Početna strana > Prenosimo > Vreme je za ukidanje privilegija
Prenosimo

Vreme je za ukidanje privilegija

PDF Štampa El. pošta
Boško Mijatović   
četvrtak, 04. februar 2010.
(Politika, 03/02/2010)

Da li je pravedno da od dvoje u svemu jednakih ljudi jedan ima uvek veću penziju od drugoga samo zato što je pripadnik jednog, favorizovanog pola.

U poslednje vreme ponovo je aktuelizovana tema izjednačavanja položaja muškaraca i žena pred penzijskim zakonom, budući da sada nikako nije jednak. Naime, pritisak MMF-a u tom smislu je vrlo jak, pa popušta čak i inače borbeni potpredsednik vlade Krkobabić. Do javnosti su stigli nacrti izmena postojećeg zakona kojima se predviđa smanjenje privilegije kod potrebnog radnog staža pri penzionisanju žena sa pet na dve godine,  doduše uz veoma dug prelazni period.

O čemu se radi? Decenijama žene u Srbiji imaju privilegije po penzijskom zakonu: pet godina ranije idu u penziju, a i sistem određivanja penzije povoljniji je za njih nego za muškarce, pa pri ostalim jednakim okolnostima žena ima veću penziju nego muškarac.

Takva privilegija se ne može smatrati pravednom, jer nikakve privilegije po polu nisu pravedne. Žena i muškarac morali bi da budu jednaki pred zakonom, pošto je ravnopravnost svihgrađana pred zakonom temelj demokratskog poretka i savremene civilizacije. I Ustav Srbije u članu 21. garantuje jednakost građana bez obzira na pol.

Dva su osnovna argumenta zastupnika penzijskih privilegija žena. Prvo, da je nepravedno to što su žene imale niže plate nego muškarci tokom radnog veka (bile su, navodno, diskriminisane) i, drugo, da su žene imale teži život od muškaraca  (kuća, deca, posao), pa je penzionisanje prilika da se te nepravde isprave penzijskim privilegijama.

Verujem da je to pogrešna logika.Prvo, penzijski sistem svakako nema ulogu ispravljanja stvarnih ili navodnih nepravdi iz ranijeg života. Njegov zadatak je obezbeđenjedohotka u starostina osnovu pravednih i za sve jednakih pravila penzijskog osiguranja. Da li jenečiji bračni drug bio lošeg ponašanja ili je neko imao manju platu nego što (misli da) je zasluživao, tosu privatne stvari koje se jedino mogu rešavati u porodici, na radnom mestu ili promenom posla, a eventualno uz pomoć policije i suda.

Socijalizam je mnogo toga pokvario, ali je izjednačavanje plata muškaraca i žena koji rade na istim poslovima bilo valjana stvar. Žene jesu imale u proseku niže plate, ali uglavnom zbog nižih kvalifikacija, kraćeg radnog staža i manje zastupljenosti na rukovodećim radnim mestima. Prva dva činioca su objektivne prirode i njihov uticaj na plate i zastupljenost na rukovodećim mestima ne može sesmatrati nepravednim.A ako jedo malihplata, zašto bi samo žene imale pravo na privilegiju? Zašto ne bi iste beneficije dobili i nekvalifikovani radnici (i oni se muče u životu) ili zaposleni iz južne Srbije, koji su takođe imali male zarade?

Drugo, čak i da se prihvati da su neke žene bile diskriminisane na poslu ili kod kuće, ipak,to ne bi smeo da bude dovoljan razlog da se privilegije  (ili „kompenzacije”) daju svima, jer nisu sve bile u nepovoljnom položaju. Neke su bile rukovodioci, neke su imale visoke plate, neke nisu imale porodicu i dupli posao, sa nekima su muževi zajedno radili u kući... Da li je zaista pravedno da od dvoje u svemu jednakih ljudi jedan ima uvek veću penziju od drugoga samo zato što je pripadnik jednog, favorizovanog pola?

Pomenute penzijske povlastice za žene uvedene su u ranijim vremenima zato štose verovalo da je dobro ženama dati kompenzaciju za rađanje i brigu o deci. Bez obzira na to da li je taj argument tada bio dobar ili ne,  danas je daleko slabiji, pošto prosečna žena više ne rađa troje ili četvoro dece, već jedno, najviše dvoje, a često nijedno. Ni sa ovog stanovišta nije pravedno da sve žene budu stavljene u jednak položaj.

U svetu sesve više ujednačavaju pravila penzionisanja žena i muškaraca. U većini razvijenih zemalja položaj oba pola je jednak, dok je u većini zemalja u tranziciji taj proces započet. Znači, u zemljama koje nam često služe kao uzor odavno je pobedila logika jednakog položaja pred zakonom pripadnika oba pola.

Privilegovanje žena u penzijskom osiguranju može se shvatiti i kao izraz potcenjivanja žena, odnosno znak uverenja da ženama treba dati popust zato što su slabije i manje sposobne da rade i zarade. A to je onda ne samo direktna uvreda, već i neistina.

Smanjenje penzijske privilegije ženama o kojoj razmišlja radna grupa bio bi potez u dobrom pravcu, ali nedovoljan. Potrebno je u potpunosti ukinuti neopravdanu privilegiju jednog pola i sve građane izjednačiti pred zakonom.

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će crnogogorski „Zakon o slobodi veroispovesti“ biti povučen?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner