„U Srbiji, dvehiljaditih godina pod Vučićem, imali su korupciju, nepotizam, medijski mrak, devastirano sudstvo, ali su proizveli Vulina, Vesića, Branbićku, bogat rijaliti program, Beograd na vodi i gondolu sa tri kabla. ....“. Da li bi ovako zvučala replika iz filma kada bi se u filmu „Treći čovek“ spomenula Srbija pod Vučićem umesto Italija pod Lukrecijom Bordžijom?

Najveći hendikep u politici suverenog duga imaju pojedine zemlje Evropske monetarne unije zbog „nepotpunosti“ same EMU. Ta nepotpunost monetarne unije dovodi ih u položaj koji imaju zemlje u razvoju koje ne mogu da se zadužuju u sopstvenoj valuti.

U godinama teških unutrašnjih političkih lomova, socijalnih tenzija i društvenih previranja, ruski nuklearni potencijal je održao na površini međunarodnu poziciju i status Rusije kao velike sile

Najzad, šta mislite — da li je ijedan pojedinačni sveštenik Rimokatoličke crkve ubedio više ljudi da doniraju novac za sirotinju, ili za stradale u nesreći, nego što je to učinila jedna katedrala Notr Dam?

Interesantno je da mnogi obrazovani ljudi, u punoj meri uviđaju problem, ali rezignirano konstatuju da je, s jedne strane, nakaradni termin „javno zdravlje“ već ozvaničen, a da u društvu u kome su moguće razne „Luke Beograd“, ni za kakav angažman nema nade.

Pogledajte samo kako je Koštunica neslavno okončao svoj drugi premijerski mandat. Ivici Dačiću se mora priznati da je do sada savršeno i uz minimalne žrtve po sebe i stranku vodio ovu postizbornu igru. Ali ovo nije stvar pameti i lukavstva koji mu očigledno ne manjkaju.

Posle ovih izbora ovo je Ibi opozicija. Ovo je opozicija kojoj izgleda ne valja narod. Ovo je opozicija koja ne želi da menja ni Vučića, ni sebe, već želi da promeni narod. Narod je potkupljiv, nepismen, sklon autoritarnom načinu upravljanja, glup, primitivan, neprosvećen

Mi smo krivi jer smo u prošlosti imali neodgovorne političare koji su dopustili da Hrvatska u Srbiji ima sve, a da Srbija u Hrvatskoj nema ništa. Vreme je da to promenimo.

Teško je to prihvatiti, ali mi smo upravo svedoci ozbiljnog zaokreta civilizacije, svet se preobrazio, a centar ekonomske teže napustio je zapadnu sferu i uputio se ka azijskom kontinentu. Kina – nova sila na svetskoj sceni, poseduje nekoliko aduta koje može da upotrebi za podsticanje rasta.

Da bi se demokratska kriza stavila pod kontrolu, više nije dovoljno eliminisati ekonomske nejednakosti – važno je otkriti zašto su plemenske, nacionalističke, religiozno ulepšane teorije superiornosti i zavere uspele da zauzmu mesto racionalnog, sekularnog, naučnog pogleda na svet