Aleksandar Vučić da pojednostavi stvari u državi i da prekine da se igra sa stanjem permanentne tenzije u društvu. Jednostavno, model vladanja sa dnevnim šok pokrivalicama mora odmah da stane.

Najavljeni raskid s kosovskim mitom i vidovdanskim zavetom predočen je kao jedan od uslova za definitivno rešavanje kosovskog pitanja i stvaranje uslova za „istorijski dogovor“ Srba i Albanaca. Zalaganje za razgradnju ovog, po nekim mišljenjima pogubnog i anahronog mita deo je ukupnih nastojanja da se ostvari jedna od ključnih ideja predsednika Republike Aleksandra Vučića o neophodnosti promene i preoblikovanja svesti srpskog naroda, koji i dalje robuje svojim iracionalnim istorijskim predstavama i mitomanskim zabludama.

Deficit platnog bilansa se neće eliminisati promenom deviznog kursa, odnosno devalvacijom ili depresijacijom. trgovinski bilans će biti pozitivan odnosno beležiće suficit samo ukoliko je nacionalni dohodak veći od apsorpcije.

U utorak, 17. februara, navršilo se godinu dana od secesije Kosova. Obeležavanje te žalosne godišnjice, međutim, i samo je izgledalo dosta žalosno. Uglavnom se govorilo o „godišnjici nezavisnosti”. Ali, za Srbiju, 17. februara 2008. nije proglašena „nezavisnost”, već „secesija” Kosova.

Telekomunikacione kompanije i banke vodili su ljudi koji su bili libertarijanski nastrojeni i koji su zaista želeli da kreiraju sisteme radi izbegavanja političkog nadzora. Desilo se upravo suprotno: internet mreže, finansijska infrastruktura i globalni lanci snabdevanja, koje su prvobitno uspostavile privatne firme, na kraju su iskorišćene kao oružje od strane vlada, posebno američke.

U Srbiji nema mnogo specijalista-snajperista koji bi pristali da rade za kriminalne krugove, sve su to bivši vojnici i policajci, koji imaju neki kodeks

To je upravo ono što je danas u Srbiji na delu. Iz krajnje socijalne demagogije u socijalni darvinizam. Iz ekstremnog nacionalizma u snishodljivu evrofiliju. Od Žirinovskog i Žan Mari le Pena, do DŽona Mekejna i Tonija Blera.

Proglas Preokret, koji su inicirali LDP, SPO, SDU, regionalne i manjinske stranke i preko 60 predstavnika civilnog sektora, uglednih intelektualci i pojedinci iz javnog života, podržali su sledeći potpisnici.

Možda danas pišemo ćirilicom, možda imamo zastavu sa orlom i ocilima, možda pevamo "Veseli se srpski rode" umesto "Igra rokenrol cela Jugoslavija", ali šta nam to vredi ako smo izgubili slobodu da sami odlučujemo u kakvom društvu želimo da živimo, sa kim hoćemo da radimo i trgujemo, ko su nam saveznici, a ko neprijatelji?

Zar neko u Pentagonu, Berlinu, Briselu, Londonu iskreno misli da će Srbi koji su na Kosovu ratovali od 1389. do 1999. predati obraz i srce svoje državnosti i svog postojanja jer im prete povlačenjem investicija?