У протеклој деценији прљави новац је преплавио Србију уз прећутну дозволу државе, која је лошим законодавством омогућила његов улазак у легалне токове. Србија се нашла у опасности да постане тзв. „заробљена држава“, у којој криминал подрива и контролише институције.

Било би интересантно повући паралелу са недавно одржаним парламентарним изборима у Ираку где је поткупљивање гласача постало пракса. Поставља се питање колико смо ми близу нашем облику „иракократије“.

Оснивачи „Друге Србије“ били су углавном угледни универзитетски професори, пристојни и сталожени људи. Данас, неки од њених најистакнутијих представника просто се такмиче у вулгарностима, увредама и сексуално-вербалном егзибиционизму.

Помоћ која стиже у Африку иде или владајућим елитама или њиховим послушницима, или у неким случајевима, у запањујуће малим количинама, стиже до оних којима је намењена.

Ангажовање срспске дипломатије у троуглу са БиХ и Турском, која је, зна се, међу првима признала независност Косова, постаје све израженије, чак дотле да се изјава о давању агремана новом амбасадору БиХ саопштава у Анкари.

Пошто је морална уцена грађана Србије – да је резолуција једини начин да сперу љагу геноцида почињеног у њихово име – главни ако не једини аргумент њених предлагача, понављање основних чињеница у вези са Сребреницом увек је добродошло.

Можда суђење шесторки анархиста, у ситуацији када у Србији поново дивља криминал, и јесте излив политичке репресије и знак страха режима од било каквих социјалних немира, па макар их водио и Ратибор Тривунац.

„Принудна управа“ над Буњевцима наступила је у јеку вербалних напада хрватских националиста у Војводини на оне који не деле осећај припадности хрватском народу. У најосетљивије време буњевачким националним установама одузета је самосталност.

Нисмо убеђени да ће Владимир Вукчевић имати кичму да се одупре искушењу да у случају Ејупа Ганића прихвати некакав компромис. Зато га морамо без престанка држати на оку и у пуној мери контролисати његов рад.

Горан Милетић занимљив је првенствено по томе колико му је стало да служи држави о којој,никада није рекао/написао ниједну лепу реч. Сметала су му и вековна обележја Срба, па и она која наша нација дели са стотинама других народа, као што је хришћанство.