Посебно плаши оно што је Ђилас наговестио при крају текста, то јест да су „ово само смернице“ и да је „неопходно донети стотине мера које би пратиле овакав развојни концепт“. Коме досада није било јасно какав концепт предлаже Драган Ђилас, сада се у то може лако уверити. У две речи – државно администрирање. 

Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат.

Од почетка године, кинески економски субјекти су ликвидирали рекордну количину америчких државних обвезница, у износу од (најмање) 53 милијарде долара.

Кад год помислимо да су амерички званичници достигли максимум у улози окупационих управника у Србији, коју су сами себи ексклузивно доделили, увек нас изненаде тако што превазиђу сами себе.

И имам утисак да би распрострањена сумња да он лично има неке везе са овим московским фијаском Вучића могла коштати више него све опозиционе оптужбе за „диктатуру“, „аутократију“ и да је „издао Косово“ заједно.

Та њихова „храброст“, наравно, друго је име за капитулацију. Капитулирали су у Бриселу и издали 60.000 севернокосовских Срба. Капитулирали су пред ММФ-ом и издали сиромашне, као и оне средњестојеће. Капитулирали су пред Хрватима за цигарете, капитулирали су пред Монсантом за ГМО... 

Протести су већ јасно политички артикулисани, јер то јесу и политички протести, а садржани су у израженом захтеву да се у Народној Скупштини донесе Закон о забрани ископавања литијума и бора у Србији

 Али, прави разлог је што Алкесандар Вучић, да би остао на власти, мора да испуни све налоге које добија са Запада. Три су најзначајнија: признавање независности Косова, увођење санкција Русији и ликвидација политичке аутономије Републике Српске

Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ! 

 Да резимирам, разлоге кризе у ''Агрокору'' можемо тражити у агресивном расту компаније кроз оптисивање дугова и у расту који је заснован на задуживању како би се створио привид добрих финансијских извештаја због поверења инвеститора и кредитора.