Reklamiranje genocida

 (NIN, 12.03.2009)

Reklamni stručnjaci umeju da kažu kako nema lošeg publiciteta, ali, koliki je mazohizam kada sami promovišete sopstveni loš publicitet? A srpskom se političkom vrhu baš to desilo 17. decembra prošle godine, kada su u Starom dvoru (Gradskoj skupštini Beograda) predstavili izdanje Juropijen tajmsa posvećeno Srbiji, čestitajući mu pride na “dobro obavljenom poslu”.

Juropijen tajms (The European Times) – imenom podseća na londonski “Tajms”, “Njujork tajms” ili “Losanđeles tajms”, ali nije – za sebe kaže da je “nezavisna medijska agencija specijalizovana za dubinske promotivne izveštaje o različitim državama i regionima širom sveta. Naš cilj je da ekskluzivnim evropskim preduzetnicima pružimo najsvežije informacije o poslovnim mogućnostima”. Sredinom prošle godine, 1. jula, potpisali su Memorandum o razumevanju sa agencijom SIEPA, državnom (vladinom, Vlade Srbije) Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza, koja će im pomoći da naprave promotivni izveštaj o Srbiji.

Koliko je promocija potrebna Srbiji, valjda nije potrebno ni govoriti. Od Vukovara i Dubrovnika, preko Sarajeva i Srebrenice, do Račka na Kosovu, Srbija je – kriva ili manje kriva – već skoro dve decenije svrstana među internacionalne parije, rame uz rame sa Iranom, Severnom Korejom, Sadamovim Irakom i Lukašenkovom Belorusijom. “Slobo-Sadame” možda je i izniklo na ulicama Beograda, ali i danas odzvanja po zapadnim mejn-strim medijima, uverenim u nužnost srpskog suočenja s istinom, odgovornošću i pomirenjem, na šta podsećaju svoje čitalaštvo kad god se spomenu Ratko Mladić, Goran Hadžić ili Miladin Kovačević.

Tako da je Srbiji promena imidža i te kako potrebna. Onomad smo dali silne pare za reklamiranje na Si-En-Enu, ali se svelo na nesvakidašnje reklamiranje jedne crkve u Rumuniji, zemlje bez ljudi i marketinških stručnjaka bez ideja. Pa smo se okrenuli Juropijen tajmsu da nam pomogne.

Juropijen tajms, prema onome što su stavili na svoju internet-prezentaciju, u tome bi stvarno mogao da bude koristan. Tiraž od preko pola miliona primeraka (tvrde, ima i grafikon), besplatno podeljen po VIP i biznis salonima na aerodromima Hitrou u Londonu i Šarl de Gol u Parizu, privrednim komorama Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Belgije, kancelarijama Svetske trgovinske organizacije u tim zemljama, Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, evropskoj komisiji i parlamentu...

Pa, šta nam se onda desilo?

Intervjui sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministrom Mlađanom Dinkićem, ministrom Slobodanom Milosavljevićem, ministrom Tomicom Milosavljevićem, ministarkom Vericom Kalanović, ministarkom Jasnom Matić, ministrom Oliverom Dulićem..., sasvim su korektni, za tu vrstu pi-ar tekstova (zanemarimo li, doduše, tvrdnju premijera Cvetkovića da strane banke donose devize u zemlju, a one odneše 600 miliona evra samo u decembru).

No, nije stvar u tome kako su predstavljeni premijer i ministri, nego kako je predstavljena Srbija.

Istorija Srbije do 20. veka prepričana je u tri kratka pasusa (otprilike toliko posvećeno je i predsedniku Borisu Tadiću, nešto dalje u tekstu). Zatim se, u najboljem maniru austrougarske propagande, konstatuje da je Prvi svetski rat “počeo kada je srpski nacionalista ubio austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda”, posle čega je formirana kraljevina Jugoslavija u kojoj je “Srbija nastavila da dominira, uprkos protestima ostalih grupa”.

Ova težnja, nastavlja dalje nepotpisani autor ovog pi-ar teksta o Srbiji, intenzivira se posle Titove smrti: “1989. godine Slobodan Milošević postao je predsednik Srbije, i njegova posvećenost srpskoj dominaciji dovela je do obnavljanja konflikta i konačno izazvala raspad Jugoslavije.”

Sledi, zatim, tvrdnja ovog srpskog reklamera do koje nije stigao ni Haški tribunal: “Jugoslovenska armija, pod vođstvom Srba, i manjinski bosanski Srbi napali su Bosnu i pokrenuli bezobzirno etničko čišćenje bosanskih Muslimana. NATO se konačno umešao u avgustu i septembru 1995. godine i okončao konflikt.”

Pa se prelazi na Kosovo, gde je konflikt započeo 1998, sukobom Oslobodilačke vojske Kosova (“koju su podržali albanski muslimani koji su činili 90 odsto stanovništva Kosova”) i jugoslovenskih trupa. “Stotine Kosovara bile su ubijene ili su naterane u izbeglištvo. U početku NATO nije reagovao da zaustavi nasilje jer je Kosovo zakonski još bilo jugoslovenska provincija, ali dokazi o masakrima civila konačno su naterali NATO da reaguje i on je pokrenuo vazdušne udare 1999.” Nekoliko rečenica dalje autor će spomenuti i da je “etničko nasilje na Kosovu ponovo eskaliralo 2004, i NATO je ponovo intervenisao”, ne objašnjavajući ko se našao na kom kraju batine, iz čega bi neupućeni biznis-čitalac mogao da izvuče samo pogrešan zaključak.

Predstavljanje Srbije nastavlja se opisom uspeha demokratskih snaga i formiranja nove vlade koja “ispunjava svoja obećanja da će Srbija krenuti ka Zapadu, otvoriti svoju ekonomiju i raditi na pristupanju Evropskoj uniji”. Uz još jednu zanimljivu konstataciju: “Kosovo ostaje problem; proglasilo je nezavisnost u februaru ove godine (2008), ali srpska vlada još nije priznala novu državu.”

Ovakvo reklamiranje Srbije možda i ne bi bilo toliko strašno, jer smo na to navikli, da u svemu nisu učestvovali i srpski državni organi. Spomenuta SIEPA, naime, kako je NIN-u rečeno u agenciji, Juropijen tajmsu pružila je “logističku podršku” u sastavljanju ovog reklamnog dodatka o Srbiji, dostavljajući mu podatke o srpskoj ekonomiji, ali i “povezujući časopis sa sagovornicima i srpskim firmama-oglašivačima”. Kažu u SIEPA-i i da nisu imali uvid u tekstove koji će biti objavljeni u reklamnom dodatku o Srbiji.

Sve to, međutim, nije sprečilo ministarku (telekomunikacija) Jasnu Matić da u Starom dvoru, tog 17. decembra 2008, otvori svečano predstavljanje reklamnog izdanja Juropijen tajmsa o Srbiji, i da “istakne važnost i značaj Juropijen tajmsa kao sredstva da se poboljša slika o Srbiji u inostranstvu”. Dok je Bojan Janković, zamenik direktora SIEPA, istom prigodom izjavio: “Želim da čestitam Juropijen tajmsu na dobro obavljenom poslu. Saradnja između Juropijen tajmsa i agencije SIEPA bila je veoma dobra. Konačan izveštaj izgleda veoma reprezentativno.” Iz poslednje rečenice bi, doduše, moglo da se zaključi da je g. Janković izveštaj samo gledao, a ne i čitao, pa je zato i došao do ovako prigodnog zaključka.

Ako i nisu čitali tekstove koji će biti objavljeni u izveštaju o Srbiji, a koje su unapred podržali (neozbiljno, ali šta da se radi), srpskim se zvaničnicima, ipak, mora zameriti što su uopšte i ušli u dil sa ovom “nezavisnom novinskom agencijom”. Umesto da su od agencije zahtevali, pod pretnjom tužbe, da ispravi ono što je objavila pre nego što je došla u Srbiju.

Reč je o sličnim, propagandnim izdanjima o Crnoj Gori i Kosovu, na kojima se Juropijen tajms već dokazao. U izdanju posvećenom Crnoj Gori, tako, saznajemo da su prostor regije Slavija (sic!), najpre, u 6. veku, prvo naselili Crnogorci, a tek vek kasnije Srbi i Hrvati. Dalje se govori o dukljanskim kraljevima, preleće preko vekova odolevanja Turcima, i dolazi do Prvog svetskog rata. Sjajno: “U Prvom svetskom ratu Crna Gora borila se sa saveznicima, ali je poražena i okupirana od Austrije, a onda anektirana od Srbije uprkos američkom predsedniku Vudro Vilsonu koji je podržavao crnogorsku nezavisnost. Većina crnogorskog stanovništva protivila se aneksiji. Zbog toga, na pravoslavni Božić, 7. januara 1919, Crnogorci su organizovali nacionalni ustanak – Božićnu pobunu – protiv srpske aneksije, koji je rezultirao ratom Crnogoraca protiv Srba, koji je trajao do 1926.”

Izveštaj o Kosovu, pak, treba pročitati od korica do korica, i to sasvim pažljivo ako želite da pronađete “s” od Srba i Srbije. Pojavljuju se, naime, samo u “fact file-u”, da ih ima 5 odsto, i na još jednom mestu gde se u polurečenici spominje Pećka patrijaršija. Istorija Kosova tekla je ovako: Kosovo je bilo “ključni deo” rimskog i vizantijskog carstva, a onda je “prelazilo iz ruke u ruku Bugara i Vizantinaca u 11, 12. i 13. veku. Pokrajina je ušla u Otomansko carstvo 1455, gde je ostala do 1912.” Pa se govori o “kosovskoj i albanskoj Magna karti”, 42 Albanca koji su postali veliki veziri, Prizrenskoj ligi...: “Obaveze preuzete u Prizrenskoj ligi oživljene su u novom, modernom duhu koji je doneo nezavisnost (ovoj) zemlji. Uistinu, iako je mnogo prošlo, na mnogo načina, istorija Kosova tek počinje.”

A u pripremi je izveštaj Juropijen tajmsa o Hrvatskoj.