Коштуница је такође веровао да ће изручењем челних људи Милошевићевог режима стећи поверење међународне заједнице и да ће Србија бити награђена високим степеном интеграције у Европску унију и компромисним решењем косметског питања.

Затворене седнице главних одбора су јасан знак да странке и даље покушавају да форсирањем страначког монолитизма сузбију отворено и неспутано изражавање плурализма мишљења који живо пулсира у свакој организацији, а у исто време затвара се могућност за артикулацију различитих идеја.

Чињеница је, међутим, да са захуктавањем економске кризе у еврозони, утицај и улога Немачке у ЕУ добија све више на значају и то не само у сфери економије. То је донекле и разумљиво, с обзиром на њену економску снагу.

Oдлука Савета ЕУ (9. децембра) за грађане не значи ништа, за странке много. Статус кандидата је за Србију битан минимално до нимало. У Србији опада подршка ЕУ зато што ЕУ данас, уздрмана унутрашњом кризом, није она од пре неколико година.

У свим догађањима повезаним са нафтом одражава се историја савременог света, преплићу се геополитичке намере и стратешки интереси, конфликти и интриге, економски циљеви и комерцијалне користи.

Тврдити да су Талибани победили Запад значи схватити ствари сасвим наопако. Оно што је у великој мери одржало Талибане, јесте дефетизам НАТО снага. Талибанске вође „искористиле су „дефетистичке“ коментаре запада како би извојевале пропагандну победу“.

Најгори сценарио би могао бити уколико “богати рањени лав” оде у крајност и покуша да силом, можда и војном, крене у заштиту и опоравак свог “оронулог царства моћи”. Економска криза из тридесетих година прошлог века, због неслоге управо најмоћнијих, практично је окончана тек Другим светским ратом.

Када год сам у Србији од 2000. године до данас говорила о реалном анти-НАТО расположењу, пре свега у Француској, али и у читавој Европи, наши медији су то слушали са неверицом.

Криза у Тајланду је далеко од разрешења тако да можемо претпоставити да је тренутно само наступило затишје и да ће време показати када ће сукоб између ‘црвених’ и ‘жутих’ поново ескалирати.

Немци не желе да напусте и изгубе европски концепт. Истовремено – они покушавају да га тако редефинишу да буде повољнији по њих. Са тачке гледишта Немачке, увођење Русије у те односе помогло би да се то оствари.