понедељак, 19. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Америка нуди ништа - долази време дуговечних култура и многољудних заједница
Савремени свет

Америка нуди ништа - долази време дуговечних култура и многољудних заједница

PDF Штампа Ел. пошта
Махмуд Бушатлија   
четвртак, 25. октобар 2018.

Неке земље су у последње две године санкција Русији повећале увоз руског гаса чак за преко 20%. Алтернатива за руски гас у Европи не постоји. Американци нуде ништа! Немају количине за извоз!

Иако је план изградње Јужног тока пре четири године пропао, Србија се према написима у штампи последњих месеци апострофира као гасно чвориште за Европу, сада у пројекту Турски ток. Отуда се најављује изградња интерконекције, једне која би ишла од Ниша преко Димитровграда до Софије, и друге, граница Бугарске-граница Мађарске.

Познати стручњак и један од ревидената пројекта Јужни ток, Махмуд Бушатлија, за The Prestigе каже да су изјаве о изградњи интерконекција које би кроз Србију омогућиле проток гаса у служби дневне политике.

– Турски ток не може бити пандан ни замена Јужном току, то су различити пројекти. Јужни ток нема алтеренативу кад је реч о интересу Европе и Балкана у погледу снабдевања гасом. Јужни ток је најреалнија траса за централну Европу; под истим или другим називом апсолутно ће бити реализован. То ће се догодити када се ЕУ ослободи притиска Вашингтона, који се бори да задржи утицај који губи у свету.

Као ревидент тог пројекта, Бушатлија је имао примедбе у вези висине каматних стопа под којим је Србији одобрен кредит за учешће у пројекту што је руска страна усвојила. Такође, предложио је да се дуж Јужног тока кроз Србију направе четири гасне електране великог капацитета за производњу струје за извоз (“Као што раде Аустријанци, јер је скупља струја него гас”). Изградња Јужног тока до сада би била завршена да га ЕК није обуставила 2014.

У погледу економских и инфрастуктурних циљева, иначе као саветник за планирање и инвестиције, Бушатлија је заговорник регионалне сарадње и развоја.

– Републике екс Југославије данас имају три милиона мање становника него што их је имала Југославија пре распада. Да ли смо конкуретнији на тржишту ако наступамо свако за себе, или ако имамо заједнички пројекат!? Па, свакако ово друго. Али људе у власти не занимају дугорочни интереси и реални пројекти. Отуда је нама на Балкану спори раст неминовност, што је равно стагнацији.

Дуго се говори о изградњи цевовода којим би се руски гас допремао до Западне Европе. Уместо Јужног тока помиње се Турски ток и Северни ток 2. Шта је реално?

– Траса Јужног тока је била најкраћи пут између централне Азије и централне Европе, тачније од Каспијског региона до Аустрије, где је највећи дистрибутивни центар за централну Европу. Пролази испод Црног мора, затим кроз Бугарску, Србију и Мађарску, до Аустрије. Цевовод би кроз Србију ишао преко 400 км, са компресорским станицама које би омогућиле транспорт, а нама на коришћење до пет милијарди кубика годишње. Та количина је за нашу индустрију више него довољна. Из Србије би се одвајала конекција за Републику Српску и БиХ, можда и према Хрватској; којој би гас лакше стизао с ове стране него преко постојеће руте. Хрватска иначе може да добија гас и директно преко Аустрије или Мађарске. За Црну Гору је било предвиђено да се дуж јадранске обале направи конекција од Хрватске. Међутим ни по броју становника, развијености индустије, климатским приликама и перпесктиви они нису угрожени. Идеја о изградњи Јужног тока настала је пре више од 20 година, омогућила би добар контакт Европе и централне Азије као највећег изворишта руског гаса и бољу енергетску сарадњу земаља Балкана са централном Европом, која сада енергетски постоји само у обрнутом смеру. За земље Балкана, а нарочито Западну Европу, јако је важно да остане та траса Јужног тока, без обзира како ће се у будућности звати.

Зашто баш та траса?

– Зато што сви остали гасоводи који су планирани под капом Запада немају јасну перспективу. Један од њих је и Набуко, који је за разлику од Јужног тока испод Црног мора, требало да иде копненом трасом кроз Турску. По том пројекту који је заговарала Америка, гас купљен од неке централно азијске земље био би транспортован кроз Ирак и Сирију, до Турске. С обзиром да је то сада ратно подручје, пројекат је пропао. Као гасна конекција Европе и Блиског Истока у опцији је био и гасовод од Катара, преко Саудијске Арабије, Јордана, Сирије, Турске, Бугарске, вероватно Србије, до гасног дистрибутивног терминала у Аустрији. Све земље су се сагласиле с његовом изгадњом осим Сирије, која је са Ираном и Ираком заговарала други правац: да ирански гас иде преко Ирака и Сирије, до сиријске или турске луке на Медитерану. То би можда за Европу било и најбоље техничко решење. Али није изводљиво док се ратује у Ираку и Сирији. О том гасоводу више нико не прича. Чак и политички да се изгладе ти односи, ту постоји стални јаз, трвење, две врсте муслимана. Иран, Ирак, Сирија, који су под контролом Шиита, и Саудијску Арабију, Катар, Јордан, Турску, који су по контролом Сунита, а између њих је шиитска Сирија. Блиски Исток ће још задуго бити буре барута.

Бугарска је по налогу Брисела, а инструкцији Вашингона изласком из Јужног тока срушила тај пројекат. На своју велики штету, као и на штету осталих земаља централне Европе. Какво је то престижна заједница где те бриселска бирокатија тера да радиш на своју штету?

 У свету данас, највеће потребе за гасом има Кина?

– Неки испоручиоци су се окренули Кини. Пошто свој гас не могу да спусте на Медитеран, Иран ће га продати Кини рецимо. Такође и земље централне Азије и то скупље него било ком другом. За Европу је то опасност. Када се једном буде консолидовала, почела да брине своју бригу и своју политику, може се догодити да од Руса не добије потребне количине. Јер Руси се окрећу онима са којима могу да сарађују. Првенствено Индији, са којом имају ранији договор, а који је већ известан о изградњи нафтовода. Траса треба да иде преко Ирана, а паралелно са њим највероватније и гасовод. Друго, Русија и Јужна Кореја већ 30 година имају уговор о гасоводу који треба да пређе преко Северне Кореје, а то све више постаје извесност. Јужна Кореја, која увози 1,6 пута више гаса од Кине, не слуша више Американце него се договара са Северном Корејом како да направе тај гасовод.

Кажете да је Европа у озбиљном поблему?

– Европа преко 30 одсто зависи од руског гаса. Неке земље су у последње две године санкција Русији повећале увоз руског гаса чак за преко 20 одсто годишње. Алтернатива за руски гас у Европи не постоји. Американци нуде ништа! Немају количине за извоз! Пољска и Америка су потписале уговор о испоруци гаса у следећих 20 година, а до сада су од Америке добили бродић природног течног гаса, што су потребе за три дана. Осим тога, то је индустријски сабијен гас. Да би променио агрегатно стање (и могао да се користи), неопходна је обрада, што се одржава на коначну цену. Не може бити јефтинији од руског који стиже у природном облику. Нема развоја индустрије уколико нема поузданих извора енергије. Ту се Немци најбоље сналазе. Једно причају, друго раде. Изградњом Северног тока 2, Немци ће бити намирени за повећање потрошње коју пројектују, имаће и вишкове који ће преподавати централној и јужној Европи. На примеру гаса се види колико ЕУ поштује једнакост међу чланицама. Нарочито ЕК, које би као нека влада те творевине подједнако морала да третира све чланице. А забраном Јужног тока половини Европе ускрати снабдевање гасом! Јужни ток је пао зато што Бугарска није могла да донесе суверено одлуку. За бирократе у Бриселу је најважније шта Америка каже!

 Уговор са Украјином истиче 2019. године? Шта то може да значи?

– Значи да га Руси више неће транспортовати преко Украјине, или хоће али под сасвим другачијим уговорним условима. Украјина је добила једну арбитражну пресуду неког суда у Скандинавији по којој су Руси њима дужни две милијарде еура, што је потпуно политичка одлука која је додатно искомпликивала ствари. Уколико се Украјина обавеже да не потражује извршење пресуде тог неког фамозног суда у Норвешкој, Руси ће пристати да направе нов уговор са Украјином којим ће себе заштитити. Тако што ће свој гас продавати на граници са Украјином, а не као до сада на граници са Европом. Продајом на граници са Украјином Руси ће имати потпуну контролу над количином која се транспортује ка Европи. А Европа ће се суочити са једном криминализованом државом која уцењује читав свет, изиграва жртву, само зато што Руси не дозвољавају више да их ови краду. Тај уговор са Украјином датира од пре неколико деценија када су Русија и Украјина били део једног света.

 Сада се говори о Турском току, као алтернативи!

– Турски ток предвиђа постављање две цевке појединачног капацитета од 15-16 милијарди кубика испод Црног мора ка Турској. Прва цевка ће почети да функционише за кратко вријеме и то је количина која треба да намири потребе Турске, чија је економија међу првих 20 у свету, да није било рата у региону, била би десета. План је такође да Турска направи један дистрибутивни центар на тромеђи Турске, Грчке и Бугарске којим би вишкове из друге цевке преусмерила и продавала Европи. Грци су се посвађали са Русима па сад ту ништа не могу очекивати. Бугари ће добити ако плате своју цевку. А ми можемо добити само оно што нам продају Бугари из треће руке. Што се у том случају односи и на РС и БиХ. Као и свака роба, продаја из друге и треће руке повећава цену. Турски ток нема веза са Јужним током, његови капацитети су знатно мањи и своди се на продају вишкова по већој цени. Та друга цевка, која би била намењена тржишту Евопе, имала би проток од   око 15 милијарди кубика, што је четири пута мање од предвиђеног капациета Јужног тока. Гас ће добијати они који су економски јачи и могу да плате више. Друго, тај гас никада неће ни стићи до оних којима су потребне озбиљне количине. Даље, Турски ток није гасовод који би ишао кроз Србију, већ интерконекција. Да ми нешто купимо од Бугарске, што они иначе купују од Русије, или Турске, значи да добијемо из дуге-треће руке. Проблем се у Европи решава само сарадњом са Русијом, изградњом Јужног тока, где је чак могуће повећати капациетете са 60 на 90 милијарди кубика годишње. То су Вили Брант и пре њега Бизмарк јасно дефинисали да је Европа од Атлантика до Урала. И Европа ће кад-тад схватити да треба да брине о својим проблемима, и да њом треба да се управља суверено, а не из Вашингтона.

