уторак, 30. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Савремени свет

Грчка као жртва

PDF Штампа Ел. пошта
Пол Кругман   
петак, 22. јун 2012.

(The New York Times, June 18, 2012 )

Од када се Грчка нашла у проблемима, стално слушамо о томе шта све код Грка не ваља. Неке од оптужби су истините, неке нису — али, све скупа оне сада нису битне. Да, постоје велики проблеми у грчкој економији, политици, без сумње и у грчком друштву. Али ти проблеми нису изазвали кризу која управо раздире Грчку и прети да се прошири на целу Европу.

Не, извор ове катастрофе налази се северније - у Бриселу, Франкфурту и Берлину, где су званичници створили дубоко - можда и фатално - погрешан монетарни систем, а потом закомпликовали проблеме тог система замењујући анализу испразним моралисањем. И решење за кризу, ако уопште постоји, ће морати да дође одатле.

Дакле, што се тиче грчких промашаја: у Грчкој заиста има пуно корупције и избегавања плаћања пореза, а грчка влада је имала навику да живи изван својих могућности. Поред тога, грчка продуктивност рада је ниска по европским стандардима - око 25% испод просека у Европској унији. Али вреди напоменути да је, на пример, радна продуктивност у држави Мисисипи подједнако ниска у поређењу са америчким стандардом – и отприлике у истим маргинама.

С друге стране, многе ствари које сте чули о Грчкој једноставно нису тачне. Грци нису лењи — напротив, они раде више него ико у целој Европи, а поготово више од Немаца. Нити Грци имају набујалу социјалну државу, као што воле да тврде конзервативци; трошкови за социјална давања у односу на БДП, као стандардна мера величине државе благостања, су знатно нижи него у, рецимо, Шведској или Немачкој, земљама које се до сада прилично добро носе с европском кризом.

Па како се Грчка нашла у толиким проблемима? Кривац је евро.

Пре 15 година Грчка није била рај на земљи, али није ни била у кризи. Незапосленост је била висока, али не и катастрофална, а држава је мање-више успешно наступала на светским тржиштима, зарађујући довољно од извоза, туризма, транспорта, бродоградње и других извора да би мање-више успешно покривала трошкове увоза.

Грчка потом улази у еврозону и догађа се нешто лоше: људи су почели да верују да је то сада потпуно сигурно место за инвестирање. Страни новац се дословно сливао у Грчку, један део њега, не сав, финансирао је владине дефиците; економија је процветала, инфлација је расла, и Грчка је постајала све неконкурентнија. Несумњиво, Грци су профућкали добар део новца који се сливао у земљу, али тако су се онда понашали и други Европљани ухваћени у исти евро-мехур.

А онда је мехур прснуо, а фундаменталне грешке у целом систему евра су постале сувише очигледне.

Запитајте се, зашто доларска зона — такође позната као Сједињене Америчке Државе — мање-више функционише, без тако снажних регионалних криза које сада погађају Европу? Одговор је да имамо јаку централну владу, као и активности ове владе у смислу да се спашавање држава које су у невољи обезбеђује аутоматски.

Узмимо, на пример, оно што би се сада десило с Флоридом, због колапса огромног мехура тржишта некретнина, да је држава сама морала да финансира социјална давања и здравство из својих нагло умањених прихода. Срећом по Флориду, рачун је платио Вашингтон и Флорида је добила спасоносни пакет о којем европске нације могу само да сањају.

Или погледајте нешто старији пример, штедну и кредитну кризу из 1980-тих, која је највише погодила Тексас. Амерички порески обвезници су платили високу цену да би се почистио неред који је криза начинила— али највећи терет су поднели порески обвезници који не живе у Тексасу. И опет, држава Тексас је добила аутоматско спашавање које је незамисливо у савременој Европи.

Дакле Грчка, која није безгрешна, у проблемима је пре свега због ароганције европских званичника, и то углавном оних из богатих земаља, који су убеђени да могу да учине да заједничка валута функционише без заједничке владе. И ти исти званичници још су погоршали ствар инсистирајући, упркос доказима који показују супротно, да су сви проблеми европске валуте изазвани неодговорним понашањем земаља јужне Европе и да би сви проблеми били решени само ако би народ пристао да још мало пропати.

Што нас доводи до грчких избора одржаних у недељу, на којима се није баш ништа разрешило. Владајућа коалиција је можда успела да остане на власти, мада ни то још није сигурно (млађи партнер у коалицији прети да поквари договор). Свеједно, Грци ионако не могу да реше ову кризу.

Једини начин на који би евро могао — можда — бити спашен је да Немачка и Европска централна банка схвате да заправо они морају да промене своје понашање, да више троше и, да, да прихвате већу инфлацију. А ако то не учине – па добро, Грчка ће ући у историју као жртва туђе охолости.

(Превод: НСПМ) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер