Ako imamo platformu, onda stav „ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno” gubi važnost

(Politika, 31.12.2012)

Serijom novogodišnjih intervjua (Beta, Tanjug, RTS, „Politika“) predsednik Srbije Tomislav Nikolić kao da hoće da kaže koliko mu je stalo do Platforme o pregovorima sa privremenim institucijama samouprave na Kosmetu i da demantuje one koji misle da je to samo njegov zaklon od onih teških i bolnih odluka koje će biti donete u razgovorima Beograda i Prištine pod dirigentskom palicom Brisela (čitaj Vašingtona i Berlina).

Za nekoga je Platforma o pregovorima o Kosovu možda neočekivana. Ona, međutim, ponavlja stav koji ste izneli u Ujedinjenim nacijama: vi tražite pregovore o statusu Kosova?

Uvek sam govorio da treba izbegavati parcijalne dogovore jer, bez obzira da li smo toga svesni, priznavali to ili ne priznavali, parcijalni dogovori učvršćuju nezavisnost Kosova i Metohije. To je počelo još 2000. godine, od prvog visokog predstavnika za Kosovo. Mi smo se pravili da ne vidimo da se rezolucija krši iz dana u dan i da Priština dobija sve više ingerencija nad ljudima i teritorijom, sve više atributa države. Udaljavali smo se od Kosova i Metohije pod izgovorom da rešavamo pitanja kako će ljudi bolje da žive – rešavanjem pitanja telefona, saobraćaja...

U kampanji sam obećao da ću da rešim pitanje statusa i da će iz toga da proizađu sva druga rešenja... I uvek sam govorio da Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova i da za to ima uporište u Rezoluciji 1244, u tome što nikada neće da prizna članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, i u Ustavu koji za Kosovo predviđa autonomiju u okviru Srbije. Na osnovu člana 122. Ustava trebalo je odavno da donesemo zakon o suštinskoj autonomiji Kosova. Takav zakon nije donet da bi se vrući kosovski krompir preneo drugoj vlasti, pa čak i ako ponovo bude ista vlast, jer je to bio način da se stalno odlaže rešenje. Sada kada se pojavio neko ko nudi rešenje, dočekan je na nož, kao što je dočekana i Platforma. Demokratska stranka, koja je odredila nivo na kome se nalazi Kosovo, sada kaže da je Platforma nerealna i populistička. Kada ste u opoziciji uvek tvrdite da možete više nego vlast, a nama opozicija kaže da predsednik predlaže nerealne planove. Pa ako suštinska autonomija nije realna, šta je realno? Nezavisno Kosovo?

Ono što vam je rekla Hilari Klinton kada je bila u Beogradu. Za Ameriku je Kosovo nezavisno i o tome nema pregovora?

Ja sam joj tada rekao, kao što ću sutra bilo kome, ako ne razgovaramo o statusu onda Srbija nema o čemu da razgovara, jer Srbija ne može da prizna nezavisnost. Ne nastaje država tako što je neko prizna, već članstvom u UN, s tim što nekim državama čak ni UN ne garantuju integritet i suverenitet...

Kao što je slučaj sa Srbijom?

Da. Jasno je da države koje su priznale nezavisnost Kosova ne žele da priznaju da su napravile grešku. Zato žele da se ta nezavisnost ostvari po bilo koju cenu. Slično je i povodom raspada Jugoslavije. Pojedine države žele da za sve okrive Srbiju, da bi se pokazalo da su dajući podršku Izetbegoviću i Tuđmanu bile u pravu.

Realni ste, kažete da kada je u pitanju Kosovo vreme ne radi za nas, da nam kao pesak prolazi kroz prste. Ako Albanci kažu ne zanima ih Platforma...

...Pa zar i mi treba da kažemo da je nerealno samo zato što to kažu Albanci?

Ne, nego je pitanje šta radimo kada Albanci i Amerika kažu: o ovome ne razgovaramo?

Platformom želim da prestane praksa da pravimo parcijalne dogovore, a da nemamo obavezu da poštujemo neki svoj dokument. Hoću da razgovaramo i o parcijalnim problemima, ali znam da je za naše interese optimalno da je i parcijalno dogovoreno tek kada je sve dogovoreno. Kada imate okvir i kada nam kažu da žele da razgovaraju o telekomunikacijama, mi pogledamo Platformu i kažemo dobro – razgovaramo, o energetici, isto – pogledamo  rezoluciju. To je način da nas niko ne dovede u situaciju da nas upozna da je nešto dogovorio a da mi ne o tome ne odlučujemo i da ne možemo da reagujemo.

Ovo će se protumačiti da ste nezadovoljni nečim o čemu se Dačić dogovorio?

Nije se on ništa dogovorio, samo je ispunjavao ono o čemu su se drugi dogovorili...

Dogovorio se o carinama, o oficirima za vezu?

Ne, o carinama se dogovorio Borko Stefanović. Dogovorio je, imamo papir u arhivi, da se roba carini po zakonima  Kosova. To je papir koji nas najteže opterećuje. Najteži zadatak Dačića jeste to što nema nove teme, i ja mu Platformom otvaram manevarski prostor.

Ali Dačić izjavljuje da mu to vezuje ruke, da otežava sporazum, konačno i da se sa vama dogovorio o promeni dva stava iz Platforme da se prekine tehnički dijalog i da ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno?

Prvo, to je malo preforsirano u javnosti. Dogovorili smo da ćemo Platformu da menjamo. Dao sam je Crkvi, Akademiji, narodu sa Kosova, opoziciji: zato da bi je menjali. Nije moj ego takav da neću da promenim ono što sam napisao. Naprotiv, promeniću mnogo toga da bih imao podršku 200 ili 230 poslanika, ono što je bitno jeste da suština definisana Platformom ostane nepromenjena. To su pre svega državni interesi Srbije, od kojih nema odstupanja.

Nisam još razgovarao sa Dačićem, ali ako iza parcijalnih dogovora imamo platformu onda princip „da ništa nije dogovoreno dok nije sve dogovoreno” gubi na važnosti.

Inače ne razumem optužbe da hoću da prekinem pregovore sa Briselom. To nisu pregovori sa Briselom nego sa privremenim institucijama samouprave Prištine...

Ali pod nadzorom Brisela...

Da, i meni se čini da je u pregovorima uvek dva prema jedan...

Razumljivo ako su 22 od 27 država EU priznale nezavisnost?

Oni kažu da je 27,  jer je mišljene EU usvojeno glasovima svih. Ali pitanje je ako jedna država iz EU kaže da Kosovo jeste nezavisno, a druga kaže da nije – da li je onda Kosovo nezavisno? EU je na velikom ispitu jer je Srbija u velikoj meri eliminisala UN iz rešavanja problema Kosova zato što se EU obavezala da bude statusno neutralna. Ne razumem kako mogu da budu statusno neutralni ako nema pregovora o statusu? Može noj da nabije glavu u pesak i da misli da nema lava, ali lav će da ga pojede.

Gledam svakom problemu u oči. Godinama gledam problem Kosova, stalno sam saučesnik, a ništa ne rešavam. Nikada nisam glasao protiv predloga bilo koje vlasti koji je izašao pred skupštinu ukoliko se radilo o rešavanju problema Kosova...

Glasali ste protiv Kumanovskog sporazuma, rekli ste da je to kapitulacija i da nam je Kosovo oteto...

Ne, to je bilo glasanje o planu Ahtisari–Černomirdin, i ja sam rekao: „Ovog časa ste predali Kosovo“...

I napustili ste vladu.

Jeste.

Tada ste rekli – oteto Kosovo. A u Ujedinjenim nacijama da nam niko nije oteo Kosovo i da ne može da nam ga otme. Dačić kaže da je Kosovo oteto i da to treba da utuvimo?

Posle plana Ahtisari–Černomirdin doneta je Rezolucija 1244 koja nije do kraja potvrdila moje slutnje, jer je ipak garantovala suverenitet i pravo Albanaca na suštinsku autonomiju...

Da, ali u rezoluciji se dva puta pominje integritet SRJ i pet puta razgovori u Rambujeu, odnosno da će se status Kosova rešiti referendumom njegovog stanovništva?

Rezolucija je kontroverzna. Svako može da je tumači kako mu odgovara, baš kao i sve dogovore između Albanaca i nas, pa kada oni dođu u Prištinu kažu kako je učinjen još jedan korak ka nezavisnosti Kosova, a naši da su sačuvali Kosovo i da je i dalje u Srbiji.

Ja se ovim problemom bavim poodavno i znaju moji saradnici da svake godine skraćujem Platformu, smanjujem poneku ingerenciju, koju Srbija može da ima na Kosovu.

Pa što onda vi ne razgovarate sa Tačijem. Znam da nemate to ustavno ovlašćenje, ali mogli biste, kada vas to toliko muči?

Pre dvadesetak dana dana uputio sam poziv predsednici Kosova da se sretnemo i obavestio sam o tome Ketrin Ešton i Štefana Filea.

Da se vidite u Beogradu ili Prištini?

To je manje važno, možda bi trebalo izbeći i Beograd i Prištinu. Što se mene tiče, mogu da idem u Prištinu i da im u skupštini izložim Platformu. Nemam nikakav problem sa tim. Evo, slušam ovde u Beogradu primedbe na Platformu, čuo sam ih i od Albanaca iz Prištine. Nisam očekivao da Srbi iz Beograda budu protiv.

A Srbi sa Kosova su podržali Platformu.

Svestan sam ja srpskih podela. Video sam zebnju Srba ispod Ibra kako će sve da se radi samo za Srbe sa severa Kosova, a za njih ništa.

Napadali su vas i u Mitrovici, nazivali izdajnikom?

To je moj posao da me napadaju oni koji me ne razumeju, koji rano kukuriču, oni koji nisu hteli da vide nijedan moj potez oko Kosova.

To je rečeno kada su uspostavljeni zajednički prelazi?

To je Vlada Srbije radila...

Ali, vi ste simbol te vlade?

Zato što sam najteže izabran, na direktnim izborima – i da nije bilo moje pobede ne bi bilo ove vlade. I zato hoću da pomognem vladi. Poštujem ustav, ne naturam se.

Pa što ste iznenadili vladu Platformom?

Nema tu govora o iznenađenju. Povodom Platforme smo se više puta sastajali, što je i javnost ispratila. Jedino iznenađenje o kome možemo govoriti jeste to što je sa Tačijem dogovoreno kako će ići roba preko prelaza samo do 10. januara. Pitao sam, 11. je dan, šta će tog dana da bude? Šta radimo kada 11. stigne kamion, šta radimo sa njim? Niko mi nije odgovorio. Zato što je Tači rekao – dajemo poklon Srbima za Novu godinu i Božić. I mene je iznenadilo: ako nema carine za sever Kosova, zašto ti kontejneri  nisu na Ibru nego 50 kilometara pre Ibra.

Očigledno je da vi niste zadovoljni detaljima o zajedničkim prelazima?

Nisam, nije ni Dačić. Zato i hoću Platformu. Ne znam, možda neko i želi ovo, da iskazuje javno nezadovoljstvo rešenjima a da želi da sve što pre prođe. Ne znam kako se ljudi osećaju, ali zato bih voleo da nose Sveto pismo u ruci nakon izglasavanja u Skupštini i gde god krenu i gde god da se nađu da znaju kako da se ponašaju. Mislim da Narodna skupština mora da usvoji principe za pregovore i rešenje statusa, i da u obrazloženju skupštinske rezolucije bude cela Platforma. Tek tada ću znati da nisam ništa propustio.

Upravo ste rekli da postoji razlika u pristupu rešavanju problema između vas i vlade. Možda je ona u detaljima, možda je taktička, možda nije strateška, ali ona postoji?

Čim je formirana vlada, želeo sam da se posvetimo rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Imali smo dva sastanka, na prvom sam pitao ko će da napiše Platformu i predsednik vlade je rekao: „Napiši ti predsedniče“. Prihvatio sam. O tekstu smo više puta razgovarali i nije bilo ozbiljnijih primedbi. Tek tada sam ga predstavio opoziciji.

Važnije je šta kažu iz vlade o Platformi nego iz opozicije?

To ne treba da bude dokument vladajuće koalicije nego Narodne skupštine. Ne pišem taj dokument za vladajuću koaliciju, jer ja nisam predsednik samo vladajuće koalicije nego i opozicije. Uostalom, nisu ni svi iz vladajuće koalicije glasali za mene.

Ali vi problem imate sa vladajućom većinom. Kako da ostvarite namere ako ona ne podrži Platformu?

Imam pravo da kažem da je to moja Platforma, a ni jedan ministar nema pravo da kaže da je to što iznosi stav vlade. Kada tekst potpuno uredimo, posle dobijanja svih sugestija – onda će se o njemu izjasniti i vlada. Kao predsednik ne mogu da predlažem zakone, rezolucije. To mogu poslanici, vlada, Narodna banka, grupa poslanika. Kada završim Platformu i predam je, njena sudbina je u rukama vlade. Nije stav vlade to što kaže neki ministar, a još se uzdržavaju i oni koji podržavaju Platformu da kažu šta misle jer se nekima čini da ima sukoba. Nema sukoba.

Na koga mislite da se ne izjašnjava. Na Aleksandra Vučića?

Ne. Niko se osim Dačića nije izjasnio.

Jesu Bačević i Ljajić. Prvi je uz vas, drugi je bliži Dačiću?

Voleo bih da Ljajić ne bude nezadovoljan. Ako je nezadovoljan zbog stava „da ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno”, onda to nije problem.

Ako vlada malo više izmeni vaš polazni tekst, otvara se mogućnost da pozovete trećinu poslanika da otvori raspravu o oba predloga? To onda je obračun vas i vlade?

Ne, ne. To ne sme da se desi. Mi moramo da budemo na istim pozicijama. Zbog novogodišnjih intervjua govorim o ovome, inače ne bih ulazio u javnu polemiku. Ni sa Platformom nisam izlazio u javnost, i ništa nije procurilo iz Predsedništva, na to sam naročito ponosan...

Pa možda je i zato izgledalo da je odjednom grunulo, jer je Velimir Ilić kazao da je bila žestoka debata, pa je napisano da su Dačić i Vučić ostali do pola tri ujutro da razgovaraju?

Pa tako je izgledalo, možda je to neko namerno tako prikazao. Ja stojim po strani, svi ljudi u vladi su mi dragi. Ali, hipotetički, ako bi neko mnogo odustao od Platforme ja bih morao da se oglasim. Imam puno pravo da se opredelim prema tom tekstu.

Išli biste u Skupštinu – da se izjašnjava o vašem predlogu i o predlogu vlade?

Da.

Da li bih ovako mogao da opišem šta vi predlažete kao rešenje: Kosovo je na papiru u Srbiji ali Beograd nema vlast nad Prištinom, Priština na papiru ima sredine u kojima žive Srbi ali nema nikakvu vlast nad njima, nego je ima Beograd?

Tako je. Ja sam rešenje slično ovome nosio 1998. godine  u Prištinu Ibrahimu Rugovi, zajedno sa profesorom Ratkom Markovićem. Bilo je to pre terorističkih akcija na Kosmetu, pre bombardovanja.

Nije prihvatio?

Ubili su ga Albanci koji su bili ekstremniji.

Albanci ili neko drugi?

Ja pretpostavljam, Albanci. Slobodan Milošević je čuvao Rugovu.

Zašto ste na Tviteru napisali da podržavate Aleksandra Vučića u borbi protiv korupcije?

Ne koristim društvene mreže, ali sam mojim saradnicima dozvolio da na njima odgovaraju na pitanja. Ne kontrolišem njihove odgovore i zadovoljan sam kako su to radili. Bilo je pitanje da li podržavam Vučića i stavljen je odgovor.

U nekim medijima je navedeno da ste taj odgovor stavili zato što ste se nekoliko dana pre pritvaranja videli sa Miroslavom Miškovićem i rekli mu da zakoni važe za sve?

Ne. Nisam se video sa Miškovićem. Ne pamtim kada smo se videli.

Jasno je da između načina izbora predsednika Srbije i vlade i njihovih ovlašćenja postoji velika razlika. Da li tu nešto želite da promenite, predložite povećanje nadležnosti predsednika ili njegov drugačiji izbor?

Tako je, razlika između načina izbora i moći je ogromna. Kada smo donosili novi ustav, Boris Tadić je tražio da predsednika bira ceo narod. Koštunica i ja smo bili za to da vlada vodi politiku. Što se mene tiče, predsednika može da bira i Narodna skupština.

Da li biste sada nešto promenili u svom stavu posle izjava koje su Bakir Izetbegović i Ivo Josipović naveli kao razlog da se ne vide sa vama?

Ništa.

Feliks Biber iz Instituta za jugoistočnu Evropu iz Graca kaže da ste isuviše iskreni i da vam nedostaju diplomatski maniri. Vi tvrdite da ste uvek rekli tačno ono što ste želeli?

Ja tačno kažem šta mislim i želim da i meni tako jasno kažu. Neću da se menjam, neću da sada postajem političar koji ne govori ono što misli. Način na koji se danas vode razgovori u velikoj meri je doprineo da se odnosi Srbije sa zemljama regiona i sveta unaprede i poboljšaju.

Čuo sam da biste možda mogli da posredujete u odnosima Makedonije i Grčke?

Da, to mi je ponuđeno u Grčkoj. Pokušaću. Jasno je da Makedonija nikada neće moći da ima to ime bez nekog dodatka. Verujem da bi možda svima bilo prihvatljivo da se zove Vardarska Makedonija. Mislim i da bi Grci trebalo da prihvate da se jezik zove makedonski.

Meni je važnije da posredujem u sporu Makedonske i Srpske crkve. Taj spor veoma opterećuje odnose naše dve države.

Dragan Bujošević