Početna strana > Prenosimo > Sad je kasno za jedinstvo
Prenosimo

Sad je kasno za jedinstvo

PDF Štampa El. pošta
Vojislav Koštunica   
ponedeljak, 05. januar 2009.

 (NIN, 01.01.2009)

Obrazovanjem, jezicima koje govori i uopšte svojom biografijom Vojislav Koštunica bi se mogao svrstati u političare privržene zapadnim demokratskim načelima i vrednostima. Međutim, novu 2009, 19. godinu srpskog višestranačja Koštunica dočekuje sa nametnutim imiyom antizapadnjaka i rusofila. To objašnjava time što se Zapad u svom odnosu prema Srbiji ne pridržava svojih vlastitih principa. “Pojedine zapadne zemlje i njihove političke elite u svom odnosu prema Srbiji jako su se udaljile od temeljnih demokratskih i evropskih vrednosti. Ja od njih nisam odustao. Ja ostajem privržen evropskim idejama koje su starije i neuporedivo vrednije od birokratije EU i njene često pogrešne politike prema Srbiji”, kaže Vojislav Koštunica.

Ovu 2009. godina Koštunica, kao i 2003. i 2004. godinu, ne dočekuju na vlasti. Kada govori o razlici između vlasti i opozicije, Koštunica će reći da vlast zahteva jednu suštinsku i posebnu vrstu odgovornosti, a da će DSS i kao opoziciona stranka nositi svoju odgovornost stranke koja zastupa državotvornu politiku.

Kao opozicionar Vojislav Koštunica je svoju stranačku karijeru započeo u Beogradu, kada je 1990. pobedom na većinskim izborima postao narodni poslanik. Sada, kada je DSS ponovo opozicija Vojislav Koštunica je odlučio da privremeno rukovodi beogradskim odborom stranke čiji je predsednik svih 16 godina postojanja. Zbog toga, na početku intervjua za NIN, prvog posle četiri i po godine, pitamo Vojislava Koštunicu da li je njegov povratak u Beograd simbolički novi početak DSS-a.

- Suštinska nit koja povezuje politiku naše stranke sve ove godine ogleda se u njenom državotvornom karakteru. Za nas je politika odgovornost za stabilnost i razvoj zemlje. Svaka nova bitka DSS je novi početak u smislu još jače borbe za ostvarivanje naše politike. U DSS smo zaključili da autoritetom predsednika stranke, uz podršku dvojice značajnih ljudi koji su nam se priključili: uglednog dramskog pisca i reditelja Siniše Kovačevića i mladog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloša Jovanovića možemo stranku učiniti jačom i organizovanijom u Beogradu. Poruka je da želimo da obnovimo uticaj DSS u Beogradu i da u prestonici zadobijemo veću podršku građana za našu politiku. A u martu će biti izabrano novo gradsko rukovodstvo.

Vašu odluku da “siđete u beogradski odbor” pratili su naslovi u štampi da “Koštunica disciplinuje stranku” (Blic) odnosno “DSS se raspada” (Pres).

- To jednostavno nije tačno. Različiti interesi stoje iza toga da jedna stranka koja zaista vodi računa o državi i jačanju institucija bude medijski prikazana na najgori način. Vidimo da se danas ponovo urušavaju sve institucije kao što je to i ranije bio slučaj sve do dolaska DSS na čelo Vlade 2004. godine. Mi sada kao da ponovo ulazimo u to vreme, a da bi stvar bila još gora neodgovornim delovanjem Vlade ugrožavaju se i stare institucije kao što su Crkva i vojska. Danas se u vreme ugrožavanja svih institucija vodi i medijska kampanja protiv DSS, stranke koja je bez ikakvog preterivanja vratila stabilnost svim institucijama u zemlji.

Ako pogledamo stranačke rejtinge tako nešto se ipak dešava. DSS je od stranke koja je imala ogromnu podršku; krajem 2000. imali ste podršku od 60 odsto građana – sada došla do nivoa podrške od 10 odsto i to u koaliciji sa Novom Srbijom.

- Drugačija je situacija bila 2000. godine. Te godine je došlo do velikih promena i moje pobede na izborima protiv Slobodana Miloševića. Pri tom, kada je reč o rejtinzima stranaka kod nas se uvek sa dosta slobode i proizvoljnosti iznose različiti procenti. Ne bih rekao ni da je tada DSS imao 60 procenata ni da danas ima 10. A kada je reč o daljem razvoju postoktobarskih događaja podsetio bih da smo se ubrzo suočili sa velikim problemima u DOS-u, da su DSS-u u Skupštini Srbije čak i otimani mandati. Potom je usledio dolazak DSS na čelo Vlade u vremenu prolaska zemlje kroz tranziciju. Tada je istovremeno voljom svetskih moćnika čerupana teritorija zemlje. Bili smo i prinuđeni da pravimo koalicione vlade, što neminovno ostavlja traga. Pomenuo bih i da smo 2008. godine imali veliku obmanu građana kroz marketinški projekat da Evropa nema alternativu i da maltene Srbija već sutra ulazi u EU. A da li je ova vlada koja je uz tu poruku došla na vlast uradila više na približavanju EU nego što je naša vlada učinila od 2004. godine? Nije. Dakle, sve to u zbiru: tranzicija i uticaj stranih sila, posledice koalicija, izbor da uvek sve podredimo državnim i nacionalnim interesima, a s druge strane bujanje politike marketinga koja bezočno obmanjuje građane, predstavljaju realnost u kojoj DSS danas deluje.

Zbog čega se kajete iz ovih osam godina koliko ste bili na različitim nivoima vlasti? I šta Srbiji ostaje posle vlasti DSS-a i Vojislava Koštunice?

- Uvek ćete pronaći nešto što ste propustili da uradite. Sigurno je bilo grešaka i neke stvari su mogle biti bolje urađene. Ali kada govorimo o glavnom pravcu delovanja, onda je tu reč o državotvornoj politici koju vodim i iza koje stojim. Uradili smo sve da doprinesemo učvršćivanju pravnog poretka, očuvanju teritorijalnog integriteta zemlje, očuvanju stabilnosti institucija, pravnoj sigurnosti i oporavku srpske privrede. Doneli smo Ustav zemlje koji u 21. veku treba da bude brana dezintegraciji zemlje.

Jeste li ikada pomislili da ste pogrešili što ste odlučili da vratite mandat narodu i da idete na izbore 11. maja?

- Reč je o krajnje principijelnoj odluci. Mi smo imali jedinstvenu državnu politiku kad je reč o Kosovu i Metohiji do 17. februara 2008. Posle toga sve se promenilo. Naši dotadašnji partneri u Vladi su odustali od državotvorne politike koje je do tada imala nacionalni konsenzus. Ni jednog jedinog trenutka nisam ni pomišljao da bih mogao da vodim novu tuđu politiku koja se više ne temelji na odbrani državnih i nacionalnih interesa, i to samo da bih ostao predsednik Vlade.

Moglo je da je bude i bez izbora. Imali ste većinu sa radikalima u parlamentu i još tri godine mandata.

- DS je bila najveća stranka u vladajućoj koaliciji. Kad je reč o prekomponovanju sastava vlade to je moguće kada je reč o manjim partnerima ali ako je u pitanju najveći partner onda to nije demokratski, nije moralno dopustivo i u krajnjem slučaju samo građani na izborima mogu dati legitimitet novoj vladi. Zato mi to ni u jednom momentu nije palo na pamet da uradim.

Da li ste u toku kampanje o vladi pregovarali sa Vojislavom Šešeljem?

- Ne, ali i nema potrebe da jednu neistinu više puta demantujem. Ni sa kim nisam pregovarao pre izbora, to je moj stav, čvrst i nepokolebljiv, neki će reći tvrdoglav ali to je moj stav. Ali kao što ste mogli da uočite pre izbora nisam isključivao saradnju sa nekim strankama. Dok su stranke koje su se sada našle u tom vladinom kotlu isključivale saradnju jedne sa drugima. I to je velika obmana glasača jer ni jedan jedini građanin koji je glasao za ove stranke nije glasao za ovakav sastav vlade. Vi znate šta ja mislim o podeli stranaka na podobne i nepodobne. Dakle, da nisu padale takve izjave to bi bila legitimna vlada, ali ovo je prevara. Što se tiče DSS-a mi smo pregovore vodili posle izbora, znate s kim i na koji način i kako su se završili.

Možete li nam reći nešto više o samim pregovorima? Da li je Ivica Dačić zaista pregovarao sa vama i šta mislite šta je presudilo u njegovom izboru da pravi vladu sa DS-om?

- Od prepričavanja šta je ko kome rekao pouzdanije je osloniti se na činjenice i posledice. Videli smo kako su se u formiranje srpske vlade ili nečega što bi trebalo da bude srpska vlada uveliko umešali tajkuni i strani ambasadori u Beogradu. Nikad pre ovoga nijedna vlada nije sastavljena na taj način. Ovakav spoj tajkuna i stranaca koji se upliću u nešto što je čisto naša stvar je novina i nešto besprimerno u našoj istoriji.

Kad smo već kod podobnosti i ambasadora, u novoj podeli koju su napravili najuticajniji ambasadori, DSS se našao uz SRS na toj listi antievropskih snaga. Da li DSS postaje ta snaga s kojom se ne sme sarađivati?

- Država je demokratska ukoliko u njoj postoji više od jedne stranke i ako se između njih odvija nadmetanje za glasove birača. Stranke su važne institucije u demokratskom poretku. I svaka vrsta takvog mešanja sa strane znači mešanje u naše unutrašnje odnose. Da Vlada vodi odgovornu politiku i da ima barem malo samopoštovanja ona bi upozorila ambasadore da to nije njihov posao. Moram reći da ne očekujem da to učini, jer je ova Vlada nastala uz skoro javnu podršku i uplitanje stranaca. A ovo je nedopustivo i za zemlje čiji se ambasadori ovako ponašaju, jer su to države duge demokratske tradicije.

Može se čuti i da ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ima sličnih problema. Strane diplomate u Beogradu ga otvoreno kritikuju. A navodno je Mlađan Dinkić na vladi izgovorio rečenicu da se Jeremić ponaša poput Koštunice.

- Reč je o dve različite politike koje vode DSS i DS. Sadašnja vlada ide iz jedne u drugu fazu puzajućeg ili prikrivenog priznavanja nezavisnosti Kosova. Prva faza je bila potpisivanje SSP-a, dakle potpisivanje sporazuma sa 19 država koje su prethodno priznale nezavisnost Kosova. Zatim je legalizovan Euleks, koji po zvaničnom saopštenju EU ima za cilj izgradnju pravne države Kosovo. I preostaje treća faza u strategiji zapadnih mentora stvaranja lažne države Kosovo, a to je uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Srbije i dela njene teritorije Kosova i Metohije.

Ipak, iza sadašnje vlade i ministra je nesumnjiv uspeh u Generalnoj skupštini UN-a na kojoj je prihvaćena rezolucija Srbije. Mislite da se drugim metodama borbe moglo postići više?

- Kao što znate ja sam se zalagao za jedno drugo, mnogo efikasnije sredstvo, za koje se i danas zalažem. Reč je o tužbama protiv zemalja, ili ako hoćete barem protiv jedne jedine zemlje, koja je priznala nezavisnost Kosova. Prosto zato što je to jače, što je to određenije sredstvo, zato što proizlazi iz uverenja da je pravo na našoj strani, da je Povelja UN prekršena, da je Rezolucija 1244 pogažena. Ako je to tako i verujete u to što radite, onda presavijte tabak i tužite jedan broj država Međunarodnom sudu pravde. Evo sada se se zbog neuporedivo manjih problema tuže Makedonija i Grčka, ili Italija i Nemačka. Tužba ima neuporedivo veću težinu. Tako da se povremene patriotske izjave sadašnje vlasti mogu samo posmatrati u kontekstu prikrivanja puzajućeg priznavanja nezavisnosti Kosova.

Da li bi tužbom pokvarili odnose sa zemljama sa kojima treba da sarađujemo tj. da se integrišemo u društvo sa njima? Da li mislite da je politika i Kosovo i Evropa ipak moguća?

- To bi značilo da se Srbija plaši da uradi ono što je Makedonija uradila kada je tužila Grčku. S druge strane, pokušaj da se prikaže da su EU i pitanje Kosova dve odvojene stvari pao je na ispitu 29. aprila kada je potpisan SSP. Tada se pokazalo da Srbija potpisuje sporazum i pojedinačno sa 19 zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. A to pravno gledano znači da smo mi ili potpisali sporazum slažući se sa tih 19 zemalja, ili ako se na slažemo sa odlukom tih država da priznaju lažnu državu Kosovo, onda i nema pravno validnog sporazuma SSP. Jer svaki ugovor pa i SSP je saglasnost volje dve strane. Ono što je Srbija morala da uradi, to nije nikakav inat ili rat sa svetom – trebalo je otvoriti razgovar sa EU. Ako pravimo dugoročni ugovor sa EU morali smo otvoriti pitanje da li mi i tih 19 država smatramo da na teritoriji Srbije postoji jedna ili dve države. Umesto ozbiljnih razgovora sa EU o ovom suštinskom pitanju za budućnost Srbije, predstavnici sadašnje vlasti su potpisali SSP kako bi mogli marketinški da mašu tim sporazumom u finišu izborne kampanje.

Pored odnosa sa Evropskom unijom i SAD posebno je zanimljiv i odnos Srbije sa Rusijom. Kakav značaj imaju ovi, naposletku, ipak potpisani sporazumi; da li se tu radi više o energetici i ekonomiji ili geostrategiji.

- Interes je nesumnjivo ekonomski, ali i geostrateški. Naš interes jeste da što bolje ekonomski sarađujemo sa svima. Dakle, i sa EU, i sa SAD, i sa Ruskom Federacijom. Realizacija energetskog sporazuma imaće veliki značaj za razvoj srpske privrede. A da je reč o geostrateškim interesima najviše se vidi po reakcijama onih u zemlji i van zemlje koji su taj sporazum hteli da dovedu u pitanje.

Može li vlada, sa svojim stalnim i pridruženim članovima koji su protivnici sporazuma, da preživi ovaj moskovski potpis? I uopšte vidite li graničnu liniju u Skupštini; znate li pouzdano koje su stranke vlast a koje opozicija?

- Preživljavanje Vlade ne zavisi samo od ovog sporazuma; da sam u Vladi osećao bih se vrlo spokojno sa podrškom 214 poslanika u Skupštini koji su glasali za energetski sporazum. Što se partijske scene tiče ona je vrlo promenljiva. Ali uzdržao bih se od prognoziranja koje bi to mogle da budu dodatne proevropske stranke koje će glasati za Vladu kada im to bude neophodno.

Nedavno je prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić govoreći da zemlja ulazi u ozbiljnu krizu pozvao na jedinstvo sve stranke kako bi Srbija lakše prevladala probleme s kojima se suočava. Možete li zamisliti da vaša stranka podrži neke vladine predloge koji bi bili u interesu prevladavanja ekonomske krize i jačanja srpske pozicije u borbi za Kosovo i Metohiju?

- Što se tiče ekonomske krize podsetio bih da je Vlada imala sasvim nov i neverovatan pristup sa obrazloženjem da kriza može biti razvojna šansa Srbije. Vidimo da su posle od toga odustali ali nisu ponudili koherentan program šta treba učiniti dalje u pravcu umanjenja posledica krize. DSS je napravio ekonomski program i to je naš konkretan predlog pravih mera za očuvanje srpske privrede u uslovima svetske ekonomske krize. A kada je reč o Kosovu i Metohiji i postizanju konsenzusa i jedinstva, taj konsenzus je postojao više godina i ispoljavan je kroz veliki broj skupštinskih rezolucija. Ali, kada je formirana nova vlada sve to je nestalo. Test za to jedinstvo trebalo je da bude rezolucija o Kosovu, za koju ne da nije bilo konsenzusa, već nije bila obezbeđena ni vladina većina u Skupštini Srbije. Nema više čak ni izveštaja Vlade o razgovorima koji su vođeni oko Euleksa a kamoli nacionalnog konsenzusa. Neverovatno je da se Skupština na jedan celovit, potpun i odgovoran način nije bavila pitanjem Kosova i Metohije.

Znači, potpuno isključujete bilo kakvu saradnju sa Vladom Srbije?

- Mi smo podneli predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji sa željom da se oko tog dokumenta ponovo uspostavi nacionalno jedinstvo, ali smo svedoci da taj predlog nije voljom vlasti ni uvršten u dnevni red Skupštine. Mi ne možemo biti pokriće za odluke koje neko drugi donosi. Možda to može da radi neko kome je vlast jedini cilj političkog delovanja. Nama nije i mi to sigurno nećemo raditi.

Kakve su lične ambicije Vojislava Koštunice? Da li spremate naslednike; vidite li ljude koji bi mogli da vas zamene u stranci ali i van nje?

- Za delovanje DSS je najvažnija njena državotvorna politika i to je naše uporište. Sve moje ambicije uvek su bile vezane za ostvarivanje naše državotvorne politike. Dakle, suština je u ideji za koju se borimo, a demokratska pravila određuju ko će i na kojim funkcijama u stranci sprovoditi našu politiku. U DSS ima ljudi koji su pokazali da mogu da obavljaju državne funkcije u najboljem interesu Srbije, pa samim tim su sposobni da obavljaju i sve funkcije u stranci. Za stranačke funkcije je prirodno da se kandiduju stranački ljudi. A za širenje ideje i politike DSS veoma su važne i nevladine organizacije. Naravno, ne mislim na one trabantske nevladine organizacije. Treba pogledati samo reagovanja, komentare koji se pišu na pojedinim sajtovima. To je uglavnom mlađi svet koji slobodno i hrabro razmišlja o svim važnim društvenim temama. U tome vidim nadu i za Srbiju i za DSS. Jer, DSS sigurno jeste uporište ideje da se može biti sa svetom ali treba da se pri tom ostane i svoj. Treba ulaziti u šire međunarodne integracije ali da opstanete, da ne nestanete.

(Razgovarao: Gorislav Papić)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner