понедељак, 06. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Време је да се магла на десници рашчисти
Политички живот

Време је да се магла на десници рашчисти

PDF Штампа Ел. пошта
Душко Кузовић   
четвртак, 19. јануар 2023.

Годишњице некажњених масакара над грађанима Србије, вулгарно черупање народне имовине, непостојање здравства, школство које издише пред нашим очима, срамна образложења због увоза хране у рај који се још зове Србија, финалне акције на коначном уништењу домаће економије, бесмислена кредитна задужења, јавни радови који решавају економске проблеме странаца, а не народа који ће враћати те кредите, стрмоглави пад броја рођених и неописив раст броја умрлих говори да је Србија војиште, једнако као Украјина и Сирија, само што се овде ратује сасвим другим средствима.

Одговор на питање ко је одговоран за горепоменуте злочине против државе (и геноцид над народом) треба тражити међу појединцима и групама које су вршиле власт, од наранџасте револуције до данас. Међутим, скоро једнако грађани се окрећу и онима који су, својим чињењем и нечињењем, омогућили властима да спроведу поменуте злочине; најпре лидерима, а потом и руководствима такозваних „опозиционих“ партија

Судећи по горепоменутим резултатима, непријатељ води и на прагу је победе - нашег истребљења. Није га брига што домаћи на семафору лажирају резултат на 50:0. Докле постиже жељене резултате, непријатељу и одговара та јадна особина домаћих властодржаца.

Одговор на питање ко је одговоран за горепоменуте злочине против државе (и геноцид над народом) треба тражити међу појединцима и групама које су вршиле власт, од наранџасте револуције до данас. Међутим, скоро једнако грађани се окрећу и онима који су, својим чињењем и нечињењем, омогућили властима да спроведу поменуте злочине; најпре лидерима, а потом и руководствима такозваних „опозиционих“ партија. Штете, које су лоше одлуке власти нанеле држави и народу, биле би вишеструко мање да је опозиција радила свој задатак.

Уместо да критиком и указивањем на грешке власти помогне и народу (па и власти), она је своју шансу, нажалост, уочила у прављењу компромиса. Шта је улагала у те дијалоге са властима? Улагала је наду народа, потом поверење и народну енергију. Шта је за то добила? Чланови партија ништа, а лидери и неколицина око лидера – незамисливо! Тоне сребрњака, дроња и ђинђува у замену за народно поверење, сузе, наду, а највише животе и породице. Списак срама за који се прича да се навелико прави.

Последица тих небројених понављања невере или народних жртава без резултата за народ су да је народ атрофирао и више га не занима ништа, па ни сопствени живот. Последица је да народ мирно и немо посматра звери које развлаче јавну имовину стицану деценијама, незапамћено сиромаштво и демографска катастрофа. Ко је за то одговоран? Људи, који врше власт, раде свој задатак, озваничен кроз честитику неколико сати пре завршетка изборног дана, сећамо се, зар не? Атрофирање народа је један од циљева окупационих власти и то их, наравно, не аболира од одговорности и казне. Главни одговорни за атрофирање воље народа су они који су прихватили да обављају своје радне задатке у Јединици удруженог рада „Опозиција“.

Грађанима је потребна здрава опозициона политичка сцена, посебно на десној страни, јер се ту налази већина гласачког тела Србије. Постојећа сцена је толико оронула и са тако мало „штофа“ да је непоправљива. Не зна се више ко кога има у фиоци и ко мора да даје националну имовину да би спасио своју задњицу

Десни простор на политичкој сцени, на коме се налази највећи део политичког мњења у Србији, место најважније за народни отпор, већ деценијама је заузето лицима која ни најмање не заступају интересе ни циљеве деснице. Не само у физичком простору, већ и духовном, о чему неки наредни пут. То су само манекени, који требају да заузму место или тему, и да се гоје толико да за добронамерне и искрене ту нема места.

Не само да су се улежали и почели да труле на местима која су им поверена на контролу, већ су почели да такво стање преносе на друштво, које очигледно интензивно трули. Труло друштво није у стању да идентификује опасност нити да се опасности супротстави. Стање које жели сваки окупатор, зар не?

Грађанима је потребна здрава опозициона политичка сцена, посебно на десној страни, јер се ту налази већина гласачког тела Србије. Постојећа сцена је толико оронула и са тако мало „штофа“ да је непоправљива. Не зна се више ко кога има у фиоци и ко мора да даје националну имовину да би спасио своју задњицу. Такав живот је пакао најпре за народ, а сигуран сам, и за уцењене појединце и њихове породице. И за народ и за њих је боље да се формално сарадње прекине.

Истини за вољу, сарадња од стране народа већ је давно прекинута, јер је свима, па чак и провинцијалним посматрачима политичке сцене у Србији, постало јасно да је већина опозиције на десној страни, ако не и целокупна, у ствари филијала странке која врши власт. Или, још прецизније, окупационих снага.

То само још не изговарају локални активисти партија, јер се надају некој мрви са стола Београда. Ако не верујете, отиђите у свакодневну кафану, седите у воз или аутобус, свратите на славу, па ћете чути исто, али много „сочније“ дефинисано.

Да сумирамо у једној реченици - паре, хладњаче, дуплекси, куће и станови на Сењаку и Дедињу имају вредност и смисао само ако је човек слободан и жив!

Време је за промене у Србији које се неће одвијати попут експлозије, већ еволутивно и унутар државе. Свака експлозија на овим просторима, знамо да се завршавала народном трагедијом и губитком дела суверенитета. Да, експлозија одговара странцима, јер им отвара простор за још већу манипулацију – гледамо Украјину. Такође, експлозија одговара и окупационим официрима у власти и опозицији јер се надају да ће им дати време да побегну са места злочина и потроше део блага који су им дали окупатори за лојалност и добро обављен посао. Једини којима не одговара експлозија су – грађани Србије, односно 99% државе!

Стога, свако наредно позивање на литије, мини протесте, такозвано скупљање критичне масе за скидања власти, трошење кључних тема за ситне партијске потребе, организовање протеста за све и свашта, само су пражњење народног незадовољства да се не би десио велики прасак!

Потрошене су речи да су они, који врше власт, Србија, а да је смена таквих, атак на Србију. Није Александар Вучић Србија, нити ће то бити било који наредни председник или службеник у власти. Да ли је Ана Брнабић Србија!? Или било које лице у постојећој или претходној влади! Истина, окупатор њиховим именовањем на тако важна места жели да наша држава буде понижена и урушена. Наше је да му то не дозволимо.

Само јединствен фронт, који нема ни лево ни десно, који је изнад партије и покрета и изнад појединца, може отворити пут из кала у коме се налазимо. Све теме и сви људи у једној колони и ка једном месту, са једним захтевом!

Стога, свако наредно позивање на литије, мини протесте, такозвано скупљање критичне масе за скидања власти, трошење кључних тема за ситне партијске потребе, организовање протеста за све и свашта, само су пражњење народног незадовољства да се не би десио велики прасак!

 Окупатор одржава овако ужасно стање јер му одговара. Једноставно се послужује са чим хоће, а рачун плаћају грађани Србије. Има више подупирача и шпрајцева, који придржавају власт и опозицију у Србији да се не сруши, него било која окупациона грађевина у прошлости

Не можемо више толерисати овако болесно стање на политичкој сцени у Србији. Догађаји на истоку Европе говоре да „Време је близу“; догађаји који ће радикално променити односе на Балкану, на прагу су. Да бисмо учествовали у њима и испунили свој историјски задатак, потребно нам је друштво способно да се организује, одупре нападима и оствари свој интерес средствима и методама које околности буду захтевале. Потребна је чиста ситуација на политичкој сцени, а посебно на страни где се налази већина политичких бића у Србији. Потребна нам је хомогеност, јединство, ради заједничке акције, а не ради једноумља.

Предуслав за горепоменуто је здраво друштво, а његово здравље је највише угрожено трулом политичком сценом. Окупатор одржава овако ужасно стање јер му одговара. Једноставно се послужује са чим хоће, а рачун плаћају грађани Србије. Има више подупирача и шпрајцева, који придржавају власт и опозицију у Србији да се не сруши, него било која окупациона грађевина у прошлости.

Стога, сви који заузимају десни део политичког простора морају се повући; промена мишљења или става неће бити прихваћена - превише пута су до сада мењали ћурак. Да будем непристојно директан, „у народу не вреде ни пола луле дувана!“. Разумевање народа према себи, најпре су они сами потрошили. Чуди ме да се оглушују о позив да се добровољно повуку и ослободе политички простор за деловање. У противном, биће спаковани у исти кош (фактички, марицу) са вршиоцима власти, и заједно уклоњени са политичке сцене.

Објективно, такозвана „опозиција“ и јесте део извршне власти и мора бити тако посматрана. Знам да неко, ко је могао да ради шта хоће деценијама у овом друштву, сада мора да се повуче. То ће бити мање болно него суочавање са народом који се већ чује како тутњи иза брда, а зора само што није сванула.

Жао ми је што то морам јасно да кажем, али већина „опозиционих“ партија и „лидера“ мора да схвати да је потпуно политички неупотребљива. Глумећи „опозицију“ постојећој власти, они у суштини раде против грађана Србије, и тако ће их народ третирати у будућности

Стога, повлачење са места руковођења партијом и покретом, и јавно извињење свим грађанима Србије је гест који ће њима самима спасити душу, а вероватно и главу. Даље, могућем спасењу може да допринесе излучивање некадашњих чланова владајуће странке који се налазе у руководствима „опозиционих“ партија и који су, гле чуда, нашли своје место у Републичкој скупштини!

Жао ми је што то морам јасно да кажем, али већина „опозиционих“ партија и „лидера“ мора да схвати да је потпуно политички неупотребљива. Глумећи „опозицију“ постојећој власти, они у суштини раде против грађана Србије, и тако ће их народ третирати у будућности. До сада су се „провлачили“ захваљујући „невидљивој“ руци која их је штитила од казни и аболирала од поступака штетних по Србију. Не чини се више извесно да ће служба или нека страна агенција успети да их заштити од санкција у новом друштвеном стању које очигледно долази. Долазе велики изазови и на њих морамо одговорити како доликује. У противном, нестаћемо са мапе света. 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер