недеља, 26. март 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Редовни бројеви

Број 1-4/2006, Тема: Моћ

PDF Штампа Ел. пошта

 

Садржај

Резимеи

Contents

Abstracts

САДРЖАЈ


Уводник ......... ....................... ....................... ....................... 3

ТЕМА БРОЈА: Моћ

Слободан Антонић

Три лица моћи ................ ....................... ....................... ....................... 7

Роберт Дал

Моћ .......... ............................... ............................... ............................... 35

Питер Бакрак, Мортон С. Барац

Два лица моћи ................ ....................... ....................... ....................... 57

Стивен Лукс

Моћ: једно радикално схватање .......... ....................... ....................... ....................... 69

Бертранд Расел

Облици моћи ................ ....................... ....................... ....................... 111

Вукашин Павловић

Класична политичка мисао о моћи ................ ....................... ....................... ....................... 121

Иван Миленковић

Фукоова генеалогија моћи ....................... ....................... ....................... 137

Саша Гајић

Моћ у савременим међународним односима ......... ....................... ....................... ....................... 157

 

Огледи

Оливер Суботић

Друштвене импликације биометријских система идентификације ..... .................... ....................... 171

 

РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ

Слободан Миладиновић

Ауторитарни контекст ескалације југословенске кризе деведесетих ............ ............. ............. 207

Миле Бјелајац

Косово – производња мита о 1987. ............ ....................... ....................... ....................... 235

Милева Томић

Устав и „војвођанско питање“ ... ............. ............. ............. 263

Бранко Баљ

Разбијање Југославије и српско питање данас ..... ............. ............. ............. 275

Милан Брдар, Слободан Вуковић

Семиотика антисрпске пропаганде .......... ............. ............. ............. 291

Осврти, рецензије, прикази

Саша Гајић

Трагика политике моћи

(John J. Mearsheimer The Tragedy of Great Power Politics ) .. ............. ............. ............. 317

Мирослав Самарџић

Либерални вирус

(Samir Amin, The Liberal Virus, Permanent W ar and the Americanization of the World) ................... 322

Иван Миленковић

Неапологетска апологија демократије

( Сејмур Мартин Липсет и Џејсон М. Лејкин, Демократски век ) .. ............. ............. ............. 329

Дејан Вук Станковић

Опроштај од критичког интелектуалца

(Миле Савић, Политика филозофског дискурса) ............. ............. ............. 332

Дијана Вукомановић

Дилеме изборне демократије

(Милан Н. Јовановић, Обликовање изборне демократије ) ..... ....................... ....................... ....................... 337

Мирослав Гудовић

Једно ново читање Црњанског ( Бошко Обрадовић, Милош Црњански и нови национализам ) ................. 340

Contents ......... ....................... ....................... ....................... 345

 

РЕЗИМЕИ

 

Слободан Антонић

Филозофски факултет

Београд

ТРИ ЛИЦА МОЋИ

Сажетак: У чланку се даје преглед теорија које се односе на три димензије моћи. Роберт Дал је писао о првој димензији. Ту се моћ види као сукоб, трвење, надметање између моћника (А) и подложника (Б). Подложник пружа отпор, али на крају моћник надвладава. О другој димензији су писали Питер Бакрак и Мортон Барац. У њој нема борбе која би се могла видети и описати. Подложник цени да ће га моћник свакако надвладати и не жели да се излаже излишним трошковима. Стога не пружа никакав видљиви отпор, мада наставља да гаји незадовољство. На трећу димензију моћи пажњу је скренуо Стивен Лукс. У њој такође нема борбе, нити отпора. Али, ту моћник тако добро влада околностима да подложник уопште не схвата свој положај. Он или не зна да је подложник, или уопште о томе не жели да размишља. Резултат је моћ без икаквог отпора, чак и без незаодовољства подложника.То је главна димензија моћи у савременом свету.

Кључне речи: моћ, сукоб, отпор, доминација.

