Među politikolozima u Rusiji sve je rasprostranjenije gledište da SAD u ključnim za nju regionima sveta  realizuju strategiju „dirigovanog haosa“. Na Bliskom istoku krajnji rezultat može biti razaranje nacionalnih država i stvaranje Islamskog kalifata.

Ekonomska kriza dodala još jednu opaku stranu Evropinoj krizi srednjeg doba. Unija je kao sredovečni čovek čija su sanjarenja prekinuta neprijatnim saznanjem da nije dovoljno uštedeo za stare dane i da će morati da jede hranu za mačke i pse.

Bilo kako bilo, dok god ne postoji „idealna“ opcija, mi kao građani moramo biti svesni da smo jednostavno prinuđeni da biramo između postojećih alternativa, kakve god da su, te da nemamo prava da „zabadamo glavu u pesak“ zbog takvog stanja u kome smo se našli.

Nemoćan da slovesno opovrgne da je borba za opstanak države nužna i obavezna za svakoga, Brisograd pribegava stvaranju konfuzije u javnom mnjenju. Veoma ljut na Srbe sa Kosova, jer ga udaljavaju od Brisela, Brisograd ih čak briše iz brojnog stanja.

Rezerve su procenjene na oko 830 milijardi evra, a možda i više. Hamid Karzai je prošlog meseca boravio u Vašingtonu gde je svojim sagovornicima predočio da podzemno bogatstvo njegove zemlje vredi možda čak i tri biliona dolara.

Jasna je i pozicija Moskve po pitanju ulaska Srbije u NATO. Predsednik Odbora za spoljne poslove Državne dume Konstantin Kosačov upozorio je da zbližavanje Beograda sa NATO može da pokvari odnose Srbije i Rusije.

Američki narod je izgubljen u zemlji čuda. Oni pojma nemaju da su njihove građanske slobode ukinute. Tek postepeno stiču svest da je njihova ekonomska budućnost ugrožena. Oni ništa ne znaju o katastrofama koje su svojim neznanjem i nečoveštvom sručili na sebe i na čitav svet.

Nikako ne bi smo smeli da odbacimo pretpostavku da je ova tragedija zapravo predstavljala planirani test “novih pesticida”. Sve ove neverovatne koincidencije upravo upućuju na jedan takav zaključak.

Biopolitičke prakse su ostavile trag kroz delovanja kvazipolitičkih zapadnih elita, ali i kvazinaučnih elita, kao i kroz mnoštvo kriptokulturnih – ali i kriptodemokratskih – praksi, zbog čega se danas i sam pojam demokratije shvata kao sumnjiva stvar.

Ne možemo, dakle, da ne postavimo pitanje, da li je ovo početak kraja EU, konstrukcije koja je započeta pre pedeset godina na temeljima vekovne utopije, a koja sada dokazuje da je nesposobna da ispuni svoja obećanja.