Moramo da postanemo bitni za Evropsku uniju

(Politika, 21.06.2009)

Najkonkretniji rezultat proteklog Samita šefova država centralne Evrope je, prema rečima srpskog predsednika Borisa Tadića, to da je Srbija došla na još jednu stepenicu više kada je u pitanju liberalizacija viznog režima a imajući u vidu poziciju i stavove članica Evropske unije koji su ovih dana učestvovali na skupu u Novom Sadu. U razgovoru za „Politiku”, predsednik Srbije kaže da se grdno varaju oni koji misle da smo završili razgovore o viznoj liberalizaciji.

„Moramo svakog dana ubeđivati sve kako ne bismo imali neprijatno iznenađenje krajem ove godine i kako bismo od početka sledeće godine učinili nešto veoma važno za građane Srbije, a to je ukidanje viza. To sam obećao građanima na izborima. Moja je i moralna i politička obaveza da s predstavnicima Vlade Srbije dovršim taj posao i verujem da to mogu da uradim. Ovaj samit je bio jedna od prilika za ovaj posao”, rekao je predsednik Srbije.

Koji bi još mogli da budu konkretni rezultati ovog samita?

Ovaj samit je bio i prilika da još jednom razgovaram s predstavnicima EU i da pokrenem temu da jedna država u EU ne može blokirati sve one države koje žele da postanu članice EU, pri čemu se govori o neophodnosti ratifikacije Lisabonskog sporazuma. Imali smo jednu veoma važnu debatu na temu Lisabonskog sporazuma i bilo je različitih mišljenja predstavnika država EU, pri čemu su slovački, italijanski i češki predsednici bili najaktivniji u toj debati, ali je na kraju preovladalo mišljenje da zapadni Balkan, pre svega, ima prvenstvo ulaska u EU, a potom i neke druge regije kao što su istočna Evropa i Turska. To je jedna vrlo konkretna stvar i veoma je važno što smo na ovom samitu to potvrdili, pri čemu će učesnici ovog samita koji su u EU imati način da kroz institucije EU pokrenu tu debatu i budu na neki način advokati ovakvog našeg mišljenja.

Češki predsednik Vaclav Klaus, s jedne strane, podržava evropske integracije Srbije a, s druge strane, žestoki je evroskeptik i protivnik Lisabonskog sporazuma te još nije potpisao njegovu ratifikaciju. Da li je došlo do nekog pomaka u njegovom stavu, imajući u vidu da je „Lisabon” na neki način i uslov daljih proširenja EU?

Potpuno je jasan stav Vaclava Klausa, češkog predsednika i mog prijatelja, da je Srbija i te kako dobro došla u EU. On je protivnik Lisabonskog sporazuma iz potpuno drugačijih razloga, a to je način funkcionisanja EU. On ne podržava ideju da Evropska unija treba da ide ka tome da bude zajednica regiona, već se zalaže za to da ona mora biti zajednica nacionalnih država ili država po sebi. Ja imam razumevanja za takav stav ali je veoma važno da se takva debata ne slomi na pitanju integracije zapadnog Balkana, Srbije i ostalih država i tu smo se potpuno složili.

Da li su debatama zatvorenim za javnost izneti predlozi nekog novog energetskog povezivanja koji ne podrazumeva samo gasovode kao što su „Južni tok” i „Nabuko”?

U svom izlaganju akcenat sam stavio na temu energetike u kontekstu razvoja ekonomije, bezbednosti i evropskih integracija. Prostor zapadnog Balkana je prosto nezaobilazan jer je najkraći put između Evrope i Azije, ali i Evrope i energetskih snabdevača u Kaspijskom basenu. Tu, pre svega mislim, na Rusiju, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, a u budućnosti i Iran, ali i Egipat kao novog i vrlo značajnog proizvođač gasa, koji već gradi gasovod prema Izraelu, prema Siriji i čiji gasovod bi, eventualno, preko Turske išao prema Evropi.

Evropa ima obilne potrebe za gasom jer će joj u roku od pet godina biti potrebno po dvesta milijardi kubnih metara gasa godišnje. Postojeći gasovodi koji su projektovani, kao što su „Severni tok”, „Južni tok” i „Nabuko” obezbeđuju devedeset milijardi kubika gasa. Dakle, nedostaje još sto deset milijardi kubika gasa, pri čemu budući gasovodi moraju ići preko zapadnog Balkana. Nevolja je u tome što nas zaobilazi „Nabuko”, ali trasa tog gasovoda još nije definitivno određena i mi ćemo sve učiniti da on jednim delom prođe kroz Srbiju, kao što oba gasovoda u jugoistočnoj Evropi prolaze kroz Bugarsku tako da bismo želeli i da mi dobijemo takav status.

Bugarska je u povlašćenom položaju jer osim što bi „Nabuko” i „Južni tok” trebalo da prođu kroz njenu teritoriju, ona je sklopila i ugovor o dopremanju tečnog gasa iz Katara. Da li su izložene neke ideje o novim izvorima gasa neophodnog zapadnom Balkanu?

U tom kontekstu, neformalno sam predložio mojim sagovornicima sa zapadnog Balkana i nekih država EU, koje pripadaju jugoistočnoj Evropi, ideju o izgradnji, planiranju i zajedničkom projektovanju energetskih kapaciteta u regionu. To bi bilo veoma važno jer bi podiglo naše performanse i postali bismo atraktivniji za učlanjenje u EU. Izgradnja skladišta gasa na ovim prostorima, pre svega u Srbiji ali možda i u Bosni i Hercegovini u budućnosti, čini čitav prostor zapadnog Balkana još atraktivnijim za integracije. Dakle, moramo da podignemo ukupne kapacitete naših zemalja, a ne samo da vršimo zakonsku reformu, da budemo bitni za EU. Ukoliko nismo bitni, manja je mogućnost da ćemo ući u proces evropskih integracija.

S naše strane moramo sve da učinimo da ovaj prostor bude atraktivniji za Uniju. Pitanje energetike je direktno vezano za politiku i bezbednost i u tom smislu, ukoliko Srbija i ceo region budu tranziciono područje za energente, postaćemo i važna bezbednosna tačka. Interes Evrope je da integriše svaku važnu bezbednosnu tačku. Naš posao je da pojačavamo argumente naše bitnosti za čitav evropski prostor u ekonomskom, energetskom, bezbednosnom a time i političkom smislu.

(Razgovarao Nenad Radičević)