Ima li života posle Medvedeva?

(Blic, 26.10.2009)

Prošle nedelje u novinama je, da parafraziram jednu dosetku, bilo samo vremenske prognoze, televizijskog programa i - Medvedeva. Parafrazirana je izjava u kojoj je sve isto, osim što je onomad umesto ruskog predsednika na kraju spiska tema bio Draža Mihailović.

To je bilo stanje pre sletanja Dmitrija Anatoljeviča, a otkopavanje Dražinog groba privremeno je obustavljeno iz viših razloga - nekako je bilo nezgodno u danima kada smo s Rusima slavili pobedu protiv fašizma.

Čim su ovi naši ugledali rep predsedničkog aviona, vratili smo se domaćim radovima i temama, a najavljena je i delegacija koja će po britanskim arhivama tragati za Dražinim grobom.

Na medijski mrak požalio se Aleksandar Vučić, tvrdeći da on i njegovi ne mogu da prodru do javnih medija u Srbiji. Ne misli on da je to zato što su Draža i Dmitrij bili glavni, već zato što to ne daju Boris i njegovi savetnici. Naprednjaci, zato, planiraju neki njihov 9. mart, odnosno najavljuju organizovanje narodnih protesta protiv ove vrste mraka.

Istovremeno, njihov šef Tomislav Nikolić javno se ljutnuo na stare radikalske drugare što neće da se pridruže naporima opozicije da bude svrgnut „nenarodni režim“ Borisa Tadića. I Nikoliću je jasno da se dohvatio prazne puške. Što bi se radikali kojima slabo ide borili za vanredne parlamentarne izbore? I što su se razdruživali ako ih sada opet zovu da se udružuju?

Ovi borbeni pokliči čuli su se nakon lokalnih izbora u Vrbasu gde su demokrate i SPS oduvali sve druge stranke. A tamo je najgore prošao G17 plus, odnosno nije ni prošao cenzus.

Jedan od ikoničnih likova ove stranke Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, živi je dokaz onog Marfijevog zakona koji kaže da će biti još gore kad ti loše krene: prvo ga je neka udvorička duša predložila za akademika, onda su pohapsili grupu od osam lekara, gradska sekretarka ostavkom je nastavila rat protiv Tomice i, na kraju, izbio je požar u KBC „Dr Dragiša Mišović“.

A slede lokalni izbori na Voždovcu. To će biti novi kamenčić u političkom mozaiku Srbije. Pokazaće se ima li alhemije u politici. Odnosno, da li se deljenjem, kao u slučaju radikala, može proizvesti bolji rezultat nego što je bio onaj pre deobe i drugo, može li G17 plus kao samostalni učesnik izbornog procesa da preskoči cenzus.

Ide li Mile Dodik uopšte u Banjaluku ili spava u Borisovom kabinetu, pitaju se dežurne narikače nad narodnim poslovima, među kojima je puno onih što bi onomad izginuli za Dejton, a sad im smeta što se Dodik kao pijan plota drži Dejtona.

Ima li još dokaza da ima političkog života i posle posete Medvedeva?

Ako nema još, biće uskoro. Kad ovi naši rusofili i rusofobi zakopaju ratne sekire, vratićemo se na domaći teren. Igra će biti zanimljiva, bez obzira na to što predsednička stranka vodi sa jedno tri prema nula. Gubitnici će morati da zaigraju ofanzivnije.