За сада је једино известан Северни ток 2.

– Јесте, али он је комерцијални, док дође до нас… Северни ток иде кроз Фински залив, испод Балтичког мора, једним делом данских територијалних вода које су међународни поморски коридор. (Данска није пристала да прође преко њене територије, али не може да забрани да прође поред дела мора који контролишу, који је заједничка економска зона). Тако Северни ток 2 стиже у Немачку. Иде паралелно са постојећим Северним током који већ стиже до Немачке. Северни ток 2 окупља све оне јаче европске земље које су учествовале у Јужном току. Оне се ногама и рукама боре да има Американци не покваре тај план. Када гас стигне у Немачку може да добаци до било које земље. То је, иначе, мрежа одакле ми сада, преко Украјине добијамо руски гас. Дакле стићи ће до Немачке, па преко Аустрије и Мађарске до Србије. Само што је то скупо. Да нам Руси и поклоне гас, скупи су трошкови тог транспорта који би морали да платимо. Јаке економије у Европи могу да плате сваку цену, па за Балкан неће остати довољно гаса. Нама једино одговара тај пројекат Јужног тока.

Да ли израдњом Северног тока 2 дефинитивно престаје интерес за Јужним током?

– И ако ураде те две цеви Северног тока 2, прва цев ће покрити потребе Немачке, а друга за трговину, то опет неће намирити потребе других земаља Европе. Ту имамо оних 14 постокумунистичких земаља које су ушле у ЕУ после 2004, тзв. чланице ЕУ другог реда. Као и земље старе Европа, где су велики потрошачи, велике индустрије, где спада Енглеска рецимо, која добрим делом живи на руском гасу. Купује га, додуше, изокола: мало преко Америке, нешто преко других земаља, али се зна да је то руски гас.

Тврдите да је Јужни ток једина реалност у будућности?

– Под истим или другим називом, тај пројекат ће апсолутно бити реализован, јер је најреалнија траса за централну Европу. То ће се догодити када се ЕУ ослободи притиска Вашингтона, тада ће почети здравији однос са Русијом. Европа мора да схвати своју позицију, Америка неће. Она ће се и рукама и ногама борити да би задржала утицај који губи у свету. Ево рецимо, Кувајт је обуставио продају нафте Америци пре 10 дана. Отворено су им рекли да неће више да им продају. Вишкове нафте продаваће Кинезима. Кина је већа економска сила од Америке. Независно од тога како ови рачунају свој БДП! А рачунају га тако што када Кинези направе Ајфон, а једино га они праве, Кинези у свој БДП укалкулишу 100 долара. Онда добију налог да га пошаљу на рецимо европско тржиште, а Америка у свој БДП упише 1.000 долара, продајући га вишеструко скупље. Највећа економија на свету јесте кинеска, а заснована на производњи размењивих добара. У капитализованом дијелу Кине живи око 200 милиона становника, који стварају преко 90% БДП, за разлику од САД која има преко 320 милиона становника у којој једва 30% профита долази из реалног сектора производње размјењивих добара. Америика је 55 одсто профита у прошлој години остварила на секундарном финасијском тржишту. САД највише зарађују на манипулацији новцем. И док не схвати да ће Америка и даље имати једну од најразвијенијих економија, али никада више прву, она ће правити проблема целом свету.

ДОМИНАЦИЈА КИНЕ И ИНДИЈЕ НАД АМЕРИКОМ

САД де факто губе утицај. Индија која је донедавно била амерички вазал, сада 60% свог наоружања купује од Руса. И уопште се не обазире што је Америка притсика да то не ради. Није више Америка та која може да уређује ствари. Запалили су Блиски Исток и он бежи од њих. Американци не могу више да се ослоне ни на Саудијску Арабију, као поузданог партнера. Долази време када велики народи са великом историјом играју важну улогу. Америка има 240 година своје историје. Не може она бити главна, када имамо једну Кину, Индију, Иран, који трају 7.500 година. То су дуговечне културе које мало релативизују ту америчку демократију. Долазе времена дуговечних цивилизација и многољудних заједница које имају преко милијарду становника. Зато ни Европа нема неку велику будућност. Скрајнуће је кинеска и индијска економија. Те двије земље ће за десет година имати три милијарде становника. Доминираће светском економијом.

Разговарала: Светлана Николић Петровић

(The Prestige)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер