"Kosovo je Srbija" jedan je od ključnih slogana u svakoj političkoj izjavi u Beogradu kao i na susretima srpske dijaspore širom sveta. Istorijski srpsko, etnički albansko, ekonomski evropska periferija. Ipak, geopolitički, Kosovo je američko.

Kada je sajt Vikiliks pre nekoliko nedelja objavio hrpu od stotinak hiljada ratnih avganistanskih dokumenata, u Americi je počela da se širi javna sumnja u lojalnost Pakistana, za koji se u jednom listu kaže da ostaje preokupiran istorijskim neprijateljstvom prema Indiji.

Ne treba isključiti korekcije u velikom socijalnom eksperimentu koji živimo, ka ublažavanju oštre kompetetivnosti u svim društvenim sferama. Ipak,prerano je pretpostaviti da bi se Nemačka (ponovo) mogla povesti za socijalizmom kako to priželjkuju domaći (i svetski) levičari.

Ovaj slučaj je još jedan klasični primer državne panike u kome su incident i reakcija na njega potpuno disproporcionalni. Kada je prošlog aprila počelo izlivanje nafte, Obama je proglasio katastrofu,a sada, odjednom i priča: “imamo sve to pod kontrolom“.

Ako ratovi ne budu odmah zaustavljeni i izmešteni poslovi ne budu vraćeni u zemlju, SAD će završiti u istorijskoj kanti za smeće. SAD i 300 miliona Amerikanaca ne mogu se povratiti na noge ukoliko neokonzervativci ne budu poraženi.

Ako se deluje pametno, iz položaja male i neprimetne nacije može se izvući ozbiljna korist. Na primer, može se na mufte osloboditi ispunjavanja neprijatnih sveevropskih obaveza. Slovacima je taj nevini nestašluk oprošten.

Da li bi napad na Iran pokrenuo širi rat na Bliskom istoku? Liban je već bure baruta. A ako mislite da je svetska ekonomija sada u vrlo lošem stanju, sačekajte samo da zatvore Hormuski tesnac i da cena nafte skoči na 500 dolara po barelu.

Nova čvršća saradnja između dve najveće slovenske države biće najveći gubitak za Sjedinjene Države koje će morati da se zadovolje kompromisom kada je u pitanju saradnja sa Rusijom na daleko ravnopravnijoj poziciji.

Sada, kada je mnogo toga dozvoljeno, kojim logičkim principom možemo da zabranimo još jedno „pravo na razliku“ („pravo na razliku“ je inače logički slabo definisana kategorija), u ovom slučaju, poligamni brak? Teško je i zamisliti šta bi jedan ovakav problem mogao da predstavlja na Balkanu.