Traže demokratski razvoj, slobodu odlučivanja, otvorene granice. A sami nameću rešenja, ograničavaju demokratske tekovine, osporavaju pravo na samostalno odlučivanje. Slatkorečivi su kada nude Evropu bez viza, a tvrdokorni u postavljanju raznovrsnih uslova.

Nesposobnost Privremenog Nacionalnog Saveta (NTC) da pruži bezbednost oblastima pod kontrolom pobunjenika, izazvala je kod nekih lokalnih stanovnika nostalgiju za Gadafijem i stabilnošću koji je pružao njegov strogi režim.

Neredi koju su četiri dana potresali Britaniju će svakako uticati na sledeće izbore i budućnost zemlje ali, kakva god ona bila, jedno je sigurno - vreme karnevala je završeno, a na horizontu se pomalja Levijatan. Tomas Hobs je izgleda najbolje razumeo svoje sunarodnike.

Posebno je degutantno na koji način Žarković trijumfalistički citira delove teksta advokata Branka Pavlovića koji je, navodno, slavodobitno izašao iz Miškovićeve kancelarije kada je za male akcionare Ce Marketa obezbedio duplu cenu nego što je nudio Merkator.

Prethodne generacije su umele same da idu u školu, čuvaju mlađu braću i sestre, ali ne i ova – njoj je rečeno da je to isuviše opasno. Uvek su pod budnim okom odraslih, negde gde ne može niko da ih ukrade, istuče ili uvredi. Možda se zato smrtno dosađuju, pate od debljine ili depresije, ali, to je, ipak, za njihovo dobro.

S druge strane, moram i da se upitam – a šta ako ovo sve i nisu naše pobede, kao što nas ubeđuju? Šta ćemo ako su Amerikanci promenili nastup, ali ne i karakter i politiku. Ukoliko je to slučaj, čime smo onda zaslužili Bajdenovu i Hilarinu „blagonaklonost“?!

Bilo bi lepo da nas država obavesti koliko je narkomana posle boravka u ovim ustanovama izlečeno. Bilo bi lepo, zatim, broj izlečenih koje je država izlečila putem svojih organa i metoda uporediti sa brojem izlečenih u Crnoj reci. Postoji li takva evidencija?

Savremena Engleska predstavlja dom za brojne narode koji nisu uspeli da nađu obećani život u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pitanje je da li će neredi zahvatiti i gradove na severu Engleske, koji su tradicionalno orijentisani ka radničkoj klasi.

Možemo npr. od njih čuti: Koštunica je „svetlo na kraju tunela“. Ali, nismo li u tunelu velikim delom zahvaljujući njemu? Takođe se priča: Koštunica je „mudar“, Koštunica je „u pravu“ i tome slično. Ali mudar čovek je u pravu unapred, a ne unazad.

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.