Okrivljujući evropske zvaničnike, ne opravdavam način na koji su se ponašale uzastopne grčke vlade. Nesumnjivo je da se političko vođstvo te zemlje ponašalo dvolično, da je iskrivljavalo statistike i da nije činilo napore da se ponaša shodno pravilima.

U istoriji Nobelovog komiteta se nikada nije dogodilo da tri godine za redom Nobelovu nagradu za mir dobiju ličnosti, koje su i same aktivno učestvovale u podstrekivanju ratova i sukoba svojim verbalnim izjavama, kao i direktnim slanjem vojnika u ratom zahvaćena područja.

Britanski autor Dejvid Kronin ističe da je osnovna Solanina crta odsustvo principijelnosti. To je čovek koji jedno govori, a drugo radi. Solana je “jedan ratni huškač” i neprincipijelan čovek. Mesecima je bio protiv invazije na Irak a onda je, suprotno većini članica EU, podržao američku invaziju.

Švajcarska će doživeti brodolom svog izvoza u muslimanski, arapski svet i masovno povlačenje novčanih uloga muslimana u njenim bankama. Mislim da Evropu očekuju ozbiljni konflikti, jer u vreme ekonomske krize, desnica traži žrtvenog jarca i sada ga je našla u muslimanima, zaključuje Zigler.

Neumerena pohlepa postala je ujedno i simbol i objašnjenje društvene krize. Ideja o nedostatku uzdržavanja i kontrole postala je i objašnjenje za društvo koje gubi kontrolu. Problem je u tome što je ovo objašnjenje suviše delimično i suviše moralističko.

U Britaniji zaseda komisija koja za cilj navodno ima ispitivanje činjenica i okolnosti koje su vezane za britansko učešće u samo još jednom u nizu iz regionalnih ratova. Koliko je zasedanje ove komisije farsa, pokazuje i činjenica da je članove same komisije birala britanska vlada.

Pana i njegova porodica su u zoru 3. decembra 1984. doživeli jednu od najvećih katastrofa u istoriji sveta. U Bopalu, u centru Indije, i sasvim blizu njegove kuće, 42 tone jednog od najotrovnijih hemijskih sastava, izocijanit metil (MIC), izašlo je u formi gasa iz Union Carbide, američke fabrike pesticida.

Danas je evropskije biti oprezan prema globalnim promenama koje praktično bez ikakvog otpora obuzimaju samu Evropsku uniju i podržati sve one snage koje na kontinentu nastoje da trgnu svoje narode iz potrošačkog dremeža kako bi se oni još jednom upustili u borbu za demokratiju.

Ono što je došlo posle obaranja Sadama je bilo mnogo gore nego što smo mogli da predvidimo. Trebalo bismo da imamo u vidu da su informacije koje smo dobijali bile pogrešne. Sada, ako me pitate da li bih opet uradio sve moguće da se obori Sadam, odgovor je - da.

Elita EU je izuzetno osetljiva na bilo kakvu kritiku. Ta preterana osetljivost svedoči o nesigurnosti i onih koji je predvode. U takvoj anti-demokratskoj atmosferi, EU će uništiti Evropu. Lisabonski ugovor je poraz demokratije u EU.