Изгледа да је она тачка с почетка 2022. године заправо била само запета, да су масовне шетње Газелом и вишемесечни протести широм земље заборављени

У периоду велике политичке поларизације, неповерења у институције, скоро свакодневних масовних убистава на јавним местима, овакви филмови наилазе на плодно тле, не само код политичких екстремиста већ и код оних који напросто не препознају америчко друштво па и културу јер више не личе оно што је пре било

Зашто економисти не верују да на сваки уложени евро буџетских субвенција инвеститорима држава кроз порезе и доприносе добија шест евра? Ако је то тачно, зашто Министарство привреде одбија да достави јавности анализу која ту тврдњу поткрепљује?

План финског дипломате и специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија из 2007. године предвидео је Косово као мултиетничко друштво, а вршење власти заснивало би се на једнакости свих грађана.Према том плану била је предвиђена широка аутономија за српске општине уз пуну власт Приштине.

Бањалука је посредством свог јавног сервиса, уочи почетка заседања поменутог конгреса ујгурских екстремиста у Сарајеву, мудро објавила интервју са отправником послова кинеске амбасаде који је скуп у Сарајеву, с правом, назвао антикинеским

Све ово заличило је на игру мачке и миша. Миш, у овом игроказу метафорички опозиција, је као добио нешто на кашикицу – „забрану изборног туризма“, а заправо је добио једно велико ништа

И ту је сада гвинт. Наиме, СНС сада или мора признати да су за свега неколико месеци изгубили више од двадесет процената и неколико хиљада гласова – или, пак, рећи да ти јунски „избори“ (хмм) баш и нису били неки прави избори и не могу се узимати као неки нарочити и поуздани репер

У Србији и још неким земљама сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала, уз сумњиве нето ефекте по Србију, јер плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи

Можеш ти Србији средњи прст, али можемо и ми теби: “Псссст!”

На измаку лета 1992. деловало је да нема светлости на крају вишеградског тунела. Тих дана, муслимански борци напали су снаге Војске Републике Српске, а онда сатерали групу српских војника у тунел Бродар, дуг непуних сто метара, који се налази на путу Вишеград-Рудо. За опкољене војнике настао је пакао: наредних девет дана били су свакодневно нападани, оставши у међувремену без радио-везе, али и без хлеба и воде.