среда, 06. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Када ће Запад одговорити на предлоге Медведева?
Савремени свет

Када ће Запад одговорити на предлоге Медведева?

PDF Штампа Ел. пошта
Андреј Федјашин   
петак, 13. јун 2008.

МОСКВА. - Боравећи у Берлину, Дмитриј Медведев је Западу дао толико предлога, да би било веома неуљудно одбити их. Биће занимљиво видети колико ће их дуго Запад разматрати и које ће од њих прихватити.

Укратко, Медведев је предложио паузу по питањима Косова, проширења НАТО (само још један корак ка Истоку и односи са Русијом биће једном заувек покварени), и постављања елемената новог америчког ракетног штита у Европи. Он је рекао да руске погледе не треба прилагођавати западним позицијама, да УН и ОЕБС не треба мењати за неке друге форуме, и предложио универзално обавезујући међународни безбедносни уговор, заснован на матрици Хелсинки-2 споразума.

Његови предлози неће бити прихваћени у пакету, а није вероватно ни да ће Запад дати брз одговор. Штавише, многи Европљани су хендикепирани ограниченим разумевањем недавне промене власти у Русији. Они не могу да схвате да је Медведев наследник Владимира Путина, а не његов супарник.

Било је извесно да ће прво путовање новог руског председника на Запад изазвати коментаре, и није се могло избећи поређење Медведева са његовим претходником. То је сасвим природно. Али, ова поређења су прављена у контексту Путиновог говора у Минхену 10. фебруара, у којем је изнео руска незадовољства. Тај говор је поприлично уплашио Запад.

Стога се очекивало да ће Медведев, уочи његове прве посете Берлину, показати обновљени ''либерализам'', ''уздржаност'', и ''нежност'' – све одлике које је Путин изгубио до времена када је одржао свој говор у Минхену (ово су све изрази из британских, немачких и америчких новина). Тешко је рећи одакле је Запад добио тако ''поверљиве информације'', не само о садржају Медведевљевог говора већ и о његовом тону.

Нити је Запад био добро обавештен. Говорећи испред скоро 700 немачких пословних људи, политичара и јавних личности, Медведев је детаљно изнео исте оне идеје које је Путин тако емотивно огласио у Минхену. Штавише, тешко је пронаћи било какве разлике између та два говора. У Минхену, Путин је рекао да се ''употреба силе може сматрати легитимном само уз претходну одлуку Уједињених Нација, и да ове последње не треба мењати ни НАТО-ом ни Европском Унијом (ЕУ)''. У Берлину, Медведев је говорио о ''покушајима да се оправда постојање НАТО кроз 'глобализацију' његове мисије, што нарушава прерогативе Савета безбедности УН, и упућивање позива новим члановима''.

Додатно, Путин је рекао да је ''ширење НАТО озбиљна провокација, која смањује ниво међусобног поверења. Имамо право да јасно поставимо питање – против кога је ово ширење усмерено?'' Ово звучи далеко либералније од Медведевљевог упозорења да ће, ако се НАТО буде проширио и корак даље, ''односи са Русијом бити једном заувек покварени'', и да ће ''цена тога бити висока''.

Путин је рекао да Русија има ''привилегију вођења независне спољне политике''. Медведев је подсетио да ''наше приступе не треба прилагођавати западним позицијама'', и да ''тражимо истински равноправне односе и ништа више од тога''.

Стиче се утисак да, мада многи схватају да је ера ''Јељцинове мекоће'' прошла једном заувек, они то не могу – или неће – да схвате. Они покушавају да подвргну Русију некој врсти прегледа, како би утврдили с ким ће склопити пријатељство а коме ће се супротстављати.

Чини се да ти људи сматрају да изрека Винстона Черчила, да Британија нема ни пријатеље ни непријатеље већ само интересе, не треба да важи за било кога другог осим за Британију, Сједињене Државе, Француску, Немачку, Италију, Аустралију или Канаду. Заборављају да ни једна земља не држи монопол на прагматизам.

Пословни део скупа протекао је беспрекорно. После свега, Немачка и Русија имају посебне односе који сежу уназад до Петра Великог. Већ вековима ове земље имају неписани договор по којем Немачка помаже Русију технологијом у замену за приступ њеним минералним богатствима. Тај однос никад није био јачи него данас. Немачка је највећи европски потрошаћ руске енергије, док је Русија одувек њен најпоузданији снабдевач. Данас нафта и гас чине 70% руског извоза у Немачку. Метали и легуре чине додатних 15%, након чега следи дрво. Деведесет посто немачког извоза у Русију чине машине и опрема, метални производи, хемикалије и електрична опрема.

Упитан од стране једне немачке новине који би савет дао госпођи Меркел током разговора са Медведевим, Андреас Шокенхоф, немачки амбасадор за питања немачко-руских односа, одговорио је да би предложио упућивање позива руском председнику да присуствује годишњој безбедносној конференцији у Минхену, која се традиционално одржава у фебруару.

То је добра идеја. Медведев је добио прилику да каже своје. Можда ће му у Минхену Европљани дати свој одговор.

http://en.rian.ru/analysis/20080606/109420954.html

РИА Новости (Русија), 06.06.2008.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер