"Nafta i gas su naša droga"

(Intervju magazina „Špigl“ sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim, 11.09.2009)

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev govori Špiglu o tome kako je pad Berlinskog zida uticao na Rusiju, o svojim kontroverznim odnosima sa Vladimirom Putinom i mogućim sankcijama protiv Irana.

Špigl: G. Predsedniče, sa drugim svetskim liderima prisustvovaćete u Berlinu proslavi dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida. Gde ste bili 9. novembra 1989?

Dmitrij Medvedev: Ne sećam se, ali još uvek veoma jasno pamtim koliko naglo su se naši životi promenili. Tada sam bio asistent na univerzitetu u Sankt Petersburgu i shvatio sam da razvoj situacije neće uticati samo na Nemce, već i na čitavu Evropu, a konačno, i na sudbinu naše zemlje. Hit Skorpionsa "Wind of Change" (Vetar promene) postao je himna tog vremena. Berlinski zid bio je simbol podele na kontinentu, i njegov pad ponovo nas je ujedinio. Neke od naših tadašnjih nada su se ispunile, neke nisu.

Špigl: Pad zida učinio je bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova poštovanom ličnošću u Nemačkoj i širom Zapada. Kako bi ste vi ocenili njegov istorijski doprinos?

Medvedev: Kao državnom vođi, nije na meni da sudim o svojim prethodnicima. Nemačka i druge evropske zemlje pripisale su Gorbačovu zasluge za pad Gvozdene zavese. Postoje razlike u stavovima povodim njegovog doprinosa našoj zemlji. Propast Sovjetskog Saveza desila se za vreme njegove vladavine. Veliki broj Rusa ima utisak da su tada izgubili svoju državu, i njega smatraju odgovornim za to. Da li je to opravdano ili ne, na istoričarima je da odluče.

Špigl: Vaš prethodnik Vladimir Putin nije bio toliko rezervisan u svojim ocenama. On je propast SSSR-a nazvao "najvećom geopolitičkom katastrofom" 20. veka.

Medvedev: On to nije povezao sa Gorbačovljevim imenom, tako da je u tom pogledu bio rezervisan koliko i ja. Propast je zapanjila svakog ko je živeo u Sovjetskom Savezu, bez obzira na to da li je raspad države doživljen kao lična katastrofa ili kao posledica vladavine Boljševika. I zaista je bilo dramatično: ljudi koji su decenijama bili ujedinjeni – a u nekim slučajevima i vekovima – najednom su se ponovo našli u različitim državama. Veze sa porodicom i rođacima bile su prekinute.

Špigl: To je svakako bila tragedija, ali da li baš i najveća?

Medvedev: Po mom mišljenju, drugi svetski rat nije bio ništa manja katastrofa. Desetine miliona ljudi su ubijene. A zar i ruska revolucija iz 1917. takođe nije bila katastrofa? Ona je izazvala građanski rat u kome su prijatelji i rođaci pucali jedni na druge. Propast Sovjetskog Saveza sigurno se može svrstati među najdramatičnije događaje 20. veka, jedino što nije imala tako krvave posledice.

Špigl: Pre nekoliko dana, u vašem video obraćanju preko interneta istakli ste da su "milioni ljudi stradali kao žrtve terora" u Sovjetskom Savezu pre rata, o čemu 90% onih između 18 i 24 godine ne zna gotovo ništa. Šta to govori o stanju ruskog društva, kada vi, kao predsednik, morate da podsećate svoje građane na to da je Josif Staljin bio masovni ubica?

Medvedev: Svaku istorijsku ličnost neki veličaju a neki odbacuju, pa to važi i za Staljina. Na svom blogu, Staljinova dela jasno sam definisao kao zločine. Pedeset miliona Rusa redovno pristupa internetu – što je više od trećine ruske populacije. Hiljade su reagovale. Neki su napisali da je vođa Rusije konačno zauzeo jasan stav o represiji i Staljinu. Drugi su pak odbili da prihvate moja gledišta. Oni su napisali kako naša zemlja Staljinu ima da zahvali na svojoj razvijenoj ekonomiji i besplatnim socijalnim službama, i kazali su da pod njegovim vođstvom gotovo da nije bilo kriminala. Poručili su da bi današnji ruski lideri trebalo pre svega da pokušaju da dostignu njegova dela.

Špigl: To ne zvuči previše pohvalno po vas.

Medvedev: Vlast mora biti poštena i jasno priznati događaje oko kojih su istoričari jednoglasni. Kao pravnik takođe mogu da vam kažem da je likvidacija ogromnog broja sovjetskih građana – bez obzira na opravdanje – bila zločin. To objašnjava i zašto ne može biti nikakve rehabilitacije ljudi koji su bili umešani.

Špigl: Mi smatramo da tek onda kada ljudi kolektivno priznaju da je Staljin bio diktator, možemo govoriti o sazrelom društvu.

Medvedev: Još od vremena perestrojke, ja i mnogi od mojih sunarodnika zauzeli smo kritički stav o Staljinu. To je zasluga Gorbačova i onih političara koji su u to vreme vodili zemlju. Oni su imali hrabrosti da objave dokumenta koja bacaju senku na vlast i komunističku partiju. Još uvek ima starijih ljudi kao i omladine sa levičarskim političkim stavovima koji veruju da je Staljinova uloga bila sasvim pozitivna, ali oni su u manjini.

Špigl: Post-sovjetsko nasleđe takođe uključuje i odnose sa bivšim sovjetskim republikama. U skladu sa vašim uputstvima, trenutno nema ruskog ambasadora u Ukrajini, i redovno ste u sukobima sa Belorusima. Zbog čega stalno nastojite da probleme sa svojim susedima rešavate taktikom čvrste ruke?

Medvedev: Zar među zemljama EU ne postoje problemi? Nemačka takođe ima probleme sa svojim susedima. Dakle, mi nismo nikakav izuzetak.

Špigl: Reći da će ambasador biti upućen tek kada predsednik druge države bude svrgnut – to je prilično jedinstvena pozicija u Evropi.

Medvedev: Mnoge stvari na ovom svetu su jedinstvene. Svi ovi problemi su delo jednog čoveka – sadašnjeg predsednika Ukrajine. On je vođen anti-ruskim idejama i sa njim se ne mogu postići nikakvi kompromisi. Sve što je on učinio tokom poslednje četiri godine bili je usmereno na kvarenje bilateralnih odnosa. Kršio je ekonomske ugovore, pokušavao da prekroji istoriju i iz zemlje je prognao brojne ruske diplomate. To je bio neprijateljski čin koji zahteva snažnu reakciju. U Ukrajini će uskoro biti održani predsednički izbori. Iskreno se nadam da će na vlast doći političari koji su pragmatičniji u svom odnosu prema Rusiji. Tada ćemo u Kijevu opet imati ruskog ambasadora.

Špigl: Zvuči kao da bi sukob između Ukrajine i Rusije mogao da se zaoštri.

Medvedev: Ne postoji konflikt između naših zemalja. Naši narodi su braća, povezana srodničkim, kao i čvrstim ekonomskim vezama. Uprkos krizi, razmenjujemo robu u vrednosti od milijardi dolara.

Špigl: Ali, da li se sprema nova runda godišnjeg gasnog rata?

Medvedev: Pre nekoliko dana, Ukrajina nas je obavestila da nema sredstava da plati za prirodni gas uprkos činjenici da smo se, nakon konflikta iz januara, sporazumeli o pravilima igre po kojima će oni, ukoliko budu u finansijskim problemima, blagovremeno tražiti zajmove – ili ćemo Ukrajini isporučivati jedino ukoliko plati unapred. Ali, u Kijevu je izborna kampanja, u kojoj svi pokušavaju politički da nadigraju ostale. Ukrajini želim stabilnost i sposobnost da rešava probleme. Tako će za Rusiju i EU saradnja biti lakša.  

"Još uvek smo u procesu izgradnje modernog građanskog društva"

Špigl: Osamnaest godina od pada Berlinskog zida na ovamo zapravo predstavljaju relativno kratak vremenski period. U skorašnjem članku, stanje ruskog društva opisali ste kao stanje koje karakterišu ekonomska zaostalost, duboko ukorenjena korupcija, bespogovorno poverenje ljudi u autoritete, i sklonost da se za sve probleme krive druge zemlje. Možda Rusija ne bi uvek trebalo optužujući da pokazuje prstom na druge?

