среда, 18. јул 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Обама - најгори председник у историји?
Савремени свет

Обама - најгори председник у историји?

PDF Штампа Ел. пошта
Стефано Мањи   
субота, 30. јун 2018.

У међународној штампи, Обама је био представљен као једна врста месије, као човек наде, као неко ко би могао да ослободи Америку од њеног првобитног греха расизма, и ко би покренуо реформе зарад хуманизације система, полазећи од здравства. Две године након краја његовог другог мандата, један се наслов истиче на главним насловним странама америчких гласила, укључујући Washington Post, New York Times и сајт CNN-а – „Обама је најгори председник од Другог светског рата“. То потврђује истраживање Квинипек универзитета (Quinnipiac University).

То је рекао и актуелни амерички председник Трамп, 12. септембра 2012. године, дан након катастрофе у Бенгазију, односно убиства америчког амбасадора Кристофера Стивенса. „Обама ће да се спушта до тога да буде сматран најгорим председником у историји, по многим питањима, али изнад свега, у погледу спољне политике“ – твитовао је тада предузетник, чак ни кандидат за изборе 2012. године. Идеја да би Обама могао да буде упамћен као најгори председник кружила је, као што се могло и предвидети, само међу републиканцима. Два конзервативна аутора, Мет Марголис (Matt Margolis) и Марк Нунан (Mark Noonan) посветили су низ књига теми „150 разлога због којих је Барак Обама најгори председник у историји“, 2013. године (годину дана након његовог реизбора...). Међу разлозима катастрофе, приписаним тадашњем реизабраном председнику, набројали су – будаласта злоупотреба новца пореских обвезника, свађалачки стил владања, његова срамотна узурпација Устава, његови скандали и политички неуспеси у отаџбини и иностранству, његово проширење, без преседанa, моћи владе“. Све у свему, све омиљене теме америчких конзервативаца. Али, свеукупно, тада се говорило да је реч о мишљењима његових политичких непријатеља и критичара, и да је напротив, другачије мишљење већине која га је поново изабрала уз пуну подршку. И потом се такође говорило – ,,зар се може поредити са Џорџом Бушом (млађим)“ – који се у свим тадашњим истраживањима пласирао као најгори председник у историји наспрам којег је Обама био спаситељ.

Ипак… две године након завршетка другог мандата демократског председника, са накнадном памећу али још увек свежом меморијом, истраживање Квинипек универзитета потврђује – 33% испитаника тврди, да је Обама био најгори председник од Другог светског рата, чак више од Буша који је скупио неких 28%, и заузима друго место на листи најгорих председника Америке. На позитивној листи, која се тиче најбољих председника, Обама је последњи са свега 8% испитаника. Најбољи након рата је Роналд Реган са 35% . Иза њега је Бил Клинтон са дупло мањим одобравањем у односу на Регана (18%), и следи га Џон Кенеди, друга митска фигура, која је међутим скупила свега 15%.

Џорџ Буш (млађи) био је највише омрзнут (пре него што је дошао Обама) јер је повезиван са два велика неуспеха – Ираком и економском кризом. Упркос својој популарности, скоро једнодушној, након 11. септембра, и реизбора 2004. године, на крају његовог другог мандата, подршка је испарила. Нема милости за губитнике, таква је логика. Али, Обаминио име није повезивано са било којим поразом посебно. Такође, његов економски програм, иако много оспораван од конзервативаца, увек је посматран као један спасоносан излаз, скоро па принудан, из велике рецесије 2008. године. Данас, са накнадном памећу, 55% Американаца не одобрава његов рад у економији, али изнад свега, његову спољну политику (57% испитаних) и Обамакер (58%).

Спољна политика Обаме повезује се са – арапским пролећем које је после постало исламска зима. Убиством, које је остало некажњено, Кристофера Стивенса у Бенгазију. Кризом у Сирији, којом се сасвим лоше управљало, и која је довела до рађања Исламске државе. Са политиком интервенција које су вођене иза леђа савезника, који су после то испаштали са лошим последицама. Са обновом руске војне моћи и обновљеним глобалним ривалством Русије са САД, које није виђено још од Хладног рата. Са мигрантском кризом. Са напуштањем старих савезника, попут Велике Британије и Израела. Са споразумом око иранског нуклеарног програма, једним од најнепопуларнијих и нејнеделотворнијих. На унутрашњем фронту, Обамакер, понос и дика демократске администрације, узроковао је низ конфликата, због полиса осигурања које су требало да садрже такође абортус и контрацепцију, што је испровоцирало епске правничке битке. И не само конфликте – чак су и демократе били принуђени да признају, да је Обамакер повисио трошкове у здравству.

Утврђивачи чињеница (fact checkers) дуре се – зашто да се мери популарност последњег председника, на којег је сећање још увек свеже, и зашто да се не раде дугорочније и хладнокрвније анализе? И како их извести? Галуп, најславнија институција за испитивање јавног мнења има врло интересантна истраживања, попут просечног процента сагласности са председницима од Другог светског рата до данас. Просечна стопа сагласности (одобравања, прим. преводиоца) је дакле средња вредност одобравања деловања председника у испитивањима јавног мнења од првог дана меденог месеца до последњег дана огорчења. Резултати су нешто другачији, интересантни али једнако непријатни за Обаму. У ствари, најгоре од свих је прошао Хари Труман, управо онај који је победнички окончао Други светски рат са просечном стопом одобравања од једва 45,4%. Незнатно боље од њега пласирали су се Џими Картер са 45,5% и Џералд Форд 47,2% који је повезиван са поразом у Вијетнаму. Потом следи Обама са просечним процентом сагласности 47,9%. Није баш најгори, али је један од четворо последње пласираних од укупно 12 током историје након Другог светског рата.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/obama-il-peggior-presidente-della-storia

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер