Мање обавештени преступници помисле да ће заиста бити кажњени, или журе да се врате на функцију, или не могу да одоле формираној психичкој зависности од лоповлука и привилегија (или једноставно моћи) и изгубе стрпљење.

Срби су се са референдумом, а и са другим демократским тековинама, поново сусрели тек по укидању једнопартијског система и увођења плурализма и стварања претполитичког друштва у бившој Југославији.

Каже наш народ: „Само празна канта звечи“. То значи да они који се највише бусају у војвођанске груди и који су до сада успели да остваре завидну каријеру у професији војвођанин, у ствари највише лажу и најмање им је стало до Војводине.

Инострани фактор још није свео „завршни рачун“ са Србијом. Има још тога због чега Србију треба „притискати“ и батину, са истањеном шаргарепом, држати високо уздигнуто.

Многима, нажалост, живот и околности нису дале прилику да следећи своју савест и сами будемо међу Вашим јатацима, али зато, подржавајући Вас, Генерале, подржавамо и све Ваше јатаке.

Догађаји који су обележили 2011. годину: 1.Одбијање српске кандидатуре за ЕУ 2.Хапшење и изручење Ратка Младића 3.Српске барикаде на северу Космета 4.Неуспешна продаја Телекома 5.Забрана одржавања геј параде у Београду

Мало је вероватно да би демократе могле да преживе евентуалну промену спољнополитичке оријентације и напуштање евроатлантског упоришта. Владујућа коалиција није имала одважности да спроведе ни неке нужне привредно економске реформе, а како ли би се тек дрзнула да повлачи одлучне спољнополитичке потезе.

Кад су Руси престали бити задовољавајуће страшило, нашло се „мањих битанги“ (Садам Хусеин), „бандитских држава“ и „злих народа“ (Ирак, Северна Кореја, Срби), а онда је оглашен магловити и никад ни приближно јасно димензионисани „рат против тероризма“...

Штавише, сами економисти и академици често су у рукама приватних интересних група. Корпорације су откриле да новцем могу купити професоре, академска одељења и тинк-танкове, као и новинаре.