Medvedev: Mi smo još uvek u procesu izgradnje modernog građanskog društva. Pre osamnaest godina, bili smo naivni i mnoga očekivanja pokazala su se iluzornim. Od političkog vrha pa naniže do lokalnih administracija, paralisani smo korupcijom i glomaznom birokratijom. Ali danas smo zreliji, i bolje znamo kako bi naša zemlja trebalo da izgleda i koje mesto joj pripada.

Špigl: Ali, da li je Rusija zaista zrelija? Vaš ministar unutrašnjih poslova Rašid Nurgaljijev izjavio je u starom dobrom sovjetskom stilu da namerava da eliminiše korupciju u roku od mesec dana.

Medvedev: Nadam se da ministar unutrašnjih poslova ima jasnu predstavu o tome kako da se bori sa korupcijom. To se sigurno ne može postići za mesec dana. Takođe, mislim da je on imao na umu samo najdrastičnije prekršaje u svom ministarstvu. Za iskorenjivanje korupcije biće nam potrebne godine. Ona postoji svugde, ali u našoj zemlji uzela je naročito grozan oblik. Korupcija je već postojala u vreme careva i tokom sovjetske ere – samo je bila manje vidljiva. Staljin ju je sveo na minimum. Već smo razgovarali o metodama koje je on koristio. Kada su 1991. počele političke i ekonomske promene, korupcija je procvetala. Veće slobode uvek podrazumevaju i dobre i loše strane. Državni službenici dobili su priliku da uspostave kontrolu nad protokom gotovine – oni uzimaju mito i lično se ubacuju u poslove. 

Špigl: kako nameravate da se efikasno borite protiv ove pošasti?

Medvedev: Sada smo doneli zakone koji nikada nisu postojali tokom hiljadugodišnje ruske istorije. Ustanovili smo predsednički savet za borbu protiv korupcije, a ja sam pozvao naše državne službenike da otkriju svoje prihode kao i prihode svojih članova porodica. Oni se trenutno tome pokoravaju, mada time nisu previše zadovoljni. 

Špigl: Demokratija i vladavina zakona takođe su merilo zrelosti jednog društva. Koliko je vaša zemlja napredovala u tom pogledu, imajući u vidu da je tokom lokalnih izbora u oktobru opet bilo vrlo očiglednih slučajeva prevare? Takođe, imajmo u vidu i sve nerešene slučajeve ubistava, kao što je ubistvo novinarke Ane Politkovskaje?

Medvedev: Postavljate pogrešno pitanje. Slučaj Politkovskaje bio je temeljno istražen. O tome sam pre nekoliko dana razgovarao sa direktorom istražne agencije.

Špigl: Optuženi su oslobođeni na sudu.

Medvedev: Istražitelji su potpuno sigurni da je njihovo tumačenje događaja tačno i da su učinili sve što je bilo u njihovoj moći da razjasne ovaj zločin. Slučaj će opet ići na sud. To je uobičajeno u krivičnom gonjenju. To ne znači da nikakva istraga nije bila sprovedena. Sud je samo odlučio da su argumenti odbrane ubedljiviji. To je njegovo pravo. Jednostavno, nije tačno kada kažu da taj slučaj nije istražen.

Špigl: Ponovimo još jednom: Nije donesena ni jedna osuđujuća presuda u vezi sa mnogim spektakularnim ubistvima koja su počinjena u skorije vreme.

Medvedev: Dajte mi druge slučajeve. Nullum crimen sine lege, nema zločina bez zakona: mogu samo da komentarišem konkretne slučajeve.

Špigl: Šta je sa novinarkom Anastasjom Baburovom, koja je ubijena na moskovskim ulicama u januaru zajedno sa braniocem ljudskih prava Stanislavom Markelovim? Ili sa aktivistkinjom za ljudska prava Natalijom Estemirovom, koja je u julu oteta u Čečeniji i pogubljena istog dana brojnim hicima u glavu?

Medvedev: Istraga o slučaju Estemirove je u toku. Istraga o ubistvu Markelova i Baburove je dovela do hapšenja dvoje osumnjičenih.

Špigl: A izbori u oktobru? U mnogim moskovskim opštinama, do kraja izbornog dana, odziv se popeo na 90%, što je značajno više od moskovskog proseka.

Medvedev: Po mom mišljenju, izbori su sprovedeni po propisima, što ne znači da su bili savršeni. U Moskvi i drugim gradovima bilo je brojnih žalbi. Razgovarao sam sa čelnicima stranaka. Složili smo se da će sve žalbe biti prosleđene sudu. Važno je, međutim, da se sve parlamentarne stranke slažu da konačni rezultati izbora generalno dobro odražavaju odnose moći u državi. Sve parlamentarne stranke su istakle da bi izborne procedure trebalo poboljšati. Ja ću to razmotriti i podneti moje predloge za poboljšanje izbornog sistema u obliku poruke naciji u skorijoj budućnosti.

Špigl: To je možda ohrabrujuće, ali više smo zabrinuti zbog klime u kojoj je potrebno da zvaničnici uopšte daju podršku izbornim rezultatima. Pre svega mislimo na rezultate vladajuće partije, Ujedinjene Rusije.

Medvedev: Ona je vodeća politička snaga u našoj zemlji, ali je takođe bila nezadovoljna rezultatima. Kada zvaničnik iz simpatija prema političkoj stranci pokušava da joj pomogne tokom izbora, on čini kriminalni prekršaj koji je kažnjiv na osnovu našeg zakona. Mislim da će značajan broj procesa koji stranke sada iniciraju, završiti administrativnim ili sudskim kaznama.  

Špigl: U skorašnjem članku koji ste naslovili "Napred Rusijo", govorili ste o "ponižavajućoj" ekonomskoj "nazadnosti" vaše zemlje. Zbog čega Rusija nije uspela da prevaziđe svoju zavisnost od prirodnih resursa u periodu nakon kraja Sovjetskog Saveza?

Medvedev: Zbog toga što se ljudi brzo navuku na droge. Trgovina naftom i gasom je naša droga. Ljudi se toga ne mogu zasititi, čak i kada cene skaču do plafona. Ko bi pre pet godina mogao da zamisli cenu nafte od 150$ za barel? Trgovati prirodnim resursima je lako, i vodi iluziji o ekonomskoj stabilnosti. Novac se priliva – i to ozbiljne količine novca. Hitni problemi se njime lako rešavaju. Nisu vam potrebne ekonomske reforme; ne morate da razmišljate o unošenju raznovrsnosti u proizvodnju. Ove letargije bismo se mogli rešiti samo kad bismo izvukli prave lekcije iz krize.

Špigl: Izgleda da se to ne dešava, što je upravo razlog zašto se mnogi Rusi podsmevaju kritikama koje njihov predsednik iznosi na račun stanja u državi. Oni vide da je jaz između očekivanja i realnosti prevelik.

Medvedev: Ja zaista imam utisak da mnogi opet sede i čekaju na još mega-profita. To za neko vreme može uspevati. Ali, bez novca za investicije u industriji i poljoprivredi naša zemlja nikuda neće stići. A sve to uprkos činjenici da energetski sektor doživljava cikluse i redovne intervale i da ni ko ne zna da li će nam iste količine nafte i gasa koje nam trebaju danas biti potrebne i 2050.

Špigl: Pošto vaša zemlja nije napredovala u modernizaciji ekonomije, nju je kriza naročito teško pogodila. Po pravilu se za to krivi vlada. U takvim situacijama, bivši ruski predsednici Vladimir Putin i Boris Jeljcin uvek su otpuštali premijere.

Medvedev: Naša ekonomska zavisnost od prirodnih resursa nije nastala tokom Putinovog predsedničkog mandata, već pre 40 godina. Biće potrebno mnogo vremena da se to promeni. Pogledajte mapu Rusije, informišite se o našem trgovinskom balansu i našem izvoznom suficitu, uzmite u obzir i socijalne obaveze koje imamo – a onda pogledajte koliko novca od poreza skupimo kroz naftu i gas. Tako ćete razumeti sve. Konačno, tokom poslednjih 10 godina, vlada nijednom nije raspuštena zbog toga što nije uspela da ispuni svoje obaveze.

"Naše vrednosti su iste kao i vaše"

Špigl: Popričajmo o vašem odnosu sa Putinom. Kakav je međusobni odnos ruskog predsednika i premijera ostaje misterija. Da li se koristite strategijom dvojca kako biste održali sadašnji sistem? Putin se obraća tradicionalnijim delovima društva, dok se vi obraćate liberalnoj manjini i zapadu?

Medvedev: Definitivno nema sumnje da naš tandem uspešno radi. I to uprkos činjenici da je bilo mnogo predviđanja kako ćemo se uskoro rasturiti. Naravno da svaki od nas dvojice ima svoje ideje i svoj stil. Ni pod kakvim okolnostima ne bih želeo da podsećamo na ostarele vođe Politbiroa iz Centralnog Komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza, koji su uvek nosili iste kapute i iste šešire kada su se peli uz stepenice Lenjinovog mauzoleja, tako da je bilo nemoguće razlikovati Leonida Brežnjeva od (istaknutog člana Politibiroa) Mihaila Suslova.

Špigl: Putinov nedavni komentar o sledećim predsedničkim izborima veoma je zaprepastio mnoge na zapadu. Kada je upitan koji će od vas dvojice da se kandiduje na izborima, rekao je da ćete vas dvojica "sesti i načiniti sporazum" povodom dešavanja u 2012. Bivši predsednik Gorbačov bio je šokiran. Rekao je da jedini sporazum koji bi trebalo da se postigne, jeste onaj sa biračkim telom. Ali, čini se da narod više nema takvu ulogu.

Medvedev: Preporučio bih g. Gorbačovu da malo bolje pogleda Putinove reči. On je samo rekao da, ukoliko Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev i dalje budu privlačni narodu kao političke figure kada dođe vreme za sledeće predsedničke izbore, onda ćemo sesti i odlučiti koji će se od nas kandidovati na izborima – tako da jedan drugom ne predstavljamo protivnika. Nije rekao da ćemo među sobom odlučiti ko će biti sledeći predsednik. To bi naravno bilo suludo.

Špigl: U međuvremenu, postoji dovoljno političkih izazova. Petog decembra ističe START ugovor o kontroli oružja. Američki predsednik Barak Obama već sanjari o svetu bez nuklearnog naoružanja. Da li je sa vama govorio o tome kako misli da ostvari taj cilj?

Medvedev: Ko bi drugi to trebalo da učini, ako ne mi? Najveći nuklearni potencijal je trenutno u rukama Rusije i SAD. Ako mi ne pokrenemo to pitanje, razoružanja neće ni biti. U skorije vreme stvari su se obavljale prilično brzopotezno, takođe iz razloga što je nova administracija u Vašingtonu od ovoga načinila pitanje prvog prioriteta – za razliku od svog prethodnika, koji je delovao sasvim nezainteresovano za strategijsko razoružavanje. Sada imamo priliku da se sporazumemo na nižim instancama i definišemo mere praćenja. Na kraju godine mogli bismo potpisati zakonski obavezujući dokument.

Špigl: Pionirska uloga Moskve i Vašingtona neće biti dovoljna.

Medvedev: Tačno, druge nuklearne sile ne pokazuju znake takvih namera. Čak i naši bliski evropski partneri ne dele ovakav stav – možete pretpostaviti na koga mislim.

Špigl: To bi jedino mogle biti Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Medvedev: Narastajuće nuklearne sile pokazuju čak i manje razumevanja, naročito one koje ilegalno pokušavaju da se dokopaju nuklearne tehnologije. A tu su i zemlje koje neće da priznaju da imaju nuklearno naoružanje, ali to ne žele ni da poreknu. Moramo da smislimo načine da ubedimo sve da se odreknu nuklearnog naoružanja.

Špigl: Poznata su Vam strahovanja zapada od nuklearnog naoružavanja Irana. Kako će se Rusija postaviti u ovom slučaju? Do koje mere nameravate da omogućavate Teheranu snabdevanje oružjem i razvijanje nuklearnog energetskog programa?

Medvedev: Iran ima pravo na mirnodopsku upotrebu nuklearne energije, pod nadzorom međunarodne agencije za atomsku energiju – tu se nema šta prigovoriti. On se mora pridržavati važećih propisa; ne sme pokušavati da sakrije bilo kakva postrojenja. Otkriće nove elektrane u Komu je zabrinjavajuće. Začuđuje takođe da je ta informacija tek sada objavljena u javnosti. Ukoliko se pregovori o obogaćivanju iranskog uranijuma pokažu uspešnim, bićemo srećni da učestvujemo u tom programu.

Špigl: A ako se ne pokažu uspešnim?

Medvedev: Teoretski, sve opcije će još uvek biti na stolu. Razgovarao sam o tome sa Obamom u Njujorku. Ne želim da se sve to završi sankcijama. Ali, ukoliko se stvari ne pokrenu nabolje, takav scenario ne sme se odbaciti.

Špigl: Šta je sa ruskim isporukama oružja?

Medvedev: Mi ćemo jedino isporučivati oružje koje služi u odbrambene svrhe, ne i ofanzivno naoružanje.

Špigl: Da li vidite opasnost da bi Zapad u Avganistanu mogao doživeti istu sudbinu kakvu je imao Sovjetski Savez, koji je 1989. povukao svoje trupe iz Hindu Kuša posle devet godina ratovanja i 15.000 vojnih žrtava?

Medvedev: Da, vidim. Ukoliko zapadna alijansa ne može da pomogne Avganistanu u uspostavljanju funkcionalne države, stabilnost nikada neće nastupiti, bez obzira na to koliko stranih trupa se tamo rasporedi. Činjenica da je Hamid Karzai danas priznat kao izabrani predsednik stvara dodatnu stabilnost. Ne govorim o sledu događaja tokom izbora, delom i zbog toga što, nakon diskusije o našem izbornom sistemu, ne želim da kritikujem ni jednu drugu državu. Ali ne mogu da ne prokomentarišem jednu stvar. Naše američke kolege veličale su izbore u Avganistanu kao trijumf demokratije. Ukoliko je to slučaj, onda se pitam zašto na isti način nisu okarakterisale i izbore u Rusiji?

Špigl: G. Predsedniče, na početku ovog intervjua rekli ste da su, nakon pada Zida, mnoge nade Vas i Vaših sunarodnika bile ispunjene, ali da neke nisu. Na koje nade ste mislili?

Medvedev: Već sam pomenuo pozitivne stvari. Ali, redefinisati poziciju Rusije u Evropi nije bilo moguće. Nakon nestanka varšavskog pakta, nadali smo se većem stepenu integracije. Ali, šta smo dobili? Ništa od onoga u šta smo uveravani, recimo da se NATO neće beskonačno širiti na istok i da će naši interesi neprestano biti uzimani u obzir. NATO ostaje vojni blok čiji projektili su upereni prema ruskoj teritoriji. Za razliku od toga, voleli bismo da vidimo novi evropski bezbednosni poredak.

Špigl: Mada niko tačno ne zna na šta ste time mislili.

Medvedev: Radi se o stvaranju nove platforme na kojoj članice NATO-a kao i oni koji to nisu mogu da razgovaraju o najvažnijim problemima. Ne želim da to bude protivteža NATO-u. Ali, potreban nam je univerzalni mehanizam za prevazilaženje razlika u mišljenju unutar Evrope. Sukob sa Gruzijom pokazao je koliko je naša bezbednost krhka. To je bio evropski sukob.

Špigl: Danas je Evropa pre svega zajednica vrednosti, od kojih su demokratija i ljudska prava na prvom mestu. Buduća uloga Rusije u Evropi takođe zavisi od toga koliko su ove vrednosti važne za Vašu zemlju.

Medvedev: Naše vrednosti su iste kao i vaše. Ne vidim nikakve veće razlike po pitanju slobode i ljudskih prava, naročito u poređenju sa novim državama članicama EU. Kada se radi o pitanjima političke kulture i ekonomskog razvoja, one nisu ni za jotu bolje od nas – ali su one male, i govore o tome sa koliko pretnji moraju da žive...

Špigl: ...govorite o Poljskoj i državama Baltika.

Medvedev: Razlika između njih i Rusije je u tome što smo mi veliki, veoma veliki, i što posedujemo nuklearno naoružanje. Potpuno je netačno reći: „Evo je ujedinjena Evropa, u kojoj je demokratija već dostignuta, a eto je preteća, nekultivisana Rusija, kojoj još ne možemo dozvoliti da uđe u Evropu.“

Špigl: To zvuči veoma ogorčeno.

Medvedev: Da li je Rusija jedina država koja traži investicije? Vi ste ti koji ste želeli – ili želite – da radite sa nama po pitanju Opela, brodogradilišta Vadan i drugih projekata. To znači da su naši poslovne namere praktično iste, i da su naše ekonomije veoma isprepletane. Dakle, šta nas razdvaja? Praktično ništa, nadam se.

Špigl: G. Medvedev, hvala Vam za ovaj intervju.

Intervju vodili Georg Maskolo, Kristijan Nif i Matijas Šep.

• http://www.spiegel.de/international/world/0,1518,660114,00.html

Prevela Jovana Papan