Srbija ostaje vojno neutralna

(Večernje novosti, 10. 2. 2011)

Vojska Srbije neće se pridružiti zahtevima prosvetara, zdravstva i policije za povećanjem zarada. Prosečna primanja u VS su nešto ispod 40.000 dinara i rado bismo primali veće plate, kada bi Vlada mogla da nam izađe u susret. Ali, nažalost, znamo da to u ovom trenutku nije moguće. Uostalom, Vojska nema prava na štrajk.

Ovo, u intervjuu za ”Novosti”, kaže načelnik GŠ, general-potpukovnik Miloje Miletić, i poručuje da ne postoji opasnost da Vojska bude zloupotrebljena u političke svrhe.

- Vojska je u potpunosti depolitizovana, njena upotreba je jasno definisana zakonom i, od kada su počele opsežne reforme sistema odbrane, ona nijednom nije upala u zamku političkih potkusurivanja između pojedinih partija, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji. Takođe, profesionalni pripadnici VS ne mogu da budu članovi nijedne stranke.

Poslednja klasa regruta je krajem prošle godine položila zakletvu, da li je to i formalno tačka završetka reforme VS?

- Profesionalizacijom je završen najznačajniji deo posla, ali time nije završena reforma i modernizacija Vojske. Mnogo rada nam još predstoji, pogotovo kada je reč o obuci i opremanju vojske savremenim naoružanjem.

U početku je potrebno više uložiti u profesionalnu vojsku, ali se na duži rok postižu značajne uštede. Profesionalni vojnik je efikasniji, obučeniji, motivisaniji...

Hoće li biti dovoljno novca u budžetu?

- Novca nikad nema dovoljno, ali ćemo se truditi da ono što imamo iskoristimo najbolje što možemo. Važno je da je VS, u ovo vreme krize, jedan od najvećih poslodavaca u zemlji. Zaposlili smo veliki broj mladih ljudi, koji su dobili priliku ne samo da obezbede egzistenciju, već i da napreduju.

Znaju li se već finansijski efekti sprovedene profesionalizacije?

- U početku je potrebno više uložiti u profesionalnu vojsku, ali se na duži rok postižu značajne uštede. Profesionalni vojnik je efikasniji, obučeniji, motivisaniji...

Može li ukidanje obaveznog služenja vojnog roka na bilo koji način da ugrozi bezbednost zemlje?

- Ne. Nismo mi prva zemlja koja je uvela profesionalnu vojsku i nijednoj nije ugrožena bezbednost. Profesionalna vojska je mnogo spremnija da odgovori na sve izazove i pretnje.

Šta je u ovom trenutku najveća pretnja bezbednosti Srbije?

- I dalje jednostrano proglašena nezavisnost KiM. To je najveći bezbednosti izazov u celom regionu, jer je prostor KiM snažno uporište organizovanog kriminala.

A situacija na jugu Srbije i Sandžaku?

- Naše analize pokazuju da u ovom trenutku nema razloga za zabrinutost i da je situacija u ovim krajevima stabilna. Svesni smo da je stanje u ovim oblastima ponekad veoma osetljivo i na granici incidenta, ali to je, pre svega, izazvano lošom ekonomskom situacijom građana koji tamo žive.

Da li VS na bilo koji način sarađuje sa Euleksom i hoćete li se uključiti u istragu o trgovini organima?

- Učešće u takvim istragama nije u našoj nadležnosti. Takođe, VS nema institucionalizovanu saradnju sa Euleksom. Za nas je Kfor i dalje vrhovni bezbednosni autoritet na KiM, kako je i definisano Rezolucijom 1244. Predstavnici Euleksa mogu da prisustvuju našim sastancima sa predstavnicima Kfora, u sastavu te delegacije, ali bez mogućnosti odlučivanja.

Kakvi su budući planovi Kfora kada je reč o broju njihovih pripadnika na Kosovu?

- Naša saradnja sa Kforom je izuzetno dobra, sve je manje spornih pitanja i ekscesnih situacija na administrativnoj liniji i u KZB. Odluka NATO da se smanjuju snage Kfora na KiM nije nas obradovala, ne podržavamo je, smatramo da se za to nisu stekli uslovi i da je situacija u pokrajini i dalje takva da zahteva prisustvo značajnih snaga bezbednosti. Oni nas uveravaju da će sve naredne odluke u vezi sa smanjenjem biti rezultat detaljnih procena bezbednosne situacije.

Naša saradnja sa Kforom je izuzetno dobra, sve je manje spornih pitanja i ekscesnih situacija na administrativnoj liniji i u KZB. Odluka NATO da se smanjuju snage Kfora na KiM nije nas obradovala, ne podržavamo je, smatramo da se za to nisu stekli uslovi i da je situacija u pokrajini i dalje takva da zahteva prisustvo značajnih snaga bezbednosti.

Kakvi su planovi u narednom periodu, kada je reč o ustupanju vojnih objekata za izgradnju stanova?

- Ideja je da se vojne nepokretnosti koje nisu perspektivne za funkcionisanje vojske prodaju, a da se dobijena sredstva iskoriste za reformu sistema odbrane, ne samo za izgradnju vojnih stanova. Problem je što smo ušli u krizu i ti objekti se više ne mogu prodati, jer nema dovoljno interesenata. I sudbina zgrade Generalštaba pogođene u NATO bombardovanju i dalje je neizvesna. Teško da se sada može pronaći neki investitor.

Nedavno ste bili na sastanku Vojnog komiteta NATO u Briselu, a naša kancelarija pri Alijansi konačno je postala operativna... Da li smo bliži ovom vojnom savezu?

- Otvaranjem misije Srbije u Briselu, koja je samo delom vojna, nismo ni bliži ni dalji Alijansi, ali su nam dostupnije važne informacije, korisni programi, lakša je saradnja sa partnerima, od čega možemo samo imati koristi.

Postoji li pritisak velikih zapadnih država da uđemo u NATO?

- Ne, nema nikakvih pritisaka, naš stav da ostanemo vojno neutralni se potpuno uvažava.

Može li uz tu politiku neutralnosti naša vojska da zadrži lidersku poziciju u regionu?

- Srbija može da ostane vojno neutralna, ali ne može da ostane izvan svih bezbednosnih tokova. Niko nije ni dovoljno velik ni dovoljno snažan da bi sve probleme mogao sam da rešava. Svima su potrebni partneri, ali to ne znači da morate da budete član neke vojne alijanse. Ali, ako želimo da budemo deo kolektivnog sistema bezbednosti ili da se bar približimo tim inicijativama, moramo da pronađemo model saradnje. Mi ne pretendujemo da budemo lider u regionu, ali, sudeći po našim kapacitetima, mi to jesmo.

Mislite li da su aktivnosti VS u okviru ”Partnerstva za mir” dovoljne?

- Svakako da je naš interes da ta saradnja bude snažnija i raznovrsnija, ali ona je uslovljena ekonomskim mogućnostima. Zasada najveći deo troškova tih aktivnosti snose naši partneri, a najčešće sarađujemo u oblasti školovanja, obuci kadrova, zajedničkim vežbama, modernizaciji naoružanja i vojne opreme.

Koji je značaj konferencije strateških vojnih partnera, koja će se u junu održati u Beogradu?

- U Srbiju tada dolaze predstavnici više od 60 država sveta, sa svih kontinenata. Na skupu će učestvovati načelnici GŠ ili delegacije visokog nivoa zemalja članica NATO, PZM, Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative, i odabranih kontakt-zemalja. To je svojevrsno priznanje za reforme koje smo sproveli i potvrda da smo širom sveta prepoznati kao poželjan i pouzdan partner.

Često vam se zamera što VS ima mnogo bolju saradnju sa američkim odbrambenim snagama, nego sa ruskom vojskom...

- To nije tačno. Za nas je saradnja sa Oružanim snagama Ruske Federacije podjednako značajna kao i saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja. Nijednoj od tih saradnji ne dajemo primat. Sa SAD uglavnom sarađujemo u oblasti školovanja kadrova, a sa Rusijom na remontu i modernizaciji naše ratne tehnike. Prilikom posete načelnika GŠ Rusije dogovorili smo unapređenje saradnje i u oblastima školovanja, obuke, specijalnih jedinica i razmene manjih timova.

Sa SAD uglavnom sarađujemo u oblasti školovanja kadrova, a sa Rusijom na remontu i modernizaciji naše ratne tehnike. Prilikom posete načelnika GŠ Rusije dogovorili smo unapređenje saradnje i u oblastima školovanja, obuke, specijalnih jedinica i razmene manjih timova.

U kojim sve međunarodnim mirovnim misijama trenutno učestvuju pripadnici VS?

- Trenutno 27 naših pripadnika učestvuje u pet misija - u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Libanu i na Kipru. Donedavno smo bili i u Čadu, Burundiju i Istočnom Timoru. U planu je da se do kraja godine uključimo u neke od misija EU, a prva će najverovatnije biti u Somaliji.

Najavili ste mogućnost da baza ”Jug”, kraj Bujanovca, postane regionalni centar za mirovne operacije...

- Planirali smo da ”Jug” postane vodeći poligon za obuku jedinica deklarisanih za učešće u multinacionalnim operacijama. Tu bi se, u početku, obučavala naša vojska, a kasnije bi se, u saradnji sa partnerima iz sveta, formirao regionalni centar.

(Razgovorala Danijela Milinković)