Ujedinjenjem do otcepljenja

 (Večernje novosti, 16.03.2009)

Samo devet decenija bilo je dovoljno da Vojvodina načini krug od prisajedinjenja Srbiji do ivice otcepljenja. Opšte ushićenje zbog ostvarenja vekovnog sna Srba iz Austrougarske 1918. godine, kada su Baranja, Bačka i Banat najpre „obukli srpsku košulju, pa jugoslovenski kaput“, danas je zamenjeno strepnjom da bi Vojvodina, zahvaljujući nadležnostima, pobrojanim u novom statutu, u ne tako dalekoj budućnosti, mogla da skine „srpsku košulju“ i dospe u neprirodnu federaciju sa svojom maticom.

Da li Predlog novog statuta (kreiranog u redovima vojvođanskog DS) uprkos ustavnom okviru, sadrži i nijanse imaginarne republike Vojvodine ili je, ipak, reč samo o maksimalnoj ekonomskoj autonomiji, „presudiće“ Skupština Srbije. Tek, činjenica je da vojvođanski autonomaši još od „jogurt revolucije“ 1988. nisu ovako gusto zbili redove.

Doziranom kritikom predloženog statuta, kojem zamera nedovoljan nivo autonomije, nesporni lider modernih autonomaša Nenad Čanak (LSV) i njegov bivši tast, nekada istaknuti komunistički kadar Živan Berisavljević, uz podršku brojnih nevladinih organizacija, istovremeno nastoje i da „proguraju“ovaj akt u srpskoj skupštini, u nadi da će nedugo posle njegovog usvajanja uslediti i korekcija Ustava koji bi, prema njihovoj zamisli, Vojvodini trebalo da donese još viši nivo autonomije. Željeni model je komunistički Ustav iz 1974. godine. Tadašnji najviši jugoslovenski akt obezbedio je Vojvodini najopipljivije konture (prerogative) državnosti, od prisajedinjenja do današnjih dana.

Na proslavi koju je upriličio nedavno povodom 35. godišnjice Ustava iz 1974. godine, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine nedvosmisleno je poručio je da bi „jedini ustav koji je Vojvodina ikada imala“ trebalo da bude inspiracija za uređenje istinske vojvođanske autonomije.

Istovremeno, aktuelni ustav, Čanak ocenjuje kao ponižavajući za Vojvodinu, ali i kao „manje zlo“ od Miloševićevog ustava iz 1990. koji je, kako kaže, potpuno ukinuo autonomiju.

Usvajanje Ustava 2006. godine, podsetimo, isprovociralo je Čanka da izjavi kako do tada Vojvodina nikada i nije bila u Srbiji. Po njemu, nije bilo srpske košulje, već samo jugoslovenskog kaputa. Najzad, prema najnovijoj oceni lidera LSV, Srbija je, zapravo, okupirala Vojvodinu.

Svoje stavove, zagovornici tzv. maksimalne vojvođanske autonomije (za koju nikada javno nije precizirana gornja granica) brane na svim „frontovima“ - od političkog ringa do „Velikog brata“. Tako Todor Gajinov, bivši predsednik Ustavnog suda Vojvodine, podseća da autonomaška ideja datira još iz Kraljevine Jugoslavije.

- Već tada počela je besprimerna eksploatacija ove pokrajine - ističe upravo ovih dana Gajinov, navodeći i da je Vojvodina „u zlatnom periodu autonomije“ od 1974. do 1988. dokazala da je sposobna da upravlja svojim resursima.

Nasuprot ovom gledištu, aktuelni predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ističe da dok je na snazi bio Ustav iz 1974. Vojvodina je, zapravo imala status države u državi:

- Takav primer nije postojao ni u teoriji ni u svetskoj praksi. Republički parlament nije imao nikakav uticaj na zakonodavnu delatnost pokrajina. To je zloupotrebljavano, pa je su oni u Vojvodini u svoj ustav unosili članove protivne republičkom ustavu, pa je tako Vojvodina u Srbiji imala više prava nego sama Srbija!

Svoju šansu, prvu posle 1988. vojvođanski autonomaši videli su u petooktobarskim promenama. Već 2001. Skupština AP Vojvodine, kojoj je predsedavao Čanak, naručila je od Aleksandra Fire, koautora Ustava iz 1974. godine, „mali ustav“ koji je trebalo da zameni još uvek aktuelni vojvođanski statut.

Po modelu „svog“ ustava iz Brozovog vremena, koji je Vojvodinu tretirao bezmalo kao republiku, Fira sa saradnicima sročio je 2002. Osnovni zakon u kojem bi Vojvodina imala autonomiju po ugledu na Alandska ostrva u Finskoj. Nisu pomogla ni upozorenja istoričara, poput akademika Čedomira Popova da Vojvodina i Alandska ostrva nemaju baš nikakve sličnosti, jer ovde živi oko dva miliona ljudi (70 odsto Srba), a na pomenutim ostrvima jedva 25.000 ljudi i to mahom Šveđana.

Predvideo je Fira i dvodomu skupštinu - veće građana i veće manjinskih zajednica. U ovom drugom domu, manjine bi imale pravo veta i u svakom trenutku mogle bi da blokiraju i nadglasaju srpske poslanike.

Po Firinoj zamisli, Vojvodina je trebalo da ima sva tri nivoa vlasti, predsednika i vladu. Zbog svih ovih odredbi, Firin predlog u javnosti je odmah dobio naziv „mali ustav“. Održana je o njemu i javna rasprava, ali znajući unapred da ovaj dokument ne može da prođe u pokrajinskom parlamentu, Čanak ga nikada nije stavio na dnevni red. Autonomaši su odlučili da čekaju novu šansu. 

Karington i memorandum

Nemački diplomata Gert Arens u knjizi „Diplomatija na rubu“ otkriva kako je Nenad Čanak još 23. decembra 1991. poslao lordu Karingtonu i Konferenciji o Jugoslaviji Memorandum o Vojvodini. Tu se naglašava kako istorijski uslovi iz 1945. kada je Vojvodina pridružena Srbiji i Jugoslaviji više ne važe i da u budućnosti Vojvodina mora da postane konfederalna jedinica Srbije, i ako Srbija to ne prihvati, nezavisna, neutralna i demilitarizovana država! Teritorije koje je Srbija „anektirala“, prema zahtevima Čanka, takođe moraju biti vraćene novoj državi.

Multivojvođaneri

Znajući da nema države bez nacije i jezika, autonomaši u Vojvodini poslednjih godina lansirali su novi naziv za građane ove pokrajine - „vojvodinci“ i „vojvođaneri“, a u lokalnim medijima protežira se tzv. vojvođanski jezik. Na pitanje o šansama „vojvođanske nacije“, akademik Čedomir Popov kaže:- Vojvodina je na svaki način „multi“. Da li bi jedan Mađar, Slovak ili Rumun pristao da se odrekne svog nacionalnog identiteta da bi postao pripadnik „vojvođanske nacije“? Dabome da ne bi. Ide se, onda, na to da se Srbi podele, a to je najopasnije.

Iz godine u godinu

2002. Omnibus zakonom Vojvodina dobila autonomiju u 20 oblasti

2002. Prvi put u svojoj istoriji, Vojvodina dobila grb

2004. SAPV usvojila predlog vojvođanske zastave

2006. Usvojen Ustav Srbije koji je legalizovao vojvođanske simbole

2008. Predlog statuta kojim Vojvodina dobija novi set nadležnosti

NS revolucija

Stranke Vojvođanskog pokreta, još 1932. godine, dakle samo 14 godina posle prisajedinjenja Banata, Baranje i Bačke Srbiji, uz parolu „Vojvodina Vojvođanima“ usvojile su Novosadsku rezoluciju u kojoj je osuđen državni centralizam.- U Vojvodini je na delu opšte i duboko nezadovoljstvo, a administracija i poreski sistem porušili su sve visoke ideale, kojima se vojvođansko Srpstvo vekovima oduševljavalo - poručili su tadašnji autonomaši.

Vasa umesto Jaše

Baš na 90. godišnjicu prisajedinjenja Srbiji, u Novom Sadu je iz LSV pokrenuta inicijativa da se iz centra Novog Sada izmesti spomenik Jaši Tomiću, koji je uz Svetozara Miletića najzaslužniji za ostvarenje vekovnog sna o ujedinjenju Srba iz Austrugarske sa maticom. Povod - ne idu zajedno titula počasnog građanina Efraimu Zurofu, direktoru centra „Simon Vizental“, i Jašina brošura „Jevrejsko pitanje“ još u 19. veku.Tek na izjavu predsednika Izvršnog veća Bojana Pajtića da spomenike, ma iz kog vremena, nije uputno sklanjati, hajka na bronzanog Jašu je stala.

Mađari čekaju

Šandor Pal (SZVM) kaže da je stepen autonomije Vojvodine srpsko-srpsko pitanje koje bi trebalo da definišu Beograd i vojvođanski Srbi. Iza ovih reči, međutim, krije se - teritorijalna autonomija na etničkom principu za Mađare na severu Bačke. Nju su prošle godine definisale i usvojile tri najuticajnije mađarske stranke koje predvode Ištvan Pastor (SVM), Andraš Agošton (DSVM) i Pal. - Nije sada momenat da pokrećemo to pitanje, ali mi smo spremni da čekamo strpljivo - ističe Pastor.