Pouke kosovskih izbora

(Politika, 17.11.2009)

Ministar za Kosovo i Metohiju kaže da lokalni izbori održani prošlog vikenda nisu uspeli jer ih je „ogromna većina” kosmetskih Srba bojkotovala, a državni sekretar u istom ministarstvu smatra da je autoritet vlade, koja je pozvala na bojkot, poljuljan i da srpski birači i nisu u potpunosti poslušali Beograd.

I ministar i državni sekretar su u pravu jer prvi ima u vidu činjenicu da ubedljiva većina Srba na KiM nije glasala, a drugi ukazuje na to da su u dve novoformirane opštine Srbi ipak dobili vlast i da je u centralnim delovima pokrajine njihov odziv ipak bio veći nego na severu. Ali ovde nije reč o tome što se stavovi ministra i državnog sekretara razlikuju nego o tome da li država Srbija ima ili nema jasnu politiku prema svojim građanima na KiM.

Činjenica da je odziv Srba u Gračanici, Štrpcu i drugim opštinama u centralnim delovima KiM bio znatno veći nego na severu, uz administrativnu liniju sa centralnom Srbijom, potvrđuje da postoje bitne razlike u položaju i potrebama srpskog stanovništva u tim oblastima. Odziv srpskih birača je, upravo zbog toga, potvrdio staru istinu da građani ne glasaju samo kao pripadnici nacije nego da vode računa i o praktičnim problemima sa kojima se susreću.

Uprošćeno rečeno, Beograd je Srbima u centralnim delovima KiM poslao jasnu poruku da ne glasaju, ali im nije jasno rečeno kako će da prežive u izolaciji, da li će i koliko finansijske i druge podrške da dobijaju, kako će im biti osigurana bezbednost... Birači su ostali zbunjeni i deo njih se opredelio da glasa za svoju lokalnu vlast. To što se „svoja” vlast bira u organizaciji prištinskih vlasti čije postojanje država Srbija ne priznaje očigledno im nije bilo najvažnije.

Država je, u odnosu na lokalne izbore na KiM, mogla da bira između dve opcije. Ili da vodi jaku višemesečnu kampanju za njihov bojkot, uz čvrste garancije da će obezbediti normalan život Srbima na području cele pokrajine, ili da bude fleksibilna i da „zažmuri na jedno oko” prepustivši srpskom stanovništvu da se samo opredeli. Izabrala je treću opciju – nije vodila kampanju i nije davala obećanja, ali je pozvala na bojkot. Rezultat je onakav kakva je i izabrana opcija – nikakav.

Sada će u nekoliko opština u centralnim delovima KiM praktično funkcionisati paralelne lokalne vlasti, jedne izabrane na izborima koje je organizovala država Srbija, a druge izabrane na prošlonedeljnim izborima. U praksi, međunarodna zajednica će svakako nastojati da ojača poziciju onih koji su izabrani na poslednjim izborima. Srbija tome može efikasno da parira samo pojačanom finansijskom podrškom i ulaganjima u privredu na KiM i pojačanim garancijama za miran i bezbedan život svakog građanina, ali su instrumenti i mogućnosti koje ima na raspolaganju oskudni.