Аритметичка средина, коју обично називамо просечном платом, била би приближно 50.371 динар. Међутим, медијана би била 20.000 динара. Дакле, 50 % запослених у овом предузећу има приходе испод 20.000 динара

Термин ''две Америке'' ушао је у ширу употребу 2004. године, нешто раније него што је почела наша прича о ''две Србије''. Сенатор и председники кандидат Џон Едвардс је тада говорио о Америци оних који имају и оних који немају, о онима који имају најбоље здравстевно осигурање и онима који га уопште немају

ДСС је на основу споразума који се тицао неколико принципа подржала у другом кругу кандидата Томислава Николића, који је захваљујући тој недвосмисленој и правовременој подршци и победио. Време је показало да је тај потез ДСС био исправан

Србија више нема времена за губљење. Промене су нам неопходне као што је неопходно да одмах почнемо са применом овог програма. Ми верујемо у Србију, нашу економију и наше људе.

У последње време, након потписаног споразума у Вашингтону, у Србији су се поново појавила мишљења како су нам САД пријатељски наклоњене, и како смо по нечему културолошки блиски. САД су велика и моћна држава, и сви воле да траже сличности са победником

Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici. 

Ако погледамо резултате који су постигнути до избијањa светске економске кризе, лако ћемо закључити да се у погрешној економској политици крију фундаментални узроци колапса српске привреде, а светска економска криза их је само показала у јаснијем светлу.

Доба европске хегемоније у светском капиталистичком систему одавно је прошло. Економски успон Далеког истока довео је до радикалних промена у односима снага. Иако моћ САД опада оне су и даље светска супер сила. Европска унија у тој новој ситуацији  због своје привредне склеротичности и политичке подељености лако може постати периферија на Евроазијском континенту

Мора му се, и мртвом, честитати на бескомпромисности и досљедности са којима је тај Србисимус мрзио Бошњаке, Албанце, Хрвате, Црногорце и Европу искључиво зато да би тиме према свом народу показао љубав каква никад ни у једном србском срцу није планула од Косова наовамо...

Кључни мотив за обједињавање данашње опозиције у Србији може бити само њена тежња да се постојећи једнопартијски систем на чијем челу је “особа над особама” преиначи, у што краћем року, у адекватан либерално-демократски систем чије ће срце бити правна држава која не почива ни на једном идеолошком погледу на свет