Srbija bi preko Vas i Skupštine Srbije, dobrovoljno dopustila da međunarodna komisija zvanično utvrdi, da li nacionalne institucije, mediji i elita uzrokovali i odgovorni za raspad SFRJ, ratove i genocid.

Za tursku vladajuću Partiju pravde i razvoja se kaže da zemlju socijalno i politički usmerava prema autoritarnim režimima Bliskog istoka. U stvarnosti, ona je možda najbolji branilac evropskih vrednosti kojeg Turska danas ima.

Sa vašingtonske tačke gledišta, ponašanje Turske kao saveznika, prema iračkoj politici, nije bilo za poštovanje. Sa Ankarine tačke gledišta, politika SAD prema Iraku je trapava i potkopava turske interese.

Toma je otišao, a umesto njega je dojahao karijerni diplomata, sa manjkom frizure i viškom arogancije u diplomatskom opštenju. I tako, Filip Riker, novi zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD nastavlja dobro utabanom stazom ponižavanja Srba i Srbije.

Od početka taj projekat bio je minsko polje kako za vlast tako i za opoziciju. Ako se izvede do kraja, biće adut demokratama u direktnom okršaju za mesto gradonačelnika (Đilas–Vučić). Ako pak propadne ili iza sebe ostavi kompromitujuće tragove, biće paradigma svega što se dešava.

Kao retko kada u istoriji, sve karte su u našim rukama i sve zavisi od toga da li ćemo mi Srbi izgraditi u narednih 10 godina respektabilnu državu ili nećemo. Ovde ću samo ukazati na neke poteze koje je ili trebalo povući ili ih treba povući u kratkom roku.

Neće SAD ponovo da upada u „nepriliku“ pa da im Srbi hapse šefa CIA za Balkan, kao onda 2002. godine kada je uhapšen DŽon Dejvid Nejbor, već sada daju politička ovlašćenja prekaljenim špijunima, koji ovoga puta rade javno i kroz medije plasiraju ono što se ranije šifrovano dostavljalo i krilo.

Priznanje da se nestabilnost vratila u region je posebno gorka pilula za Abramovica kao zagovornika SAD-NATO intervencije u Jugoslaviji. Samo najveći optimisti ili najtuplji analitičari mogu  poricati dokaze o propasti planova Zapada.

Predstavnici vlasti su govorili o tome da moraju da se povuku crvene linije ispod kojih Srbija ne može da ide, ali zaboravljaju da je njihov državni i politički zadatak da ih oni kao nosioci državnih funkcija i ovlašćenja jasno povuku i da ih se dosledno pridržavaju.