Сваки режим у било којој арапској држави налазиће се под притиском својих маса. Биће потребно да се негде усмери револуционарни занос да га не поцепа наредна кланица.

 Сада се налазим под ударима највеће војне силе, а мој мали афрички син Обама жели да ме убије, да нашој земљи одузме слободу, да одузме наше бесплатне станове, бесплатно лечење, бесплатно образовање,  и замени их са пљачком у aАмеричком стилу званом „капитализам“

Дешавања око Либије само понављају историјски развој ситуације видљив и у случајевима Ирака и Србије/СР Југославије. Све три земље прошле су исте фазе односа према Западу, од првобитне затегнутости и сукоба до директног рата који је на крају одлучио о њиховој судбини.

Огорченост грађана у Новом Саду јесте последица Пајтићевско-кумовско-уградитељског располагања средствима из Фонда за капитална улагања АПВ, и сличних појава, које у озбиљним државама за последицу имају кривични прогон и временске казне затвора.

Лојд Вебер је схватио да је национална част у питању, те да је земљи потребан квалитетан људски материјал спреман да на подијуму остави крв, сузе и зној. Са чувеним пропагандним слоганом из Првог светског рата „Потребан си својој земљи!“ позвао је британске музичаре да „погину“ на сцени за своју домовину.

Реформе су наметане са циљем на да омогуће добру владавину и развој институција система. Али западни донатори су користили НВО да заобиђу и маргинализују исте те инститиције, обично под изговором да су корумпиране или недемократске.

Мала, ружна тајна међународног ангажмана на Балкану јесте да он у многим аспектима није био вођен ни либералним интернационализмом, ни вилсоновским идеализмом, ни принципима Џеферсонове демократије, већ много малигнијом филозофијом - лењинистичким волунтаризмом

Криза. Чаробна реч нашег времена. Дошла је ниоткуда, пореметила вртоглаве кривуље раста и саплела „господу са брда“ на корак од обећаваног и мукотрпно грађеног „бољег сутра“. И стога се алпски форум одвија у донекле туробној атмосфери.

Увјерен сам да многе ствари Обама није желио тако да се одвијају, међутим јасно је да он као врховни лидер није одлучивао о виталним стварима своје спољне политике. Главне конце цијеле приче повлачили су као и увијек Пентагон и Стејт департмент.

Америчка тежња ка светској хегемонији води свет према Трећем светском рату. Цезар Обама је увукао САД у рат са Либијом, а да чак није ни тражио одобрење Конгреса. Растућа охолост Вашингтона може довести до фаталне грешке.