Поред економског привилеговања и политичке воље као «основе» легитимитета Статута, постоји још један аргумент против овог документа. Да ли иза овога стоји демократска већина у Војводини, али и у Србији? Не тиче се статут само грађана Војводине, већ и свих грађана Србије.

Није довољно политички уклонити Пајтића. Неопходно је уклонити читаву институционалну основу, која непрестано рађа аутономаштво и сецесионизам. Дакле, регионализовати и децентрализовати АПВ тако да од ње никада не може да се конструише некаква парадржава.

Предлогом статута предвиђено је стварање Развојне банке Војводине, што је стара етатистичка идеја Чанка и екипе. Не могу они да прихвате либерални концепт приватног банкарства, већ би се вратили у ону милу 1974. годину када је покрајинска власт држала покрајинске паре. 

Предлог Статута АПВ, не само што није у складу са Уставом и законима које регулишу питања националног и територијалног уређења и међународних односа земље, већ није у складу ни са највишим правним нормама земље које регулишу питање наплате и расподеле пореза.

Али, ако већ Војвођани нису „кадри“ да буду „довољно аутономни“ против Јужног тока, могу ли Поморавци, Шумадинци и Нишлије бити „политички подобнији“ за аутономију?

СНС је тренутно храст пресађен у саксију. Бујна крошња и снажно стабло, али ишчупани из корена и са прекинутом везом са извором из којег су црпели енергију и снагу.

Ивица Дачић изгледа да је, у последњи час, то схватио. Он је политички "прикочио". Тиме је вероватно спасао своју странку од изборног и историјског слома. Има једна странка од које једино зависи хоће ли статут, у овом отровном облику, проћи у српској скупштини. 

Проблем је у томе што је нови Статут извучен из ормара тек након последњих избора. О њему није било ни речи током предизборне кампање. Главне теме те кампање су биле „евро-интеграције“ и спречавање повратка на власт „мрачних снага из 1990-их“.

"Модернизација и децентрализација Србије", какву су прегли да изврше Пајтић и остали реформатори, за Цркву можда пре изгледа као рушење и упропаштавање онога што су поколења наших предака с муком стварала, него као реформа која поправља постојеће.

Председник Тадић нема ни приближно тако јаку позицију у својој странци како то широј јавности изгледа. Ако он допусти изгласавање Статута Војводине, очигледно антидржавног, антиуставног и антинационалног акта, показаће да заправо не контролише ситуацију.