Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > DŽon Kenedi bi rešio ukrajinsnku krizu mirnim putem – Bajden radi sve suprotno
Savremeni svet

DŽon Kenedi bi rešio ukrajinsnku krizu mirnim putem – Bajden radi sve suprotno

PDF Štampa El. pošta
DŽefri D. Saks   
utorak, 13. jun 2023.

Predsednik DŽon F. Kenedi bio je jedan od najvećih svetskih mirotvoraca. Zahvaljujući njegovom zalaganju došlo je do mirnog rešenja kubanske raketne krize, a zatim je, na vrhuncu Hladnog rata, uspešno pregovarao sa Sovjetskim Savezom o delimičnoj zabrani nuklearnih proba. Uoči atentata preduzimao je korake da okonča američko učešće u Vijetnamu.

U svom blistavom i nenadmašnom Govoru o miru, održanom pre tačno šezdeset godina, 10. juna 1963, Kenedi je izneo svoje shvatanje mira sa Sovjetskim Savezom. Kenedijeve mirovni govor ukazuje kako DŽo Bajden teba dramatično da promeni svoju politiku prema ratu u Ukrajini. Do sada, Bajden nije sledio Kenedije savete o tome kako se može postići mir. Ako bi se ponašao kao Kenedi, i Bajden bi mogao da postane mirotvorac.

U svom blistavom i nenadmašnom Govoru o miru, održanom pre tačno šezdeset godina, 10. juna 1963, Kenedi je izneo svoje shvatanje mira sa Sovjetskim Savezom. Kenedijeve mirovni govor ukazuje kako DŽo Bajden teba dramatično da promeni svoju politiku prema ratu u Ukrajini

Kenedijev govor direktno je doprineo Sporazumu o delimičnoj zabrani nuklearnih proba koji su potpisale SAD i Sovjetski Savez u julu 1963. Kada je pročitao govor sovjetski lider Nikita Hruščov je rekao Kenedijevom izaslaniku u Rusiji Averelu Harimanu da se radi o najznačajnijem istupu jednog američkog predsednika od Frenklina D. Ruzvelta i da želi da se sarađuje sa Kenedijem na postizanju mira.

U govoru, Kenedi opisuje mir „kao neophodan razuman cilj razumnih ljudi“. Ipak, on priznaje da se do uspostavljanje mira ne dolazi lako: „Shvatam da težnja za mirom nije tako dramatična kao želja da se ratuje. Glas mirotvoraca često se ne čuje - ali nemamo važniji zadatak od traženja mirovnog rešenja.”

Najvažniji uslov za postizanje mira je da ga obe strane žele. Lako je upasti u zamku, upozorava Kenedi, da se za sukob okrivljuje samo druga strana i da samo ona treba da promeni svoje stavove i ponašanje. Kenedi je vrlo jasan: „Moramo preispitati svoj stav, kao pojedinci i kao nacija, jer je naš stav od suštinskog značaja kao i njihov.“

Kenedi je osudio preovlađujući pesimizam na vrhuncu Hladnog rata prema kome je mir sa Sovjetskim Savezom nemoguć i „da je rat neizbežan – da je čovečanstvo osuđeno na propast i da smo pod vlašću sila koje ne možemo da kontrolišemo. Ne moramo prihvatiti to gledište. Naši problemi nastali su zbog delovanja ljudi - dakle, samo ljudi ih mogu rešiti.”

Ono što je najvažnije, rekao je Kenedi, ne smemo da „vidimo samo iskrivljene i očajničke poglede druge strane“. Ne smemo da „konflikt vidimo kao neizbežan, kompromis kao nemoguć, a komunikaciju kao ništa drugo do razmenu pretnji“. Zaista, rekao je Kenedi, treba da „pohvalimo ruski narod zbog njegovih brojnih dostignuća — u nauci i svemiru, u ekonomskom i industrijskom razvoju, u kulturi i u herojskim delima“.

Kenedi je upozorio da se nuklearni protivnik ne sme stavljati u bezizlaznu situaciju koja bi ga mogla odvesti u očajničke akcije. „Iznad svega, dok brane svoje vitalne interese, nuklearne sile moraju da spreče one sukobe koji dovode protivnika u situaciju da bira ozmeđu ponižavajućeg povlačenja ili nuklearnog rata. Usvajanje takvog kursa u nuklearnom dobu bio bi dokaz samo bankrota naše politike – ili kolektivne želje za unišenje sveta.”

Kenedi je znao da, pošto je mir u zajedničkom interesu SAD i Sovjetskog Saveza, mirovni sporazum može biti postignut. Onima koji su tvrdili da se Sovjetski Savez neće pridržavati mirovnog sporazuma, Kenedi je odgovorio da „i Sjedinjene Države i njihovi saveznici, i Sovjetski Savez i njegovi saveznici, imaju obostrano dubok interes za pravedan i istinski mir i zaustavljanje trke u naoružanju. Sporazumi u tom cilju su u interesu Sovjetskog Saveza kao i u našem interesu — i čak se od najneprijateljskijh nacija može očekivati da će prihvatiti i sprovoditi ugovorne obaveze koje su u njihovom sopstvenom interesu.“

Kenedi je istakao važnost direktne komunikacije između dva protivnika. Za mir, rekao je on, „potrebno je veće razumevanje između Sovjeta i nas samih. A povećano razumevanje će zahtevati više kontakata i komunikacije. Jedan korak u tom pravcu je predloženi sporazum o uspostavljanju direktne liniju između Moskve i Vašingtona, kako bi se na obe strane izbegla opasna kašnjenja, nesporazumi i pogrešno tumačenje akcija druge strane do kojih može doći u vreme krize.“

U kontekstu rata u Ukrajini, Bajden se ponašao gotovo suprotno od Kenedija. Lično je više puta izvređao ruskog predsednika Vladimira Putina. Njegova administracija je definisala ratni cilj SAD kao slabljenje Rusije

U kontekstu rata u Ukrajini, Bajden se ponašao gotovo suprotno od Kenedija. Lično je više puta izvređao ruskog predsednika Vladimira Putina. Njegova administracija je definisala ratni cilj SAD kao slabljenje Rusije. Bajden je izbegavao svaku komunikaciju sa Putinom - nisu razgovarali ni jednom od februara 2022. Bajden je odbio bilateralni sastanak sa Putinom na prošlogodišnjem samitu G20 koji je održan na Baliju u Indoneziji.

Bajden je odbio čak i da konstatuje duboku zabrinutost Rusije za njenu bezbednost a kamoli da se njom bavi . Putin je više puta izrazio snažno protivljenje Rusije proširenju NATO-a na Ukrajinu, zemlju čija granica sa Rusijom je duga 2.000 kilometara. SAD nikada ne bi tolerisale meksičko-ruski ili meksičko-kineski vojni savez s obzirom na granicu između Meksika i SAD dugu 2000 milja.

Vreme je da Bajden pregovara sa Rusijom o proširenju NATO-a, kao deo širih pregovora o okončanju rata u Ukrajini. Kada je Kenedi stupio na dužnost januara 1961, jasno je izneo svoj stav o pregovorima: „Nemojmo nikada da pregovaramo zato što smo uplašeni. Ali ne plašimo se pregovaranja. Neka obe strane istraže koji nas problemi ujedinjuju umesto da se bave problemima koji nas dele.”

U svom Gvoru o miru, Kenedi nas je podsetio da ono što ujedinjuje SAD i Rusiju jeste da „svi mi nastanjujemo ovu malu planetu. Svi dišemo isti vazduh. Svi mi binemo za budućnost naše dece. I svi smo mi smrtni.”

Jeffrey D. Sachs – How JFK Would Pursue Peace in Ukraine

https://www.commondreams.org/opinion/jfk-peace-speech

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić