Александар Вучић да поједностави ствари у држави и да прекине да се игра са стањем перманентне тензије у друштву. Једноставно, модел владања са дневним шок покривалицама мора одмах да стане.

Најављени раскид с косовским митом и видовданским заветом предочен је као један од услова за дефинитивно решавање косовског питања и стварање услова за „историјски договор“ Срба и Албанаца. Залагање за разградњу овог, по неким мишљењима погубног и анахроног мита део је укупних настојања да се оствари једна од кључних идеја председника Републике Александра Вучића о неопходности промене и преобликовања свести српског народа, који и даље робује својим ирационалним историјским представама и митоманским заблудама.

Дефицит платног биланса се неће елиминисати променом девизног курса, односно девалвацијом или депресијацијом. трговински биланс ће бити позитиван односно бележиће суфицит само уколико је национални доходак већи од апсорпције.

У уторак, 17. фебруара, навршило се годину дана од сецесије Косова. Обележавање те жалосне годишњице, међутим, и само је изгледало доста жалосно. Углавном се говорило о „годишњици независности”. Али, за Србију, 17. фебруара 2008. није проглашена „независност”, већ „сецесија” Косова.

Tелекомуникационе компаније и банке водили су људи који су били либертаријански настројени и који су заиста желели да креирају системе ради избегавања политичког надзора. Десило се управо супротно: интернет мреже, финансијска инфраструктура и глобални ланци снабдевања, које су првобитно успоставиле приватне фирме, на крају су искоришћене као оружје од стране влада, посебно америчке.

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс

Tо је управо оно што је данас у Србији на делу. Из крајње социјалне демагогије у социјални дарвинизам. Из екстремног национализма у снисходљиву еврофилију. Од Жириновског и Жан Мари ле Пена, до Џона Мекејна и Тонија Блера.

Проглас Преокрет, који су иницирали ЛДП, СПО, СДУ, регионалне и мањинске странке и преко 60 представника цивилног сектора, угледних интелектуалци и појединци из јавног живота, подржали су следећи потписници.

Можда данас пишемо ћирилицом, можда имамо заставу са орлом и оцилима, можда певамо "Весели се српски роде" уместо "Игра рокенрол цела Југославија", али шта нам то вреди ако смо изгубили слободу да сами одлучујемо у каквом друштву желимо да живимо, са ким хоћемо да радимо и тргујемо, ко су нам савезници, а ко непријатељи?

Зар неко у Пентагону, Берлину, Бриселу, Лондону искрено мисли да ће Срби који су на Косову ратовали од 1389. до 1999. предати образ и срце своје државности и свог постојања јер им прете повлачењем инвестиција?