 

Роберт Дал

Универзитет Јејл

Њу Хевн

МОЋ *

Сажетак: На најопштијем нивоу, у модерној друштвеној науци појмовље моћи односи се на подгрупе односа између друштвених јединица који су такви да понашање једне или више јединица (О) зависи у неким околностима од понашања других јединица (К). Најближи еквивалент односима моћи јесу каузални односи. Тврдњу „К има моћ над О“ можемо заменити тврдњом „понашање К-а проузрокује понашање О-а“. Ако можемо дефинисати каузалну везу, можемо дефинисати и утицај, моћ, или ауторитет и обрнуто. Иако анализа моћи није дала много ригорозних узрочних модела, произвела је обиље шема за класификацију типова односа моћи. Од карактеристика које се најчешће истичу значајне су: (1) легитимност: степен до ког се О осећа нормативно обавезаним да се покорава К-у; (2) природа санкција: да ли К користи награде или ускраћивања, позитивне или негативне санкције; (3) величина санкција: протеже се од строгих принуда до непостојања икаквих санкција; (4) коришћена средства или канали утицаја: питање је да ли К контролише О само средствима информација које мењају О-ове намере или заиста мења О-ову ситуацију или његову околину кроз награде и ускраћивања. Ове и друге карактеристике могу се комбиновати да би се дошло до различитих типова односа моћи.

Кључне речи: моћ, утицај, ауторитет, власт.

 

Питер Бакрак, Мортон С. Барац

Bryn Mawr College

Њујорк

ДВА ЛИЦА МОЋИ *

Сажетак: Моћ се користи када А учествује у доношењу одлука које се тичу Б-а. Но, моћ се исто тако користи када А улаже своје енергије у стварање или учвршћивање друштвених и политичких вредности и институционалне праксе које ограничавају делокруг политичког процеса на јавно разматрање питања релативно безопасних за њега самог, уз искључивање свих других. У оној мери у којој А успева да ово постигне, Б је практично спречен да стави на дневни ред било која питања која начином свог решавања могу озбиљно да угрозе А-ов скуп преференција. У оној мери у којој нека особа или група – свесно или несвесно – ствара или учвршћује препреке јавном претресању сукоба око мера политике, та особа или група има моћ.

Кључне речи: моћ, утицај, ауторитет, власт.

 

Стивен Лукс

Њујоршки универзитет

Њујорк

МОЋ: ЈЕДНО РАДИКАЛНО СХВАТАЊЕ

Сажетак: Ова књижица, која је настала из једног Луксовог предавања одржаног на Сорбони, пионирско је дело у истраживању моћи. Рад износи критику бихевиорализма и функционалистичке представе о садржини моћи и њеном испољавању. Луксова трећа димензија моћи постоји онда када су људи предмет доминације и прихватају ту доминацију. Интенционални приступ омогућава нам да предвидимо и објаснимо нечија понашања на начин који сами делатници не би могли признати. Овај приступ пориче повлашћени положај делатника у тумачењу сопствених разлога деловања. Коришћењем интенционалног приступа можемо разумети како делатници могу ћутке сарађивати у доминацији над њима самима. Такође смо у стању да направимо разлику између оних који доминирају знајући за то и оних који доминирају а да тога нису свесни.

Кључне речи: моћ, утицај, власт, управљање.

 

Бертранд Расел

ОБЛИЦИ МОЋИ*

Сажетак: У овом раду даје се преглед различитих облика моћи. На првом месту се разликује моћ над људским бићима и моћ над мртвим стварима. Моћ над људским бићима дели се према начину на који се утиче на индивидуу, или по врсти организације која врши утицај. На индивидуу се може утицати: (а) директном физичком силом; (б) наградама или казнама као облицима подстицања; (в) вршењем утицаја на мишљење (пропагандом) и стварањем пожељних навика. Сви ови облици моћи смешани су у деловању државе. У том деловању могу се разликовати традиционална и новостечена моћ, од које ова друга има два облика: револуционарну и голу моћ.

Кључне речи: моћ, утицај, организација, држава.

 

Вукашин Павловић

Факултет политичких наука

Београд

КЛАСИЧНА ПОЛИТИЧКА МИСАО О МОЋИ

(античка Грчка, Макијавели и Хобс)

Сажетак: У раду се даје преглед класичне политичке мисли о моћи. Стари Грци су открили два својства моћи: унутрашњу тежњу да се шири и спољно својство да се квари. Макијавели упоставља знак једнакости између политике и моћи, односно сматра да је политика вештина очувања и увећања моћи. Хобс запажа да је моћ човекова најдубља природа, а стицање, потврђивање и проширивање моћи његов најдубљи животни нагон.

Кључне речи: моћ, политика, држава, људска природа.

 

Иван Миленковић

Трећи програм Радио Београда

Београд

Фукоова генеалогија моћи*

Сажетак: Фуко је мислилац моћи који моћ десупстанцијализује. Уместо метафизичких конструкција које претпостављају једну, средишњу, велику моћ, које говоре о намерама и месту моћи, Фуко инсистира на томе да је моћ увек дислоцирана и релациона: говорити о моћи значи говорити о односима моћи. Утолико Фукоово питање није „Шта је моћ?“, него „Како се моћ спроводи?“, јер само у начинима, техникама, праксама моћ испољава своју суштину (која није супстанција). Као однос, моћ се разликује од насиља као недостатка односа, односно од власти као самоодносне и самоодношеће моћи. С обзиром на то да Фуко инсистира на спољашњем моменту моћи – веома подозревајући, у међувремену, да некакав унутрашњи моменат уопште постоји, или да је он, ако га има, релевантан за анализу – он се суочава са проблемима које традиционална политичка теорија, заокупљена пре свега сувереном моћи, није узимала у обзир: како се улази у односе потчињавања и како се они стабилузују; шта је с телима; који су домени „микрофизике моћи“; како се шири „капиларна моћ“. У констелацији којом доминирају мотиви попут десупстанцијализоване моћи, тела, односа сила, знање се појављује као оно што је увек већ уплетено у односе моћи, док генеалогија, као методски поступак, не остаје изван анализа моћи као некакав инструмент, протеза, начин независан од онога ка чему води, већ је управо конститутивни моменат саме моћи, својеврсни израз њеног релационог карактера.

Кључне речи: моћ, однос, знање, власт, насиље, тело, дисциплина, надзирање.

 

Саша Гајић

Институт за европске студије

Београд

МОЋ У САВРЕМЕНИМ МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Сажетак: Преузимајући дефиницију која моћ одређује као способност наметања воље једног политичког субјекта другим вољама, моћ се у савременој науци о међународним односима дефинише четвороструко: моћ као циљ држава или политичких елита и лидера; моћ као мера утицаја, односно контроле; моћ као израз безбедности; и моћ као способност коришћења ресурса. Надаље се анализира актуелна подела на “тврду” и “меку” моћ, као и основни чиниоци класичне моћи. Усмеравајући потом пажњу на еволуцију међународних односа након завршетка хладног рата и интензивирање глобализацијских процеса, аутор закључује да се ни у савременим условима не губи актуелност класичног концепта моћи.

Кључне речи: моћ, међународни односи, глобална дифузија моћи, фрагментација, равнотежа снага, међународна заједница.

 

Оливер Суботић

Београд

ДРУШТВЕНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ БИОМЕТРИЈСКИХ СИСТЕМА ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

Сажетак : Биометријски системи идентификације су већ неколико година спорна тема у светској јавности, док је у Републици Србији она постала актуелна одмах након најаве увођења нових типова личних карата с централном базом биометријских података. Суштинска проблематика у технолошком погледу везана је управо за централизовану базу. Међутим, техничка позадина је само појава проблема концептуалне природе , који се тиче односа државе и грађана. Да ли се складиштењем биометријских отисака прстију свих грађана у централну електронску базу података шаље порука да смо сви сумњиви док се не докаже супротно? Да ли је то први корак ка држави тоталног надзора? Шта је следећа итерација система уколико се данас дозволи некритичка имплементација? На та и слична питања одговор се налази искључиво критичким преиспитивањем биометријских система идентификације из различитих аспеката.

Кључне речи : биометрија, идентификација, централна база података, крађа идентитета, безбедност, борба против тероризма, право на приватност, заштита података, тотални надзор, електронски сервиси.

 

Слободан Миладиновић

Факултет организационих наука

Београд

АУТОРИТАРНИ КОНТЕКСТ ЕСКАЛАЦИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРИЗЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ

Сажетак: У овом раду се полази од става да је ауторитарност једна од најзначајнијих субјективних (вредносних) компоненти које су допринеле ескалацији југословенске кризе деведесетих.Текст се базира на истраживању присуства ауторитарне свести код владајућих елита у Србији и Хрватској пред сам распад Југославије. Елита се посматра као генератор и главни дистрибутер ауторитарног система вредности и саме југословенске кризе. Њен главни мотив у том процесу је да сачува своје позиције моћи и привилегије. Овде се ауторитарна вредносна оријентација јавља као један од инструмената којим елита настоји да овлада тоталитетом друштвених односа и да оствари своје партикуларне интересе. Резултат тога је перманентно генерисање сукоба међу којима посебно место заузимају међунационални сукоби.

Кључне речи: ауторитарност, национализам, друштвене вредности, владајуће елите, распад Југославије

 

Миле Бјелајац

Институт за новију историју Србије

Београд

КОСОВО – ПРОИЗВОДЊА МИТА О 1987. И ТАОЦИ ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНОГ ГОВОРА

Сажетак: У овом прилогу констатује се да у јавном говору постоје веома крути и једнодимензионални ставови о коренима косовске кризе крајем 20. века. Тај приступ је веома присутан последњих година у делу међународне заједнице који подржава ултимативан албански став да је једино решење за мир и регион – независност Косова и Метохије. Као последица унутрашњих сукоба у Србији, док су трајале борбе са Милошевићевим режимом, такође су се, са не мање једностраности и жестине, користиле спорне квалификације. Овај политички говор у доброј мери се преселио и у академску литературу. У делу научне заједнице произведена је „интелектуална ортодоксија“, која, свесно или несвесно, подржава или злоупотребљава „албанску ствар“. Међутим, постоји не мањи број скрупулозних и обавештених истраживача који износе низ чињеница које су у оштрој супротности са успостављеним клишеом да је „све почело 1987“, да је Србија хтела да у Југославији успостави великосрпску хегемонију, да је албанској заједници одузето свако право, те да се припремао план за њихово масовно етничко чишћење.

Кључне речи: Србија, Косово, Југославија, манипулација, етничко чишћење.

 

Милева Томић

Нови Сад

УСТАВ И ''ВОЈВОЂАНСКО ПИТАЊЕ''

Сажетак: Уставне реформе као по правилу отварају ''војвођанско питање'', али га ни последња, очигледно, неће скинути са дневног реда. Правна норма, макар и као резултат ''општег консензуса'', не може да разреши темељни политички, али и социолошки, културни, па и психолошки несклад у доживљају Војводине и њене аутономије. Најпре као национално, у новијој историји уставно, а увек и пре свега политичко питање, аутономија Војводине је већ осам деценија извор неспоразума без већих изгледа за скоро, још мање дугорочно решавање. Разлике које се данас испољавају у погледима на уставноправни статус Војводине имају своје дубоке корене у прошлости, а најочигледније су у тумачењу мотива којим су се током последњих осам деценија руководили заговорници аутономије.

Кључне речи: Војводина, аутономија, устав, Југославија, Србија

 

Бранко Баљ

Економски факултет

Суботица

РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРПСКО ПИТАЊЕ ДАНАС

Сажетак: Аутор у овом тексту настоји да докаже ваљаност хипотезе која гласи: Југославија је доживела разбијање а не распадање, иако су неке системске претпоставке биле дуги низ деценија приређиване за распад. Ово разбијање, које се одиграло под утицајем неких западних влада и мултинационалних корпорација, није још увек доведено до пројектованог краја, будући да се разбијање Југославије претворило у разбијање српског народа, како у територијално–државном, тако и у духовном смислу. Потврду ове претпоставке аутор сагледава кроз догађаје око Републике Српске, Косова и Метохије, Војводине и одвајање Црне Горе од Србије.

Кључне речи: разбијање и распад Југославије, српско питање, улога цркве, западноевропско мишљење, глобализација.

 

Милан Брдар

Филозофски факултет

Нови Сад

Слободан Вуковић

Институт друштвених наука

Београд

СЕМИОТИКА АНТИСРПСКЕ ПРОПАГАНДЕ:

ОД СТУДИЈЕ СЛУЧАЈА СРПСКЕ КРИВИЦЕ ДО ПАРАДИГМЕ

Сажетак: У овом тексту настојимо да реконструишемо семиотичку логику манипулисања појмом „непријатељ“ испитивањем процеса демонизације Срба у западним медијима током деведесетих година. Ослањајући се на савремену семиотичку анализу садржаја, испитујемо могућност извођења одређених општих закључака на основу те логике, који би били применљиви на третман непријатеља у другим случајевима. Реконструисана је општа парадигма која се примењује на противника, уз сврху његове обраде као непријатеља у интересу остварења стратешких политичких циљева. Ради емпиријског поткрепљења реконструисане парадигме анализа је проширена на антисрпску пропаганду уочи Првог и Другог светског рата .

Кључне речи: семиотика моћи , Срби, Европа, агресија, дискурс, манипулација, геноцид, злочин, грађански рат, нацизам, комунизам, неолиберализам, пропагандна машина.

 

 

CONTENTS

Editorial .......... ....................... ....................... ....................... 3

TOPIC OF THE ISSUE: Power

Slobodan Antonić

Three faces of Power . ....................... ....................... ....................... 7

Robert Dahl

Power ....... ............................... ............................... ............................... 35

Piter Bakrak, Morton S. Barac

Two faces of Power .... ............. ............. ............. 57

Stiven Lukes

Power: A Radical View .... ....................... ....................... ....................... 69

Bertrand Russel

Forms of Power .............. ....................... ....................... ....................... 111

Vukašin Pavlović

Classical Political Thought of Power .......... ....................... ....................... ....................... 121

Ivan Milenković

Foucault's Genealogy of Power .............. ....................... ....................... 137

Saša Gajić

Power in Contemporary International Relations .......... ....................... ....................... ....................... 157

Studies

Oliver Subotić

Social Implications of Biometrical Systems of Identification ......... ..................... 1 71

The breakdown of Yugoslavia

Slobodan Miladinović

The Authoritarian Context of Escalation of Yugoslav Crisis in the 90-tis .......... .. 207

Mile Bjelajac

The Kosovo – The Production of the 1987 Myth. . ....................... ....................... ....................... 235

Mileva Tomić

Constitution and the “Vojvodina Issue” .. ............. ............. ............. 263

Branko Balj

Desintegration of Yugoslavia and the Serbian Issue today ...... ............. ............. ............. 275

Milan Brdar, Slobodan Vuković

Semiotics of Western Propaganda .......... ............. ............. ............. 291

Reviaws

Saša Gajić

The Tragic of Political Power (John J. Mearsheimer, The Tragedy of Great Power Politics) .. ............ 317

Miroslav Samardžić

The Liberal Virus (Samir Amin, The Liberal Virus, Permanent War and the Americanization of the World) ... ......... 322

Ivan Milenković

Non-apologetic Apology of Democracy

( Sejmur Martin Lipset & Xejson M. Lejkin, Demokratski vek ) .. ............. ............. ............. 329

Dejan Vuk Stanković

Fairwell to the Engaged Intelectval (Mile Savić, Politika filozofskog diskursa) ............ 332

Dijana Vukomanović

Dillemas of Participatory Democracy (Milan N. Jovanović, Oblikovanje izborne demokratije) ........ 337

Miroslav Gudović

A new way to read Crnjanski

( Boško Obradović, Miloš Crnjanski i novi nacionalizam ) ........ ............. ............. ............. 340

Contents ......... ....................... ....................... ....................... 345

 

 

 


ABSTRACTS

 

Slobodan Antonić

THREE FACES OF POWER

Summary

The article exposes theories which refer to three dimensions of power. Robert Dahl has written about the first dimension. In this dimension power is understood as a conflict, competition between the one who gains power and the oppressed. The oppressed engages in the process of active resistance but the one who possesses power wins in the end. The other dimension was discussed by Peter Bakrack and Morton Barack. It does not contain any struggle that could be recognized and described. The oppressed estimates that the one who is in power will certainly win and does not want to expose himself to useless efforts. That is why the oppressed does not engage in any visible resistance although he is dissatisfied. Third dimension of power was emphasized by Steven Lukes. It also contains neither struggle nor resistance. But the one who is in power governs the circumstances so well that the oppressed does not understand his position at all. He either does not know that he is the oppressed or does not wish to think abut that. The result is power without any resistance, even without dissatisfaction of the oppressed. This is the crucial dimension of power in contemporary world.

Key words: power, struggle, resistance, domination.

Robert Dahl

POWER

Summary

At the most general level, power terms in modern social science refer tu subsets of relations among social units such that the behaviors of one or more units (R) depend in some circumstances on the behavior of the other units (C). The closest equivalent to the power relation is the causal relation. For the assertion ‘C has power over R', one can substitute the assertion, ‘C's behavior causes R's behavior`. If one can define the causal relation, one can define influence, power, or authority, and vive-versa. Even though the analysis has not produced many rigorous causal models, it has spawned a profusion of schemes for classifying types of power relations. Among the characteristics most often singled out for attention are (1) legitimacy: the extent to which R feels normatively obliged to comply with C; (2) the nature of the sanctions: whether C uses rewards or deprivations, positive or negative sanctions; (3) the magnitude of the sanctions: extending from severe coercion to no sanctions at all; (4) the means or channel employed: whether C controls R only by means of information that changes R's situation or his environment of rewards and deprivations. These and other characteristics can be combined to yield many different types of power relations.

Key words: power, influence, authority, government.

Peter Bachrach and Morton S. Baratz

Two Faces of Power

Summary

Power is exercised when A participates in the making of decisions that affect B. But power is also exercised when A devotes his energies to cresting or reinforcing social and political values and institutional practices that limit the scope of the political process to public consideration of only those issues which are comparatively innocuous to A. To the extent that A succeeds in doing this, B is prevented, for all practical purposes, from bringing to the fore any issues that might in their resolution be seriously detrimental to A's set of preferences. To the extent that a person or group – consciously or unconsciously – cresces or reinforces barriers to the public airing of policy conflicts, that person or group has power.

Key words: power, influence, authority, government.

Steven Lukes

Power: A Radical View

Summary

This short book, developed from a speech Lukes originally gave at the Sorbonne, is groundbreaking in power theory research. The essay builds a critique of the behaviouralist, functionalist notions of what constitutes power and how it manifests itself. Lukes' third dimension of power exists where people are subject to domination and acquiesce in that domination. The intentional stance allows us to predict and explain others' behaviour in ways that those agents may not recognise. It denies agents' privileged access to their own reasons for actions. Using the intentional stance we can understand how agents may acquiesce in their own domination. We can also make distinctions between those who dominate knowingly and those who dominate without realising they do so.

Key words: power, influence, authority, government.

Bertrand Russell

FORMS OF POWER

Summary

This paper presents a survey of different forms of power. Firstly, it distinguishes between the power exerted over human beings and that used on inanimate objects. Power over people is classified according to the way it influences an individual, or according to organizations which wield influence. An individual can be influenced through: (a) direct physical force; (b) rewards and penalties as forms of encouragement; (c) opinion-forming (propaganda) or creation of desirable practices. All these forms of power are mixed in functions performed by the state. The functions distinguish between traditional and newly established power, with the latter displaying two forms of expression: revolutionary force and brute force.

Key words: power, influence, organization, state.

Vukašin Pavlović

CLASSICAL POLITICAL THOUGHT Of POWER

(The Ancient Greece, Machiavelli and Hobbs)

Summary

The paper offers a survey of classical political thought on power. The ancient Greeks discovered two attributes of power: the inner desire to expand and the outer ability to deteriorate. Machiavelli introduced a symbol of equivalence between politics and power, i.e. he believed politics to be a skill for protection and expansion of power. Hobbs noticed that the need for power was the man's most profound characteristic, and the accumulation, acknowledgement and expansion of his power his deepest life instinct.

Key words: power, politics, state, human nature.

Ivan Milenković

Foucault's genealogy of power

Summary

This paper tries to show that Michael Foucault is a great thinker of power who de-substantializes the power itself. Rejecting the metaphysical constructions that always presuppose only one, central, big Power, Foucault insists that power is always relative, that every refering on power is actually refering on relations of power, so it should be always analyzed as an empirical phenomenon. As a relation, power differs from violence becouse violence is a lack of relation, and from the authority as a selfreflecting power. Therefore, the knowledge appears to be the connected unseparably with power, as something always involved in power relations, same as the power relations are always some kind of relations of knowledge.

Key words: power, relation, knowledge, authority, violence, discipline, monitoring.

Saša Gajić

POWER IN CONTEMPORARY INTERNATIONAL RELATIONS

Summary

Taking over the definition that determines power as a capability of imposing will of one political subject to other wills, power in contemporary international relations is defined in four ways: power as the aim of the state or of political elits and leaders; power as measure of impact, i.e. control; power as exposition of security and power as capability of using resources. In continuation, division of power into „hard“ and „soft“ power is analyzed, as well as basic facts of classic power. Turning over to evolution of international relations after the end of the Cold War and intensification of processes of globalization, the author concludes that the classic concept of power is still actual in contemporary conditions.

Key words: power, international relations, global diffusion of power, fragmentation, balance of forces, the international community.

Oliver Subotić

Social Implications of Biometric Systems of Identification

Summary

Biometric systems of identification have long been a controversial subject in the world while in Republic of Serbia they became topical soon after the introduction of new types of personal identification cards with the central biometric data base have been announced. Technologically speaking, problems essentially pertain to the centralized base. Technical background, however, is merely a problem of conceptual nature which basically affects the relation between the state and its people. So, does storing everyone's biometric finger prints in the central electronic data base mean that everyone is a suspect until proven not to be? And is this the first step towards the state with totalitarian supervision? What will be the next move of the system if non-critical implementation is allowed to take place today? Answers to this, and similar questions, lie solely in the critical reexamination of biometric systems of identifications.

Key words: biometry, identification, central data base, identity theft, security, antiterrorist fight, privacy, data protection, electronic services.

Slobodan Miladinović

THE AUTHORITARIAN CONTEXT OF ESCALATION

OF YUGOSLAV CRISIS IN THE 90-TIS

Summary

The main attitude of this paper is that authoritarity is one of the most important subjective (value) components which contributed to escalation of Yugoslav crisis of ninetieths. The paper is based on survey data research presents of authoritarian value orientations in power elites in Serbia and Croatia before the Yugoslav state disintegration. Elites are watched as generator and main distributor of authoritarian value system and Yugoslav crisis. It main motives in this process are to protect their own positions of power and privilege. Authoritarian value orientation is considered as one of instruments by which elites tend to make control over totality of social relations and to realize their own particular interests. The result is permanent generating of conflicts particularly conflicts between nations.

Key words: authoritariity, nationalism, social values, power elites, and Yugoslav state disintegration.

Mile Bjelajac

The Kosovo – The Production OF The 1987 Myth

Summary

This abstract maintains that public speech is full of rigid and one-dimensional opinions about the origins of the Kosovo crisis towards the end of the 20th century. Such opinions have recently been firmly adhered to by part of the international community which supports Albanian ultimatum according to which the only solution likely to bring peace to the region is an independent Kosovo and Metohija. As the consequence of internal clashes in Serbia, while still fighting Milošević's regime, controversial qualifications were being used with same intensity and equal amount of bias.

Such political speech has entered academic literature to a large extent. Part of scientific community has produced an “intellectual orthodoxy” which, deliberately or non-deliberately, supports or abuses the “Albanian issue”. There are, however, few scrupulous and well-informed researchers whose findings are in sharp contrast with the existing cliché whereby “everything started in 1987”, and according to which Serbia wanted to establish great Serbian hegemony in Yugoslavia, the Albanian community was stripped off of all rights, and plans were being made for their mass ethnic cleansing.

Key words: Serbia, Kosovo, Yugoslavia, disintegration, 1987, manipulation, ethnic cleansing.

Mileva Tomić

Constitution and the “Vojvodina Issue”

Summary

Constitutional reforms as a rule always open the “Vojvodina issue”. It is obvious, however, that the latest ones will not produce an answer to it. A legal norm, even in the form of a “general consensus”, cannot resolve wide political, and also sociological, cultural, sometimes psychological discrepancies in perception of Vojvodina and the question of its autonomy. Initially national, lately constitutional, but above all a political issue, the autonomy of Vojvodina has been a bone of contention for nearly eight decades without a promising outcome for a long term solution in sight. Differences in opinion, pertaining to the constitutional status of Vojvodina, that are apparent today have deep roots in the past and are most obvious in the way advocates of the autonomy have been interpreting motives for it over the past eighty years.

Key words: Vojvodina, autonomy, Constitution, Yugoslavia, Serbia.

Branko Balj

DISINTEGRATION OF YUGOSLAVIA AND THE SERBIAN ISSUE TODAY

Summary

The author tries to validate the hypothesis whereby Yugoslavia underwent dismembering and not disintegration although several systemic theories of disintegration had been in preparation for a number of decades. The dismembering that occurred under the influence of certain western governments and multinational corporations still has not reached the wished-for target since the process of tearing apart of Yugoslavia has turned into a process of destroying Serbian people-their territories and the state as well as their spirit. The author uses events that happened in Republika Srpska, Kosovo and Metohija, Vojvodina, and the secession of Montenegro from Serbia, to corroborate this hypothesis.

Key words: dismembering and disintegration of Yugoslavia, Serbian issue, role of the Church, West European opinion, globalization.

Milan Brdar, Slobodan Vuković

SEMIOTICS OF WESTERN PROPAGANDA:

FROM CASE STUDY OF SERBIAN GUILT TO

THE GENERAL PARADYGM

Summary

In the article the authors attempt to reconstruct the semiotic logic of “enemy menagement“ by examining the process od demonization of Serbs carried by the Western media in the 1990s. Relying on contemporary semiotics' content analysis, they explore whether it is possible to infer some universal characteristics of this logic that could be applicable to media treatment of the enemy in other cases. A general paradigm is being reconstructed that is applied on the any case of opposition, to prepare it as an enemy and to eliminate it if is needed in terms of strategic political aims. For tha sake of empirical corroboraton of the paradigm analysis took broader scope including antiserbian propaganda at the eve of I and II WW.

Key words: semiotics, meaning, discourse, power, politics, Serbia, Serbs, crime, justification, geopolitics, Nazism, Neoliberalism, Communism, propaganda machine, civil war.

 

 

 

 

Анкета

Да ли мислите да ће на предстојећим председничким изборима бити другог круга?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер