениек су такође боравили у земљи прошлог месеца. Током Вершбове посете, заменик грузијског премијера Гиорги Барамидзе изјавио је да ће генерални секретар Андерс Фог Расмусен посетити Грузију.

Нешто привлачи највише америчке и НАТО званичнике у ову јужно-кавкаску земљу јер је шесторо чланова америчке конгресне делегације такође пристигло у Грузију 2. јула како би се сусрели са председником Михаелом Сакашвилијем и замеником министра одбране Нодаром Кариладзеом и како би посматрали грузијске трупе,  обучене од стране САД, које се припремају да учествују у рату који НАТО води у Авганистану.

Вершбов, бивши амбасадор при НАТО и у Русији и помоћник секретара одбране за међународне безбедносне односе, био је у Грузији како би присуствовао заседању грузијске конференције о одбрани и безбедности која је одржана 29. јуна. Њега је пратио помоћник секретара одбране (и главни саветник министра одбране и подсекретар за одбрану за питања набавке, технологије и логистике за питања која се тичу нуклеарних, хемијских и биолошких одбрамбених програма) Ендру Ц. Вебер; заменик помоћника министра одбране за Русију, Украјину и Евроазију Селест Валандер, и вицеадмирал Марк Монтгомери, заменик директора команде планирања, политике и стратегије за САД и Европу.   

У мају адмирал Монтгомери је први обзнанио и то недељу дана пре НАТО самита, да је САД-НАТО европски систем за пресретање пројектила достигао оперативну спремност заједно са размештајем америчких ратних бродова који су опремљени са ракетама пресретачима “Стандард-3”, истуреним радаром који је базиран у Турској и командним и контролним центром у ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој.

Пре конференције у Грузији, Вершбов се сусрео са грузијским министром одбране Бачаном (Бачо) Акалаијем како би расправљали о интеграцији земље у НАТО и јачању њених трупа у Авганистану у коме ће Грузија ускоро бити највећи учесник од свих земаља које нису чланови НАТО пакта.

Пољски генерал Биениек, који је други у командном ланцу НАТО команде савезничке трансформације која је базирана под покровитељством САД, такође је боравио у Грузији два дана у јуну током којих је одржао предавање у Националној академији за одбрану и сусрео се са аташеима НАТО чланица који су акредитовани у Грузији.

Америчка конгресна делегација ће “посматрати здружене вежбе америчких и грузијских чланова логистичких служби у склопу заједничких припрема за задатке у Авганистану као део Међународних безбедносних помоћних снага (ИСАФ)”[1], наводи се у штампаном обавештењу америчке амбасаде.   

Дан пре приспећа делегације, председник Сакашвили се обратио дипломцима на војној школи за кадете у Кутаишију и његово обраћање је садржало следеће: “Нема ничег у Грузији са више ауторитета од грузијске армије”. Грузијске војне снаге треба да буду непрестано у приправности и у стању константне мобилизације зато што “онај ко жели да изврши инвацију на читаву Грузију не спава”.

”Ми никада нећемо располагати са великом армијом, али у исто време ми имамо до 100 000 резервних снага које ће бити спремне да бране своја села, улице и суседство уколико се за то укаже потреба”.

Током 21. јуна Рамсфелд се вратио у Грузију. Његово прво путовање у земљу било је у децембру 2001. године, једанаест месеци након што је постао амерички министар одбране, у склопу чега је посетио министарство одбране које је покренуло грузијски програм обуке и опремања, који је прво вођен од стране “Зелених беретки”, америчких специјалних снага, затим од стране америчког маринског корпуса и особља у саставу британске армије. Програм је трајао до 2004. год. када га је заменио грузијски програм за подршку и стабилизацију. Све заједно, Америка и њени НАТО савезници су обновили грузијске војне снаге како би се оне отпремиле у Ирак и Авганистан и припремиле за инвазију Јужне Осетије и за рат са Русијом током 2008.

Рамсфелд је 5. децембра 2003. био први и највиши амерички званичник који је посетио нацију након незаконитог пуча познатог као Револуција ружа, који је касније довео Сакашвилија на власт са 96 процената освојених гласова наредног месеца.

Две недеље након што је владајући председник Едуард Шерванадзе био на силу истеран и принуђен да напусти канцеларију, Рамсфелд је такође боравио у Тбилисију и то по његовим речима да “нагласи америчку веома снажну подршку стабилности и безбедности и територијалном интегритету овде у Грузији”. Коментар је био суптилно прикривена претња Аџари, Абхазији и Јужној Осетији чије руководство није желело да учествује у грузијским “ружама” и чији председници су отишли у Москву ради хитних консултација одмах након пуча у Тбилисију 23. новембра.

Он (Доналд Рамсфелд) сусрео се са тријумвиратом “ружа”, тадашњим привременим грузијским председником Нином Бурџанадзеом, државним секретаром Зурабом Званијом (чија породица је оптужила Сакашвилија за његову смрт 2005) и председничким кандидатом Михаелом Сакашвилијем али је и посетио Национални центар за обуку Кртсанизи који се налази у близини престонице у коме су САД обучавале грузијске трупе још од претходне године (и где то још увек од тада чине).

Чак и у том раном периоду Рамсфелд се залагао за то да, иако је признато да је Грузија била чланица НАТО партнерства за мир, она треба да се креће напред ка даљој НАТО интеграцији укључујући и пуно чланство. Са карактеристичном нетактичношћу он је захтевао да Москва “повуче руске снаге из Грузије”, мислећи на мали контингент мировњака у Аџари и Јужној Осетији. 

Нино Бурџанадзе који је сада у анти-Сакашвилијевој опозицији рекао је на састанку са шефом Пентагона: “Ми наглашавамо да су односи са Сједињеним Државама од највеће важности за нас. Такође истичемо да наша међународна политика остаје непромењена и да приступање НАТО пакту остаје приоритет. Захваљујемо се господину Рамсфелду на томе што је понудио помоћ Грузији...“.

Рамсфелд је заузврат одговорио: “Грузија је донела одлуку да блиско сарађује са НАТО. То је била добра одлука. Одлука ће бити реафирмисана новим руководством. Ми се радујемо политичким, економским као и војним реформама које ће Грузију привући ближе западним демократијама”.  

Рамсфелд је посветио највећи део свог времена у Тбилисију, што није неповезано са горе реченим, инспекцији цевовода који је касније прикључен пројекту нафотода Баку-Тбилиси-Цејхан (Азарбејџан, Грузија, Турска), који је описан као најполитизованији нафтовод на свету.

Шест дана након његовог доласка у Тбилиси, грузијске специјалне јединице су ушле у одвојену Јужну Осетију. Британски “Дејли телеграф” је ситуацију описао као “горућу тензију у земљи која се већ суочава са претњом грађанског рата”.

Недељу дана након његовог одласка први од четири грузијска батаљона које су обучавали припадници америчког војног особља под грузијским програмом обуке и опремања завршио је своју обуку.

У мају 2004. Аџара је пала, а затим је председник Сакашвили предузео велике маневре грузијске армије који су спроведени у близини њених граница а затим је одмах уследила претња да ће Абхазија бити следећа. Четири године касније Сакашвили је управо то покушао да учини са Јужном Осетијом и Абхазијом, али је спречен руском војном интервенцијом.   

У мају 2005. Рамсфелдов главнокомандујући Џорџ Буш, постао је први и до данас једини амерички шеф државе који је посетио Кавказ. Он је у грузијску престоницу допутовао са делегацијом од 700 чланова када је и разговарао са Сакашвилијем.
Његови коментари у то време, чист покушај да се понови говор председника Џона Кенедија у близини Берлинског зида 1963, укључили су следеће што је вредно присећања услед онога што се затим догодило: “ваша храброст инспирише демократске реформаторе и шаље поруку која одјекује читавим светом. Сада, широм Кавказа, Централне Азије, и шире све до Средњег Истока ми видимо исту жељу за слободом која гори у срцима младих људи. У протеклих неколико месеци свет се дивио променама које уливају наду и које су се десиле од Багдада до Бејрута и Бишкека. Али томе је претходила “ружичаста револуција” у Ираку и “наранџаста револуција” у Украјини, или “кедар револуција” у Либану као и “револуција ружа” у Грузији.  

Упућивање на Бишкек је алузија на тзв. “револуцију лала”  у марту 2005.

Када се Рамсфелд вратио у Грузију крајем прошлог месеца дочекан је од министра одбране Баче Акалаие, који га је информисао о трансформацији и унапређењу армије његове нације под покровитељством Сједињених Држава и НАТО пакта.

Судећи на основу вебсајта грузијског министра одбране током сусрета између Рамсфелда и Акалаие “фокус је био усмерен на побољшање грузијске способности одбране и војне обуке”. 

Две стране су такође указале на грузијско учествовање у ИСАФ мисији и перспективе у погледу НАТО интеграција. Грузијски министар одбране је изразио своју захвалност бившем министру одбране за његов допринос у продубљивању америчко-грузијских односа у домену одбране и сигурносним сферама.   

Акалаиа је даље нагласио да је “основа за интензивну сарадњу између две земље положена тачно захваљујући [Рамсфелдовој] служби у Пентагону под мандатом председника Џорџ Буша.  

Деценију касније Рамсфелду су одата признања за почетак процеса изградње сурогата Пентагон-НАТО армије у Грузији, оне која је сада тестирана у рату и која је спремна за нове конфликте.

Са енглеског превео: Владимир Јевтић


[1] ISAF, eng, International Security Assistance Force. Međunarodne bezbednosne pomoćne snage. Prim. prev. 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер