недеља, 23. април 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Прикази > Политичка историја Ниша у другој половини деветнаестог века
Прикази

Политичка историја Ниша у другој половини деветнаестог века

PDF Штампа Ел. пошта
Милена Жикић   
петак, 06. децембар 2013.

Приказ књиге Милоша Марсенића, Политички живот у Нишу у време владавине Обреновића (1878-1903), Косовска Митровица, 2010, стр. 216.

У историји српског народа јако значајна јесте 1878. година која претставља прекретницу у животу поробљеног српског народа. Наиме, поменуте године долази до ослобођења јужних крајева и осигурања пуне независности Србије. Живот који следи после 1878 године базиран је на ревитализацији града на свим пољима. Политички живот Ниша од тренутка ослобођења од Османлија до краја владавине династије Обреновића, односно последњег претставника поменуте династије, Александра Обреновића, 1903. године као и економске, просветне, културне и здравствене прилике детаљно је обрађен. Марсенић је свој истраживачки подухват усмерио на проучавању недовољно истраженог периода у историји Ниша, након ослобођења, који није нашао заслужно место у литератури у мери која му припада и коју заслужује. Претходници Милоша Марсенића Слободан Јовановић (Влада Милана Обреновића, Влада Александра Обреновића) и Живан Живановић (Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века) нагласак су стављали, приликом проучавања, на историју Србије док је Ниш описиван спорадично, али не и као посебна целина. Посебно место у публикацијама других аутора, за наведени период, добио је период одлобођења Ниша. Увертира за боље спознавање политичког живота Ниша након ослобођења Марсенићу је био рад Славенка Терзића „Политички живот у Нишу до Првог светског рата“.

Аутор публикације Милош Марсенић бави се историјом српског народа у XИX и XX веку. Проучавање политичког живота у Нишу претставља само један сегмент у његовом научном интересовању. Предмет проучавања садржан је у самом наслову публикације: „Наша жеља је била да приказивањем политичког живота у Нишу у настајању и трајању, локални политички миље упоредимо са ширим и да осликамо брзо прилагођавање домаћег становништва правилима тада савремене политике.“ За писање књиге аутор је користио изворе Архива Србије Фондове:Поклони и откупи, Министарство просвете и неке од Регистара Министарства унутрашњих дела. Из историјског архива у Нишу коришћени су фондови: Начелство округа нишког и Начелство среза нишког, Збирка плаката као и Вариа. Од велике користи била је и штампа тога времена као и локални часописи: Нишки зборник и Лесковачки зборник. Не треба потиснути путописе и мемоаре који су својим текстовима још више оживели и приближили период XИX и XX века. За писање је коришћена и писана реч савременика, локалних историчара и познавалаца прилика у периоду Обреновића. Наравно никако не треба заобићи ни јако значајна два рада која припадају савременој литератури: Видосава Николић-Стојанчевић, Лесковац и ослобођени предели Србије 1877-1878, Лесковац 1975 као и рад Слободанке Стојичић, Нови крајеви Србије 1878-1833: државноправно и политичко изједначење новоослобођених крајева са доратном Кнежевином Србијом, Лесковац 1975 који на стучан и детаљан начин објашњавају нову управу у новоослобођеним крајевима Србије.

После уводне речи у оквиру које објашњава улогу династије Обреновића у политичком животу Ниша, аутор кроз пет поглавља (Ниш до 1878. године, Ослобођење Ниша 1878. године, Политички живот у Нишу у доба Милана Обреновића (1878-1889), Политички живот у доба Александра Обреновића (1889-1903) и Ниш након промене династије) детаљно обрађује сваки сегмент друштвеног живота у Нишу: економске прилике, школство, културу, здравство, верски живот, наравно поред политичких прилика које заузимају централно место. Последње странице аутор је посветио закључку као и изворима и литератури.

У првом поглављу „Ниш до 1878. године“ Марсенић даје сажет приказ Ниша у античком периоду затим, током средњег века до турске окупације Ниша. Истичући у први план географски положај Ниша и његову функцју од најстаријих времена „раскршће важних путева“, која се током векова повећавала и чинила да Ниш буде стално насељаван, освајан, зидан и рушен, аутор описује важност Ниша не само у комуникацијском правцу, већ и у домену војних намена као и привредних, политичко-административних, тгровачких и занатских потреба. Два и по века турске управе начинила су од Ниша балканску чаршију, обојену орјенталним потребама освајача. Изграђена нишка тврђава постаје центар окупљања турске администрације са гарнизоном. Ниш као врло важан град у војно-стратешком смислу, за Турке од 1835. године постаје центар ејалета, а од 1865. године налази се у Косовском ејалету. Ниш је био и седиште санџака и под собом имао Нишку, Куршумлијску, Пиротску, Врањску, Лесковачку, Прокупачку и Знепољску нахију.

Друго поглавље „Ослобођење Ниша 1878. године“ кроз четири тематске целине: Други српско-турски рат, Опсада и предаја Ниша, Српска управа у новоослобођеним пределима, Санстефански мир и Берлински конгрес, сконцентирсано је на потискивању Османлија и борби за ослобођење Ниша 11.01.1878. године. Живот у граду после ослобођења, долазак кнеза Милана, аграрна политика у тек ослобођеној Србији, нова административна подела биле су непресушне теме вароши нишке. Кључни моменти следе потписивањем најпре Санстефанског мира којим Ниш остаје у састав Кнежевине Србије. Берлински конгрес донео је потврду одлука Санстефанског мира и обећање за изградњом пруге од Београда до Ниша, а затим до Софије и Солуна.

Политички живот у Нишу у доба Милана Обреновића (1878-1889) као треће поглавље разрађено је кроз четири прегледне тематске целине. Период владавине либерала (1878-1880) обележен доминацијом јако утицајних личности (Коле Рашић, Тодор Станковић, Светозар Тутуновић, Тодор Миловановић), одласком либерала са власти 1880. године политички живот у целој земљи нагло се развија. Долази до формирања политичких партија, Народна радикална странка, Српска напредна странка и Народна либерална странка. Време владавине напредњака (1880-1889) странке богатих и образованих показује време превирања политичких партија. Економске прилике у Нишу (1878-1889) биле су сјајне у овом периоду јер Ниш лагано прераста у другу престоницу кнеза/краља Милана Обреновића. Некада трошно здање чувени конак Хафиз-паше постаје двор српског кнеза. Конак тј. летња кнежева резиденција налазила се на месту данашње градске куће и хотела „Парк“. Ово је јако значајан период за развој пољопривреде, трговине, занатства, угоститељства, индустрије, железнице и штедионице чему је аутор посветио посебну пажњу у раду. Нови друштвени систем тражио је и ново, савременије школство чему Марсенић посвећује посебну пажњу у оквиру тематске целине Школство, култура и здравство Ниша (1878-1889). Културни живот био је обогаћен отварањем позоришта, афирмисањем певачких друштва. Прва штампарија 1883. године почиње са радом у Нишу. Док се верски живот града одвија у толеранцији, док је штампа под цензуром.

Политички живот у Нишу у доба Александра Обреновића (1889-1903) као посебна целина посвећен је новој политичкој клими на историјској позорници. Наиме, државним ударом од 1. априла 1893. године краљ Александар Обреновић преузима пуну власт у земљи и зауставља свађе радикала и либерала. Период аутократске владавине и потискивање Устава, владе и Народне скупштине било је карактеристично за њеву владавину. Политички живот у земљи се окретао око једне личности, краља, коме успева да подели странке и да њима вешто манипулише. Независни либерали краје судбини града, док се радикали потискују као и политички противници који су прогоњени, хапшени и угњетавани. Раднички покрет добија своју доминацију, Ниш постаје богатији за неколико дипломатских представништва аустроугарског, руског, француског, британског, немачког, турског, грчког. Политички живот Александра Обреновића своди се на привидно постојање демократије, смена чиновника, посланици на линији владе, самовлашће краљево, били су очигледни за његову владавину. Ниш постаје место боравка краља и краљице. Сегменти економског живота, здравство, култура школство и верски живот обрађено је кроз истоимене тематске целине од 1889 до 1903 године. Сваки од поменутих делова бележе развој и просперитет. Долази до јачања индустрије, ширења радничке класе, отварања болница, оснивања позоришта, певачких друштава, слободе штампе, изграђује се велики број православних храмова у граду. Период просперитета био је на врхунцу у домену економских, културних и здравствених прилика, док је период политичких превирања досегао свој врхунац. Податак који је јако драгоцен јесу планови да се убиство краља реализује у Нишу, у тренутку краљеве посете овом граду.

Које промене са собом доноси долазак нове династије Карађорђевића Марсенић открива у петом поглављу „Ниш након промене династије“. Убиство краља и краљице, одлазак династије која је Нишу донела слободу, након вишевековног ропства под Турцима, није срећно прихваћено. Одласком Обреновића Ниш је изгубио значај који је имао за време Обреновића. За разлику од кнеза Милана и краља Александра, краљ Петар не долази често у Ниш. Док се за време Обреновића Народна скупштина састајала у Нишу, код Карађорђевића то није пракса. Ниш који је био на путу да досегне европски развој, за време Карађорђевића постаје провинција, док значајну улогу у политици Србије добија почетком Првог светгског рата, добијањем статуса „ратна“ престоница Србије.

Последње странице књиге садрже синтезу целокупног политичког живота града Ниша изложеног у закључку. Поред тога напомене и библиографске референце уз текст показују извор изнетих ставова, а библиографија хронолошки прати изворе коришћење за писање публикације.

Књига „Политички живот у Нишу у време владавине Обреновића (1878-1903) издата у тиражу од 200 примерака открива непознате сегменте политичке историје Ниша у периоду доминантне династије Обреновића. Поред тога упознаје читаоце и са економским, културним, образовним и здравственим приликама града у наведеном периоду. Издавач књиге Филозофски факултет Косовска Митровица радом Милоша Марсенића завирио је у неоткривену историју политичких, друштвених и социјалних односа у граду.